Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Plotica u Nišavi

Postavio sportski ribolov 26/06/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Sredinom devedesetih godina počele su „nevolje” za reku Nišavu. Iz HE „Zavoj” svakodnevno je pristizala ledena voda cevima sprovedena sa dna Zavojskog jezera. Udarni talas je trajao nekoliko sati i za to vreme bezmalo udvostručavao protok Nišave, a tokom leta temperaturu vode spuštao sa preko 23 ºC na oko 15 ºC...

 

To je polako počelo da menja čitav živi svet reke. Velika količina vode je delovala kao „čistač” mulja i raznoraznog taloga poreklom iz otpadnih voda Pirota, tako da je reka generalno postala čistija, a dno kamenitije. To je pogodovalo larvama raznoraznih insekata, koje su u velikom broju naselile Nišavu, uključujući i one koje su karakteristične mahom za salmonidne vode, poput majskih mušica, kamenjarki i krznokrilaca. Za ovim ukusnim zalogajima su pristigle i pastrmke, pa se tako za nepunih deset godina ova vrsta počela redovno loviti u Nišavi duž celog njenog toka, a najviše uzvodno od Bele Palanke.

 

Zaljubljenici u lov salmonida su počeli da maštaju o tome kako bi ova nova, hladna Nišava mogla da bude idealni dom i lipljanu i mladici, a ja sam razmišljao da bi reku valjalo poribiti i ploticom, vrhunskom sportsko-ribolovnom vrstom.

 

Nažalost, stav naučnika nikako nije išao u korist ovakvim sanjarijama, jer nijedna od ovih triju vrsta nije autohtona u Nišavi, iako jesu autohtone u slivu Morave: plotica ima najbližu stabilnu populiaciju u Zapadnoj Moravi, a mladica i lipljen još dalje, u Ibru. Ipak, ja sam se potajno nadao da će plotica iz Zapadne Morave, vođena hladnom nišavskom vodom, pronaći put kroz Južnu Moravu sve do „Viline reke” i nastaniti je u njenom donjem toku.

 

A iskreno, razmišlajo sam i o tome da će se pre ili kasnije naći neki „bogati ludak”, koji će u nekom privatnom ribnjaku kupiti mlađ mladice ili lipljana, i pod okriljem mraka ih pustiti u Nišavu. Ipak, s obzirom da je po novom zakonu to krivično delo, takvog Zoroa ili Robina Huda nećemo putem ovog magazina podstrekivati na zločin...

 

Ipak, kao što neko nekada reče „život uvek nađe put”. Tako je bilo i za ploticu. Verovali ili ne, ova riba je ovog proleća u velikoj količini ušla u Nišavu na mrest! Lokalni pecaroši su se hvalili ulovima krupnih „bodorki” i možda bi tako i ostalo da jednu od tih riba nije pogledao Dragan, voditelj ribolovačke emisije „Svet Ribolova” sa Kopernikus televizije, i uvideo da je pitanju ni manje ni više nego plotica! Šta više, on lično je upecao jednu ploticu prošle godine na Nišavi uzvodno od Niša (kod sela Donja Vrežina), a drugu, tešku 700-800 g, koju je nakon fotografisanja pustio, uhvatio je pecajući na feeder na Južnoj Moravi kod sela Krušce (desetak kilometara uzvodno od uliva Nišave). Po rečima Dragana, u donjem toku Južne Morave (naročito kod sela Cerovo i Braljina u opštini Ražanj) ulovi plotice su još češći i tu je on u proteklih nekoliko godina uhvatio više desetina.

 

Činjenica da je ova vrsta prilično nepoznata lokalnim ribolovacima, pa i većini onih koji pecaju na vodama u slivu Morave, bila je povod da napišem ovaj tekst, kako bi je ribolovci mogli razlikovati od drugih ciprinida, pre svega sa onim vrstama sa kojima ju je najlakše pomešati: bodorkom (žutookom), jazom (protfišom) i crvenperkom. Plotica - Rutilus pigus virgo Riba umereno visokog tela, spljoštenog sa strana. Glava je relativno mala, a usta prilagođena uzimanju hrane sa dna (donja usna je malo kraća). Njuška je pomalo tupa i verovatno služi da ublaži udarce o kamenje kod čupkanja algi i traženja larvi insekata i račića po dnu. Najčeće živi u mirnijim delovima velikih planinskih reka, poput Drine, Vrbasa i Une. U našoj zemlji najčešća je u slivu Drine (sa brojnom populacijom u Limu), može se upecati i u Savi, a ređe i u samom Dunavu. U nešto većem broju ima je još jedino u Zapadnoj Moravi, najviše u njenom srednjem toku, na terenima oko Kraljeva (tj. ušća Ibra). U Velikoj i Južnoj Moravi se sporadično hvata, ali moguće da je zahlađenje Nišave uticalo da populacija plotice u Južnoj Moravi nizvodno od uliva Nišave ojača.

