Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Na lepom plavom Dunavu

Postavio Radovan Stanic 07/12/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

Planirati jedan ribolovni vikend na jednoj velikoj reci, pogotovo u novembru, je ponekad kao odigrati loto i želeti ostvariti veliki dobitak, no kad pogodite tri dana i to vikendom, to se pretvori u jedan nezaboravan događaj

Kako smo zahvaljujući internetu svi postali jedno globalno selo gde svako svakog zna i vrlo lako se uspostavljaju prijateljstva, tako sam i ja upoznao par prijatelja i pozvao ih na jedan vikend na Dunavu. Naravno, radi se o ribolovnim znalicima, iskusnim varaličarima. Mujo, Milija, Miki, Željko, Tunjo, Josip, Mario, Toni, Dus i ja proveli smo jedan nezaboravni vikend obilazeći terene po Dunavu od ušća Drave pa sve do iznad Apatina.

Dunav obično u novembru ima žućkastu boju punu peska, mutan je i daleko većeg vodostaja nego sad, no očito je priroda odlučila da nam podari sunce, vedrinu, Dunav plave boje i takve prozirnosti da vidite dno na par metara dubine. Naravno, ribolov u takvoj vodi ima neka posebna, puno zahtevnija pravila, pogotovo u varaličarenju.

Okupljanje počinje sa sumrakom i upoznavanjem, jer većina nas smo se prvi put videli u životu, bez obzira na kontakte putem ribolovnih foruma i internetskih društvenih mreža. I dok mi domaći uz koju čašiću dobre domaće slavonske šljivke razmatramo strategiju i pripremamo večeru, gosti se raspremaju u apartmanima ribičkog Doma ŠRD Drava iz Osijeka. Odmah po povratku Mujo i Milija oprobavaju sreću na Dravskim špornjevima na samom Ušću, samo nekoliko desetina metara od vikendica, tako da se skoro može čuti i pad varalica na vodu. Na prva uzbuđenja nije dugo trebalo čekati jer se vrlo brzo Milija sav zadihan i ozarenog pogleda pojavljuje na vratima vikendice sa smuđem od 2kg, a još veće uzbuđenje nastaje kad se Mujo pojavi par minuta kasnije sa zubonjom od 5,60kg. Nastavak noći se provodi uz gitaru i čekanju jutra, jer neki od uzbuđenja ni spavati nisu mogli.

Nakon burne noći, provedene u uživanju klasičnih ribolovnih delicija praćenih kojom kapi alkohola, radost nam donosi jutro bez magle i na prvi pogled idealni uslovi za ribolov. Za samo desetak minuta, voda Drave na našem startnom mijestu bila je uzburkana elisama naših brzih motora i put na dunavska odredišta je počeo. U čamcima smo po dvojica, vodič i gost, a svaka posada je već odabrala svoju taktiku i pozicije. Ja sam vodič mom prijatelju Muji i odmah na početku mu ispunjavam prvu želju, a ona u sred sezone ribolova smuđa glasi - „Hoću da pecam bolena”. Naravno, gostu se svaka želja ispunjava i prvo odredište je Hulovo. Sidrimo se tridesetak metara na vodi, dubina ispod nas je oko 8 metara i dno je prepuno velikih potopljenih vrba. Dok ja pretražujem dno između dva potopljena panja, isprobavajući shedove različitih boja i vibracija, Mujo kreće sa razvaljivanjem bolena. Istina nisu veliki ali na varaličarskom štapu na granici ultra lakog spina svaki bolen od jednog kilograma puni telo adrenalinom i ispunjava zadovoljstvom. Nakon sat vremena uživanja u desetinama bolena i uzaludnom pokušaju traženja smuđa, menjamo poziciju u potrazi za smuđem i krećemo par kilometara uzvodno prema Apatinu.

Lep dan izmamio je jako puno ribolovaca na vodu, tako da su one top pozicije većinom popunjene ali draž je i pronalaženje novih, i naravno - uhvatiti ribu na njima. I dok nas dvojica tražimo jedno takvo mesto, srećemo Dusa i Željka koji ponosno pokazuju lepotane od nekoliko kilograma. Nakon kraćeg zadržavanja i fotkanja nastavljamo dalje i napokon pronalazimo mesto koje nam odgovara. Odmah u startu se odlučujemo na shedove novosadskog majstora Smukija, sitnije vibre i svetlijih boja i nakon samo par minuta skoro u istom trenutku na dubini od 12m i Mujo i ja imamo po dva dvokilaša. Dobitna kombinacija je sitna vibra i često menjanje smera vođenja sa malim skokovima. Bistra voda i slab protok su ga umirili i trebalo ga je isprovocirati da napadne naše varalice. Smuđeve fotkamo i puštamo, te kako nam je cilj obići veliki deo područja, krećemo dalje i srećemo Željka i Dusa, dva velika majstora muvanja ili bolje rečeno iganja na kedera, specifične i izuzetno teške i zahtevne tehnike ribolova smuđa. Željko je iz Pančeva i zahvaljujući prijateljstvu sa nama, domaćim ribolovcima, čest je gost na ovim terenima. Osim što smo vezani prijateljstvom Željko je oduševljen terenima vezanim za područje oko ušća Drave u Dunav i bogastvom ribljeg fonda, a najviše populacijom smuđa.

