Poslednji tekstovi
Na lepom plavom Dunavu
Na lepom plavom Dunavu
07/12/2018 0

Podunavačke bare - Morava
Podunavačke bare - Morava
05/12/2018 0

Burek s'ribom
Burek s'ribom
29/11/2018 0

Varalice za veliku
Varalice za veliku
29/11/2018 0

Zimovanje kraj Drine
Zimovanje kraj Drine
28/11/2018 0

Poslednji komentari
Tehnike lova mušicom
Ivan Korhner

51. međunarodni sajam lova i ribolova
Zoltan

Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Podunavačke bare - Morava

Postavio Radovan Stanic 05/12/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

U jednom od prethodnih brojeva magazina “Reviri Srbije” govorio sam o Golijskoj Moravici, a otprilike 14km od Kraljeva kod sela Podunavci, uz reku Zapadnu Moravu smestile su se Podunavačke bare. Inače kraljevački ribolovci Zapadnu Moravu sve do ušća reke Ibar još uvek zovu “Moravica” (iako ova reka teče pod nazivom Zapadna Morava još od ušća reke Đetinje). Između sela Podunavci i sela Gračac oko 5km terena pokriveno je velikim brojem bara. Jedan deo tih bara je nastao kao posledica promene toka Morave (stari tok), a drugi kao posledica vađenja šljunka. Pojedine bare su stare i do 40 godina, a prosečna dubina im se kreće od 1 do 5 metara. Zbog ovogodišnje izuzetno duge suše (meštani je ne pamte) trenutno su sve bare znatno pliće (jesenje kiše nisu padala čak ni u novembru).

Ove godine u potrazi za barskom proždrljivkom, u nekoliko navrata posetio sam ove prelepe i meni uvek drage terene. Štuka se ovde uglavnom lovi na kedere (naročito u novembru i decembru). Ovom su tehnikom lovljeni primerci i preko 8kg, dok su varalicom prethodnih godina lovljeni primerci teški do 6kg i to uglavnom na voblere, leptire i naravno spinerbajtove. Udarna sezona za varaličarenje u proleće su maj i jun, a u jesen kraj septembra i oktobar (ovo naravno zavisi od toga kakva je godina što se tiče temperature vazduha i nivoa vodostaja).

Znači da ovde ribe ima. Čak slobodno mogu reći da je ovaj teren pravi izazov za varaličare jer se može uspešno isprobati kompletan postojeći arsenal varalica: kašike, spiner bajtovi, silikonske varalice, leptiri, džerkovi, glavinjare i naravno sve vrste voblera. Mada štuka u jesenjem pohodu na slasni zalogaj češće napada kašike i leptire, uglavnom sam je lovio na spinerbajtove i voblere. Leptir varalice su davale najbolje rezultate na plićim barama i to dva modela LAV MD: dacho tandem i Meps Lusox. Štuke koje se love na ovim barama uglavnom su teške od 1 do 2,5kg, ali vas krupniji primerci uvek mogu iznenaditi naročito po oblačnom vremenu ili u večernjim časovima. Naravno da izbor varalica zavisi od samog terena, veličine i dubine bare. Na većim barama dubine preko 2m i gde je teren čist, mogu se bacati veći leptiri, sve vrste kašika i naravno vobleri. Primetio sam da lokalni varaličari dosta bacaju duple leptire (tandeme) što je siguran znak da je to prilično lovna varalica na ovim barama.

Kada naše vode, takve kakvima smo ih napravili, daju ulove štuka preko jednog kilograma treba da budete zadovoljni. Za one veće primerke, pored znanja i upornosti, potrebno je dosta vremena provedenog na nekoj vodi i naravno puno sreće. Naročito je teško ispoštovati takozvane „lovne dane” jer tada kada su najbolji uslovi mi iz nekih razloga ne možemo da izađemo na vodu. Ako imate sreću da vam je voda sasvim blizu pa da „istrčite na vodu sat ili dva”, možete biti sigurni da će biti ulova krupne štuke.

Stavka „znanje” podrazumeva istovremenu primenu iskustvenog i tehničkog znanja. Naime, godinama pecajući ovu grabljivicu ustanovio sam da brzina povlačenja varalice u kasnu jesen mora biti što sporija, naročito kada temperatura vode počne naglo da opada. Ove godine, zbog ekstremno niskog vodostaja na barama, najprohodnija varalica bila je spinerbajt, dok su se vobleri i kašike mogli koristiti samo na nekoliko najvećih i najdubljih bara.