 

Plotica je ribolovcima relativno slabo poznata vrsta, pa zato i ne čudi što oko njenog naziva postoji dosta konfuzije. U tome prednjače pecaroši sa Zapadne Morave, koji često ovu vrstu nazivaju crvenperka. Ono što čudi je to što su razlike između plotice i crvenpreke (Scardinius erythrophthalmus) toliko lako uočljive da ih čak i početnici bez problema mogu raspoznati. Naime, kod crvenperke su sva peraja krvavo crvena, dok je kod plotice leđno peraje najčešće sivkasto, a ostala blago crvenkasto-narandžasta. Još pouzdaniji podatak je pogled na usta crvenperke - ona su terminalna (postavljena na samom vrhu gubice) i nagore zakošena, sa dužom donjom usnom (slično kao kod beovice), prilagođena hranjenju u srednjem sloju, ali i sa same površine (zato je crvenperka veoma zahvalna za mušičarenje suvim mušicama). Uz sve to, ona naraste i više od dva do tri puta manje od plotice – prosečne crvenperke su teške oko 100-150 g, a primerci za Ginisa su oko 1.5 kg, dok je kod plotice prosek često iznad pola kilograma, a kapitalke mogu bez problema da prebace „trojku”, pa i da budu teške svih četiri kilograma. Dodatnu zabunu u celu priču uneli su nadležni za ribolovačko područje Srbija Jugozapad, koji su pre par godina uveli minimalnu meru za ploticu od 30 cm, što je bilo zaista za svaku pohvalu. Ipak, u dozvoli su napisali „crvenperka (plotica)”, verovatno se vodeći lokalno najčešće korišćenim nazivom za ploticu (i tako samo dodatno zapetljali već zamršeno).

 

Protfiš - Leuciscus idus

Što se jaza tiče, situacija je nešto drugačija. Krupan jaz je nao- čigled sličan velikoj plotici, i sasvim je realno da ih manje iskusni ribolovci pomešaju. Ipak, jasne razlike postoje, ali ih treba prepoznati. Kao prvo, jaz ima drugačija usta. Ona su nešto veća i terminalno postavljena, slično kao kod klena. Donja peraja često imaju specifičnu nijansu crvene boje, koja ponekad ima primese ljubičaste (dok su kod plotice ona narandžasto-crvenkasta). Protfiš ima sitnije krljušti - duž bočne linije ih je 54-62, dok kod plotice taj broj iznosi 44-49, što se može smatrati kao jednim od pouzdanijih indikatora o kojoj se od ove dve vrste radi. Postoje razlike i u obliku glave i tela, ali njih nije baš lako rečima objasniti. Inače, vesti o ulovima jazova u slivu Zapadne i Južne Morave su česte poslednjih godina, ali je nemoguće reći koliko procenata tih riba su zaista protfiši, a koliko pogrešno identifikovane plotice. Činjenica je da u sve tri Morave ima obeju vrsta. A ono što zaista ohrabruje je podatak da je moj prijatelj prošle jeseni dok je mušičario beovice na Južnoj Moravi jednog dana uhvatio dvadesetak malih jazova!

 

Bodorka - Rutilus rutilus

Riba koja je bez sumnje najsličnija plotici, čemu svedoči i podatak da pripadaju istom rodu. Ove dve vrste su zaista veoma slične, iako vešto oko može da zapazi razlike u obliku glave i tela. Ipak, ono po čemu većina najlakše razlikuje ove dve posestrime je bodorkina narandžasta gornja polovina oka. Ovaj marker je prilič- no pouzdan podatak, pa je sasvim odgovarajući „brzinski” identifikator. Lako se zapaža i blago tupa njuška plotice, kao i to da joj je telo nešto uzduženije i hidrodinamičnije, u skladu sa podatkom da plotica nastanjuje brže vode od bodorke. Uz to, žutooka naraste par puta manje, pa je gotovo izvesno da se iza svakog diskutabilnog ulova težeg od kilograma krije plotica. I pored sličnosti, ova riba je retko mešana sa ploticom, pre svega zbog činjenice da je većina ribolovaca veoma dobro poznaje, jer je jedna od najčešćih riba naših voda.

 

Nadamo se da smo ovim prilogom prebacili nešto „iz mutnoga u bistro”, i da će ribolovci koji, pecajući skobalja, slučajno uhvate ploticu, znati da je prepoznaju i, nadam se, puste, jer je ova vrsta tek u početku nastanjivanja Južne Morave i Nišave. A da li će u tome uspeti, ili će se ove predivne ribe i dalje hvatati tek sporadično, zavisi i od nas samih. Čak i ako niste pristalica „Uhvati i Pusti” pokreta, ne zaboravite da vas i zakon obavezuje da svaku ploticu kraću od 20 cm (mereno bez repnog peraja) vratite u vodu, kao i da je ne pecate tokom lovostaja koji je upravo u toku (15.04- 31.05).

 

Autor teksta: Goran Tokić – Goci Urednik „Spin & Fly” magazina
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Ostavite komentar