Željko i Dus su nas oduševljavali punih sat vremena prezentovajući sistem i hvatajući smuđeve. Bilo je tu primeraka koji su malo veći od ponuđenog mamca pa do predivnih trokilaša. Naravno, svi su smuđevi uz smeh i poljupce vraćeni nazad. Vreme brzo prolazi i uskoro pronalazimo Tunju i Miliju, te plutajući zavezanih čamaca pijemo kafu i razmatramo taktiku. Kako se dan bliži kraju, sidrimo se blizu samog ušća na kamenu i čekamo sumrak da isprobamo voblere. Bacamo u sumrak i sat vremena u mrak i tek tada imamo prve udarce. Mujo opet na plitkoronca hvata jednog trokilaša, a ja se zadovoljavam safotkanjem. Vraćamo se nazad na Ušće i odlazimo do Doma ŠRD Drava gde je ekipa smeštena u apartmanima kojih se ne bi postideli ni mnogi hoteli sa četiri zvezdice u gradu. Naravno, posle se cela ekipa okuplja kod mene, gde ispred vikendice pravimo logorsku vatru i ugođaj kampovanja. Neki ostaju celu noć na vodi, kao Slaven i Stepa, i prave lom - do ponoći hvataju 9 komada od 1,5 do 3,5kg.

Nedeljno jutro nas dočekuje sa izmaglicom i svi krećemo na terene preko puta Apatina, gde se okupljamo na doručku u čamcima i isprobavanju novih varalica i debati o vibracijama, silikonu, drvetu ili metalu. Naravno, ulova opet ne nedostaje, uprkos niskom vodostaju i bistroj vodi.

 

Ja odlučujem da ceo dan posvetim pokušaju da demistifikujem famu o metalu i smuđu, i nakon sat vremena pokušavanja i menjanja načina vođenja varalice u jakoj povratnoj vodi na zemljanim stepenicama na kontra džig sa modelom KK iz Idrine bogate palete proizvoda, hvatam smuđa od 3,20kg. Naravno, Mujo se opet nahvatao smuđeva ali želja za hvatanjem krupnog bolena preovladava i opet smo na Petrašu kod traverze, gde on i Tony uporno tuku bolena, ali na njihovu nesreću onih pravih od 4-5kg jednostavno nema...

Negde oko 14 sati, intenzivna zvonjava mobilnog telefona i pozivi za pokret nas teraju da prekinemo ribolov i druženje. Jedan prekrasan vikend na lepom plavom Dunavu je iza nas, neki od nas će već za par dana nazad na njega, ali neki su se zaljubili na prvi pogled i najavili hitni povratak nazad. Imao sam zadovoljstvo par dana da se družim i da pecam sa izuzetnim ljudima i majstorima ribolova.

Iako su vremenski uslovi bili odlični za dugotrajni boravak na vodi u čamcu, sa relativno visokom temperaturom vazduha, voda nije bila dobra za ribolov, te je bilo potrebno puno menjanja pozicija, vrsta varalica i dekora sa različitim vrstama vibracija ali i iskustva da bi se uhvatila riba. Smuđa smo dobijali na većim dubinama između 10 i 12 metara, vrlo retko na 8-10. Najčešće se lovilo na shedove svetlijih boja - belu, žutu ali i nešto na svetliju zelenu. Kao najlovnije su se pokazale varalice Orke, Smukija ali i varalice našeg slavonskog ribolovnog asa Josipa, koji radi za svoje potrebe ali i potrebe svojih prijatelja. Sve ukupno je uhvaćeno preko četrdeset smuđeva i bezbroj bolena, što daje ipak solidan prosek na desetak ribolovaca, bez obzira na lošu vodu.

Kod voblerisanja, nije se hvatalo blizu obale već nekih desetak metara daleko i to pretežno na veće modele plitkoronaca koji idu do 2m dubine.

 

Autor teksta:  Ante Rašić
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 33, Decembar 2011

Ostavite komentar