Opisani tereni uslovljavali su čestu izmenu varalica. To je bio i način kojim sam najčešće provocirao štuku na napad. U periodu korišćenja voblera imao sam nekoliko izglednih napada i to na voblere u FT i „Black gold” dezenu. Varalice sam zaista često menjao i zbog pomenutih karateristika terena. Dubina u barama varira, a one koje su nastale izmenom toka reke Morave (stari tokovi) najčešće su bile uskih i zaraslih obala punih granja. Ove godine zbog duge suše pojedine bare su gotovo presušile. Bare nastale veštačkim putem (uglavnom kao posledica intenzivnog vađenja šljunka) obično su šire, u proseku veće su dubine i sa manje zaraslim obalama. Inače novije bare su obično pristupačnije i bez rastinja uz obale , ali zato u njima najčešće nema ni štuke, pa ih treba odmah zaobići kako ne biste gubili vreme. Iskustvo govori da na barama sa dosta granja i raznih „zakačaljki” treba koristiti varalice koje su tehnički rešene tako da se manje kače na takvom terenu (minow spoon, razne vidles kašike, suknjice…). Na barama sa većom dubinom, gde je teren relativno “čist” mogu se bacati i klasične kašike, teži dupli leptiri i vobleri. Leptiri su svakako najuniverzalnije varalice i mogu se koristiti u najviše situacija, pa su kod lokalnih varaličara i najpopularnije. Jedna stvar koja se nikako ne sme uraditi je potcenjivanje mogućnosti ulova na bilo kojoj bari na koju na ovom terenu naiđete. A ima ih zaista mnogo različitih po dužini, širini i dubini. Iskustvo govori da ponekad bare koje su naizgled male i plitke u sebi kriju štuke teške 3, pa čak i 4kg. Prilikom pešačenja od bare do bare moraćete ponekad da se probijate kroz pravu džunglu niskog rastinja. Naročito treba biti oprezan ove godine kada su bare veoma plitke, pa ima dosta blata u koje se možete zaglaviti prilikom pokušaja da priđete bliže samoj vodi. Naročito morate voditi računa ukoliko ste sami i ako slabo poznajete ovaj teren, jer zemlja pored obale izgleda kao da možete proći, ali kada zagazite propadnete veoma duboko u blato. Da bismo došli do povoljne pozicije za zabacivanje mnogo je sigurnije zaobići ga probijajući se kroz šumu šiblja i gustog niskog rastinja (kako to ribolovci u žargonu nazivaju „Sajgon”), nego rizikovati da upadnete u blato do pojasa iz koga se teško možete iščupati sami.

Naglo zahlađenje i promena vremena po pravilu nisu dobri za lov štuke varalicom, a naročito loši rezultati se postižu prvih dana posle promene vremena. Oblačno vreme i sitna kiša su idealni uslovi za lov na ovim barama. Ove godine sezona varaličarenja na ovim barama je dosta loša, jer je jesenji cug veoma kratko trajao, a dani kada je bilo oblačno sa nekom kišom se mogu na prste izbrojati. Svedoci smo da je ove godine prava jesen veoma kratko trajala. Posle velikih vrućina za kratko vreme je usledilo veliko zahlađenje što je sezonu varaličarenja štuke dosta skratilo. Ovogodišnjoj lošoj sezoni su naravno doprineli i već pomenuti extremno niski vodostaji. Doduše, sezona lova štuke na ovim barama još nije gotova i verovatno pre nego što se bare zalede, na kedera se još može uloviti neki solidniji komad.

 

Treba reći da i na živom toku ovog dela Zapadne Morave se često lovi krupnija štuka, o čemu svedoče mnogobrojni ulovi lokalnih ribolovaca. U delu Morave prema Vrnjačkoj Banji lepo se lovi som i bucov. Nekoliko puta sam lovio na ovim terenima, ali sam uglavnom pecao klena i bandara. Tereni su veoma atraktivni i sigurno da bi češćim izlascima na živi tok bilo solidnijih ulova gore navedenih grabljivica.

Kada pišem tekstove trudim se da uvek na stvari gledam sa lepše strane, ali ovaj put ne mogu da izdržim da ne pomenem jednu pojavu koja je na žalost sve učestalija na ovim terenima, a to je bacanje smeća na sve strane. Prosto je neverovatno koliko mi „volimo” da bacamo smeće pored vode (valjda se misli da će smeće na taj način momentalno nestati i da će ga voda negde odneti ili progurati). Na mnogim mestima gotovo da ne možete prići od mini deponija koje niču preko noći. Ako se nastavi bacanje otpada, šuta i starih guma ovim tempom, blago koje imaju ribolovci ovog kraja će nestati i pretvoriti se u mnogobrojne divlje deponije. Kada sam pravio ove fotografije često sam morao prethodno „raščišćavati” teren (sem kod fotografija iz crne hronike gde bi čišćenje dugo trajalo a bilo bi veoma korisno). Bačene kese, plastične flaše, istovaren šut i slično niko ne voli da vidi, ali toga je sve više i sve je teže žmuriti pred tim. Iskreno se nadam da će neko od nadležnih učiniti nešto i da se sa ovom praksom prekine pa da i ubuduće pišemo o tigrastoj lepotici Podunavačkih bara. Nadam se da lepota ovih štuka iz Podunavaca neće biti samo uspomena, već nada da će i generacije iza nas moći da uživaju u lepotama ovog kraja. Naša je obaveza da to blago sačuvamo, kako zbog nas samih, tako zbog generacija koje dolaze iza nas. Na kraju, želim vam više kišnih dana i dobre ulove.

 

Autor teksta: Zoran Pantović - Kosta
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 33, Decembar 2011

Ostavite komentar