Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Pecati sam

Postavio Pedja Pašćan 22/09/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Većina pecaroša voli da na velikim revirima peca u grupi, što zbog održavanja morala, što zbog ispomoći pri pecanju. Ja već dugo vremena praktikujem da pecam sam...

Manjak vremena i samim tim nemogućnost usklađivanja istog sa prijateljima, prisiljava me da često pecam samostalno, čime se moje pecanje poboljšava. Postao sam više samostalan nego ranije. Bez želje da protivrečim popularnoj izreci „bolje biti sam nego u lošem društvu“, samo ću dodati da je, ukoliko nemate partnera koji ima sličan pristup kao vaš, zasigurno bolje pecati sam.

 

Od izbora jezera do izbora mesta

 

Izbor revira je lična odluka i bazira se na mnogo faktora - od uslova i ponude na reviru preko ribljeg fonda, pravila, udaljenosti puta pa sve do mnogih drugih razloga koji se moraju uzeti u obzir. Izbor se može pokazati još više zamornim ukoliko mora da zadovolji više ljudi. Priznaćete da je šteta odustati od mesta o kojem maštate samo zato što su želje i vizije osobe koja peca sa vama dijametralno suprotne. Takođe neki reviri su više blagonakloni prema vama ako pecate sami nego u grupi. Neki od njih su Cabanac, Saint-Cassien i Salagon. Pošto su na Cabanac-u obale strme a mali je broj pozicija, pogotovo u plićim delovima, činjenica je da je jako teško naći efektivno mesto za dva pecaroša.

Na ravničarskim revirima, visok nivo vode na početku sezone često onemogućava pecanje u grupi, što se može videti na revirima poput Orient-a ili Der-a. Takođe, trava ili razne biljke koje plove po Orientu često dodatno onemogućavaju pecanje u paru, ostavljajući tek poneku rupu između plutajućih biljaka. Tokom proleća i većeg dela leta, tih rupa nema puno i veoma su male, te to dodatno otežava pecanje. Pod takvim uslovima, veoma je teško razmišljati o udruženom pecanju, a da neko ne ostane „hendikepiran“, te ja u takvim situacijama preferiram samostalno pecanje. Iskreno verujem da je u mnogim situacijama korisnije i produktivnije pecati sam nego sa prijateljima.

 

Lični pristup je zahvalniji

 

Jezero Der, tokom 2008. godine je savršen primer za to. Nivo vode tokom jula je ekstremno nizak. Već dugo vremena sam planirao da pecam na velikoj vodi i moram reći da su me nizak nivo vode i koncentracija ribe pogurali u ovakvoj odluci. Niko iz mog društva nije imao slobodnog vremena sredinom jula, te sam odlučio da, bez prethodnog poznavanja jezera, odem na desetodnevni izlet. Ono malo informacija što sam posedovao bila su sećanja iz tekstova iz časopisa. Pri samostalnom suočavanju sa tako velikom vodom pitanja su bila brojna a sumnje svepristune. Na ovakvom jezeru je otkrivanje dobrog mesta mnogo teže, baš zbog monotonije. Često je riba ili okupljena na jednom mestu ili raštrkana po celom jezeru. Samo zbog svoje pokretljivosti i pomnog posmatranja fizičkih osobina jezera, uspeo sam da, posle nekoliko selidbi, nađem dobro mesto. Ovakvo iskustvo (može se nazvati i eksperiment) će izroditi ideju, koju ću dve godine kasnije (2005.) i realizovati - 77 noći pecanja bez prestanka, na obalama predivnog Orient jezera.

 

Bolja logistika za veću pokretljivost

 

Kao što svi znate, kada se na- đete pred hiljadama hektara vode, putničko pecanje ili nazovimo ga aktivno pecanje je uvek najuspeš- nije. Kako celokupno pecanje ne bi ispalo potpuni promašaj, nekada se morate premestiti. Na Biscarosseu sam zbog neaktivnosti ribe za samo dve nedelje šest puta menjao lokaciju. Nemojte to da doživljavate kao torturu, već kao esencijalni deo pecanja. Nekada to zaista zna da bude problem - izolovano mesto, vetar, kiša, hladnoća, blato, previše opreme koju treba preneti... Kako bi izbegli probleme svaka stvar mora imati preciziranu meru i težinu - hrana, voda, mamci - sve mora biti lepo i praktično složeno u odgovarajuće torbe. Moja omiljena jezera imaju kartice-podsetnike o svim neophodnim stvarima koje treba pripremiti za uspešan put. Priprema svih stvari je vežba koja nije baš jednostavna i za koju treba steći rutinu. To je faza pre pecanja koja mora biti dobro odrađena i isplanirana pre polaska, kako bi vam sve bilo pri ruci i kako biste se mogli koncentrisati samo na ribu. Pakovanje stvari je jako bitno, pogotovo ako idete na izlet od nekoliko dana i nipošto ne sme biti zanemareno.

