Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Oj Moravo

Postavio Pedja Pašćan 16/01/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

Reke su nemi spomenici vremena koje ostade zanavek urezano u obale i ljude, i valjda zbog toga bude onaj dobro nam poznat mir i spokoj. Kako po prirodi posla dosta vremena provodim u Kraljevu, sve više se družim sa Moravom, onom istom iz moje mladosti, sada većom i zrelijom. Pri tome srećem ljude i otkrivam priče koje mogu kazivati gotovo sve reke sveta. Morava je oduvek bila sinonim i srce Srbije, žila kucavica koja je pokretala i ljubav i bune, davala i odnosila živote…

Zbog ophrvanosti profesionalnim obavezama, ove zime nakon dugo vremena krećem u ribolov na Moravu. Idem na jedan od najpoznatijih virova u selu Obrva, na poziv prijatelja Neše koji već godinama bukvalno živi na tom viru, i za taj vir. Sa velikim zadovoljstvom pokušavam da se setim kada sam poslednji put lovio na čist hleb, što mi je nekada bila osnovna taktika. Osim zaključka da je to bilo jako davno, ne uspeva mi. Ne treba ni pominjati kakva je radost ponovo mesiti stari hleb a stavljati onaj sveži na udicu! Iako sam znao da ribe ima i da dobro radi, ono što sam doživeo u narednih sat vremena nadmašilo je očekivanja čak i optimiste kakav jesam. Priznaćete, primera da na nekoj vodi za sat vremena ulovite 20-tak riba (prosečne težine od pola kilograma) nema baš u izobilju!

Što se taktike tiče, opredelio sam se za oprobani recept za vode sa dosta ribe. U startu prihranjujem sa preko 20 kugli raskvašenog bajatog hleba, otežanih kamenom. Na mestu gde sam lovio voda je umerenog toka, taman za plovak Ibar od 3 grama. Pecam na izlazu iz rupe sa prosečnom dubinom od 3,5 metara. Već u prvom zabačaju ono karakteristično zaustavljanje plovka i skobalj od oko pola kilograma, a udica, kako kažu domaćini: „po sred šoknje!“ I onda kreće zabac za zabacom, riba za ribom!!! Za mamac koristim svež hleb, probam i veštački ribolovni hleb. Gotovo da nema razlike. Riba je tu, prihvata hranu, sve ostalo svodi se na tehniku. Iako dugo godina nisam pecao na Moravi, kilometraža je kilometraža. Uz navijanje, Nešo komentariše kako vuk ostaje vuk ma u kojem oboru bio! Slušajući užitkom dobrog ribolova obojene priče o obrvskom viru, pokušavam da shvatim ljubav ovih ljudi prema reci. Nekada davno, meštani sela Obrva i Mrsać rešiše da utvrde obale Morave kako ih više ne bi pustošila velikim prolećnim vodama. Načiniše na tom mestu i lep viseći most. Nastade vir, za virom dođoše priče o velikim somovima, šaranima i štukama. Napraviše Moravci vodenicu, dođoše prvi ribolovci i naprosto se zaljubiše u lepote obrvskog vira. Moj prijatelj Nešo, tada srednjoš- kolac, priključi se retkim pecarošima na viru. Počinju bežanja iz škole. Prva noćenja na vodi provodi u Obrvi i valjda se tada “infi cira” za ceo život! Prođe neko vreme. Ribolovci sa svih strana masovno opsedaju vir, u početku najviše Čačani. Polako, on postade tesan za sav taj narod, a ribe je bilo i to kakve! Videše i seljani čega sve tu ima… Kad s jeseni odu ribolovci, dođu krivolovci sa mrežama a kasnije i dinamitom. To postade deo obrvskog folklora. Iz godine u godinu vir do te mere osiromaši da je ribolov bio moguć isključivo leti, kada nakon velikih prolećnih voda kakva-takva riba zaostane - a nakon zime: prazna voda…

E, u takvo vreme je Nešo rešio da poput Don Kihota krene na svoje vetrenjače! Napravi prvo skromnu vikendicu pa poče da se druži sa Obrvcima i Mrsaćanima. Začudo, nakon nekog vremena počeše da ga cene i poštuju. A bogami, dovijao se na svakojake načine jer nije lako sa “Moravcima” (pogledajte „Selo gori a baba se češlja“!). Od jednoga kupi prase, od drugoga kupus za zimnicu, sa trećim pogodi podzidu obale i tako redom. Nešo već godinama onim “nestašnim” apstinenciju kompenzuje davanjem ribe iz svog ulova za slave i daće, pa se u obrvskom viru ribama lagano vrati mir. Ima tome dobrih 10 godina kako je sve u znaku napretka. Dođoše za Nešom i Miloš, Slobo i drugi „robinzoni“. Danas obrvski vir nikad nije sam.