 

Dva rod poda ili ništa

 

Možete primetiti da većina pecaroša koristi rod pod za četiri štapa. Ja lično nalazim da je tako veoma nepraktično pecati. Pošto većinu vremena provodim pecajući samostalno, vremenom sam primetio da je klasični rod pod neprakti- čan za moje potrebe. Jedne noći mi je sve pošlo naopako, a najgore je bilo kada su se dva najlona zapetljala. Potpuno sam usvojio pristup „2 štapa & 2 štapa“. Takav pristup omogućava bolje upoznavanje prostora, koje ne možete izvesti sa četiri štapa na istom rod podu. Otvara vam mogućnost razdvajanja štapova u pravcu vetra i pravcu suprotnom od vetra, i umanjuje rizik od zapetljavanja. Prostor između dva rod poda je plus na velikim vodama.

 

Pecanje sa obeleživačima - markerima

 

Kada sami montirate opremu, mnogo stvari se može isprečiti - loše vreme, kiša, jak vetar, magla... Otkad pecam sam, video sam prednosti markiranja sa pozicije svakog štapa. Unapredio sam preciznost prihranjivanja. Markeri su odlična pomoć! Preciznost i ušteda vremena su osnovne i velike prednosti koje su vam potrebne pri pecanju na velikim revirima a koje vam markeri pružaju. Preporučujem svetlosne iz Atrope, koji su odlično prilagođeni pecanju na velikim revirima. Ovi markeri vam značajno olakšavaju da tokom noći ulovite ribu. Veoma pomažu i pri pecanju sa čamca. Kada riba zagrize na oko 200 m od obale, uspeh je primetiti je i pratiti.

 

Dva rod poda vidljiva iz daljine

 

Kada se borite sa ribom na velikoj udaljenosti u sred noći, neophodno je imati markere ili svetlo koje dolazi sa obale. Najbolje je imati lampu fiksiranu na vaš buzz bar između dva alarma oglašivača i štapa.

 

Tripod sa dva štapa za kvalitetne fotografije

 

Kada sam počeo da praktikujem samostalno pecanje, moja najveća briga je bila vezana za fotografisanje ulova. Međutim, sa malo boljom organizacijom, lako je napraviti dobre fotografije pomo- ću tripoda sa kojim stabilizujete kameru i pomoću dva štapića za frejming i indikovanje visine za lokalizovanje glave.

 

Prostirka sa rajsferšlusom za polaganje ribe

 

Ovo je stvar koju morate imati. Kada ste bez asistencije drugih, ovakva prostirka vam pomaže da obezbedite ribu, kako tokom nameštanja kamere tako i prilikom transporta do obale. Na nekim revirima velike količine blata otežavaju kretanje i riba iz običnih prostirki bez rajsferšlusa može ispasti svakog trena. Mislim da je idealno imati dve ovakve prostirke. Prvu treba držati na čamcu, kako biste obezbedili ribu do obale a drugu treba držati na obali, zajedno sa opremom za merenje.

 

Nesalomivi duh

 

Naravno, jasno je da usamljenost ne podnosi svako i da sami možemo biti suočeni sa lošim vremenom i danima bez ijednog trzaja... To znači da pred svaki put morate pripremiti sebe i ojačati svoj duh. Nema nikog ko ostane neosetljiv posle nekoliko izleta bez ijedne ulovljene ribe. Nekoliko ovakvih neuspelih izleta može loše uticati na vaš stav i ponašanje i dovesti sve u sumnju - mamce, strategiju, rigove... Zato se treba pripremiti za najgore, kako bi iskušali najbolje. Ja se trudim da isplaniram sve u najmanji detalj. I pre nego što dođem na obalu željenog revira, pokušavam naći informacije i stvoriti ideje. Pred nepoznatim morate biti u top formi i samopouzdani u svoj pristup jer u slučaju neuspeha morate povratiti svoj moral. Pecati samostalno na velikim jezerima je najteža pecaroška disciplina jer vas užasno iskušava. I psihički i fizički i moralno, ali zasigurno daje jedan jedinstven i uzvišeni osećaj.

 

Autor teksta: Jocelyn Dupré
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 16, jul 2010.

Ostavite komentar