 

Čaša meda ište čašu žuči

 

Kako nas život uči, lepo nikada ne ide bez ruž- nog. Uvećanje ribljeg fonda donese druge probleme, najezdu ribolovaca sa svih mogućih strana. Svima nam je valjda jasno da, kada kutlačom u ovoj zemlji zahvatiš 100 ljudi, ne postoji varijanta da u njoj ne bude izvestan broj budala. No bilo kako bilo, počeše došljaci da se dovijaju i primenjuju raznorazne novotarije a sve u cilju da ulove što više ribe! Da budem iskren, ta pomama mi nikako nije jasna jer je koncentracija ribe zaista velika, pa je moguće zadovoljiti i najzahtevnije ribolovce. Svakako da nisam pravi reper za ovu tezu, jer u danu kada sam lovio bukvalno koliko hoćeš, važilo je da riba slabije radi!

Preko puta sam primetio nekoliko ribolovaca koji su lovili pod nogama, u matici na dubini od 4 metra. Bez pardona su vadili za tu vodu kapitalne mrene (1-2kg). Ni jedna riba nije bila korektno ulovljena! Malo mi to pokvari uživanje. Samo jedan pogled izmenjen sa Nešom bio je dovoljan da shvatim kako se većina prisutnih na viru gnušaju. Nažalost, uvek će biti „ribolovaca“ lišenih svakog morala koji koriste činjenicu da prvih dana januara na vodama vlada bezvlašće jer još nije određen korisnik, pa nema ni ribočuvarske službe. Reče Nešo da se nagledao svega i svačega, od sofi sticiranog češanja mrene (kao tog dana) do klasičnog grabuljanja. Najgore je kada riba dobro radi na lagan pribor (plovak do 2 grama), a dotični ipak zabacuju plovke od preko 10 grama, sa dubinom duplo većom od potrebne i onako ludački kontriraju!!!

U prethodnom periodu ribočuvarska služba je na ovom terenu dobro radila, a Moravci potvrdiše svoju ljubav na taj način što su uglavnom sve slične pojave na vodi rešavali sami. Nisu dozvoljavali da bilo ko peca kako ne treba. Poslednje dve godine se svi trude da zaborave ono loše, nadajući se da će ubuduće biti reda kao pre.

A evo kako je to pre bilo. Nešo ne peca već nekoliko dana jer je, zbog jakog mraza, ispred njegove vikendice uz obalu legla u krtog sva moguća riba. Dešava se da, dok polako vadiš praznu udicu, onako na pola dubine ona zapne i popreko zakači poneku ribu. Dok uz kafi cu u vikendici bistri jučerašnje novine, začu Nešo kako nešto buć- ka po vodi. Onako usput baci pogled, kad - eto ti! Dva ribolovca od preko puta zabacuju plovke od 10 grama do njegove obale, u taj mirni deo! Plovak se ne ispravlja jer je dubina na sistemu 2-3 metra a uz obalu metar. I svaki čas kontra, pardon: K O N T R A!!! Malo-malo, sitna bodorka, nosara, klen ili skobalj osakaćeni (ubodeni u stomak, oko ili rep) šljapkaju po površini. Trk u sobu, štap za soma u ruke, upredena struna i 200 gramac pa na obalu i fi juuuuuu! Odmah zakači prvi plovak i pokida ga, a iz sledećeg bacanja i drugi! U isto vreme ceo vir (30-40 ribolovaca) zdušno navija, pevajući “Idu plovci niz Moravu”! Nakon početne zaprepašćenosti, počinje stara dobra polemika: “Ej bre, jesi li ti normalan, pokida nam plovke!” Ceo vir u horu odgovara: “Alo momci, tako se ovde ne peca!” Momci kobno zanemariše činjenicu da su u ogromnoj manjini pa nastavljaju sa polemikom: kako da pecaju kad je riba skroz na drugoj obali? Uze Nešo svoj bolonjez na kome je plovak od 2 grama i bez većeg napora prebaci Moravu. Plovak pade pred noge prvog. “Evo ovako, kolega - a sad uzmi taj plovak umesto one bukagije pa pecaj kako treba da se peca!”. Žamor i gunđanje njih dvojice uguši se u smehu i podbadanju ostalih ribolovaca sa druge strane. Kad videše da su pobeđeni, spakovaše se i onako usput izjaviše: “Ih, kakvi ste vi to ljudi, ma idemo mi u Trstenik - tamo možemo da pecamo kako hoćemo!!!” Ljutito napustiše vir ne sluteći da je od 40-tak ribolovaca koji su bili na viru barem 30 o toj njihovoj nameri odmah obavestilo ribočuvarsku službu. Opis je bio tako živopisan da kasnije tog dana jadnici u Trsteniku doživeše prijave praćene oduzimanjem pribora!

Naravoučenije za one u manjini bi bilo da nikad iz Obrve ne idete u Trstenik, a za većinu da morate poštovati dnevni red kuće u kojoj jedete hleb! Fasciniran ljubavlju i odlučnošću ovih ljudi i načinom na koji vole svoju vodu, odlazim novim obavezama smiren i radostan. Siguran sam da će Morava i Moravci uživati jedni u drugima još dugo, dugo godina, a svi koji dođu sa časnim namerama mogu da uživaju u ribolovu i druženju na vodi kakvo se može naći samo ovde, na Moravi.

 

Autor teksta: Goran Radović - Gica
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 22, Januar 2011.

Ostavite komentar