Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Mućkanje

Postavio Pedja Pašćan 22/05/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Posle četvrt veka manje-više redovnog piskaranja za ribo-magazine, došao sam do zaključka kako su ribolovci ipak fi no vaspitani likovi. Iako im je uglavnom nuđeno ono što stoji (hm?), neretko su bili prisiljeni da čitaju i nešto što visi, dobrano smrduckajući... Tek mali broj njih je rešio da presavije tabak i obrati se uredništvu. Najgore je početniku: pošteno plati, ne sluteći da se u moru tačnih informacija „švercuje“ poluinformacija. Sve podseća na pogrešan začin kojim je upropašćena dobra klopica. Šta vredi 20 jaja, orasi, lešnici i urme kad je, u žurbi, u smesu umesto prah-šećera dodata – so!? Dezinformacija je još gora, i liči na mućak. Oni’ 19 jaja mo’š da baciš zbog 20-og, kome je juče trebalo dati četr’es’ dana.

Neki od „bisera“ sa današnje top-liste pojaviše se samo jednom. Drugi izranjaju ciklič- no, često iz pera istog autora. Očigledno, dotični smatra da stvari zaista tako stoje. S jedne strane, nije strašno napustiti igru zbog pet ličnih. S druge, problem je ako ih dečko sve napravi u napadu! (Valjda neće faulirati i sudiju...). O promašenim zicerima neki drugi put.

 

MUĆAK BROJ 1

 

Troka okićena vunom, crvenom, „jer štuja to voli“. Prvo, zašto baš crvenom, koja se sa porastom dubine prva gasi, postajući siva? Ovo je, zn’či, prvenstveno namenjeno (pod)površinskom lovu sitnijih primeraka. Drugo, zašto baš vuna? Dođem sa Svetićeva mokar do gaća (pukla kabanica), i ipak fenom prvo sušim Lusox-e! Ne vredi. Do iduće sezone, vrat troke je zbog vlažne vunice zarđao. Treće, domet. Tih nekoliko grama vode u kićanki omogućavaju duži hitac, kažu. ’Ej, a koliki otpor u letu pravi ta ista bucmasta kićanka?

Uvid u to koliko je ovo rešenje nepraktično dobija se uvidom u bolji katalog. Vunicu gotovo niko više ne koristi. Zamenili su je perje (Rooster Tail fi rme Warden) ili dlake (recimo veveričije, na Meps Black Fury-ju). I jedno i drugo je rožnato, pa ne upija vodu, štiteći tako udicu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je, uprkos eri sveopšte robotizacije, izrada ovakvih kićanki još uvek ručni rad. Tačnije, skupo plaćen ručni rad koji itekako utiče na cenu fi - nalnog proizvoda. U odnosu na cenu jelenjih, marabuovih – il’ ne daj bože, kojotovih - kićanki, vuna je defi nitivno najjeftinije rešenje.

 

MUĆAK BROJ 2

 

Kutak za smuđaroše, i moderna stand-up džig glava. Problema ne bi bilo da autor piše o stajaćoj vodi. Na- žalost, uvek se lovi na tekućoj, sa obale. Za vreme pauze, stand-up džig bi, kao, trebao da stoji zakucan na dnu, održavajući gumicu u kosom (poluuspravnom) položaju, „da je smuđ lakše uoči“. Po logici stvari, takva prezentacija bila bi moguća samo iz čamca, pri nizvodnim hicima. Ovako, struna se ponaša kao jedro. Što je hitac duži,veći je i bočni pritisak vodenog toka na strunu. Čim je malo olabaviš, potentni džig onemoća i preturi se na bok. Tras – zakačka...

Tačno, na stalno zategnutoj struni ovo se ne dešava. Još tač- nije – ne dešava se ni sa jednim džigom! Zn’či, ako ne misliš da praviš preduge pauze, dovoljna je i obična, okrugla a jeftina glavud- žica. Rečne stand-up džigove zapaprene dugim pauzama prepusti naivnim momcima koji ne znaju šta sve papir može da istrpi.

 

MUĆAK BROJ 3

 

Nadam se, više nećemo morati da uživamo u savetima tipa „kinder-jaje, plovak za štuku“. Svojevremeno sam sažeo severnoameričku statistiku o uzajamnosti veličine štuke i njenog prosečnog zalogaja. Da skratim dugu priču, ispada da primerci od sedamosam kilograma najčešće ručkaju porcije od 15-20cm, a upola do duplo teži ne zaziru ni od 30-ica! Prema svecu i tropar.

E sad, koliku nosivost ima ova kultna improvizacija? Možda 20 grama? Čisto sumnjam da može da istrpi bandara k’o ženska šaka. Zabaciš, sedneš, plovka nema! Keder ga poveo u provod. Ono čemu kinder-jaje jeste doraslo su tri-četiri centa duge „kartofl ice“, bodorčice i slična boranija. Samim tim, svima treba da je jasno kako se ovim najčešće lovi „gladalica“ (polu-skraćenica od „GLADna budALICA“), što u prvi osnovne polazi. Nastranu cena. Budući da smo izgleda osuđeni na život u konstantnoj tranziciji, sam vidi šta ti se više isplati, jedan stiroporski plovak ili jedno kinder-mudajce. Za bandara? E, to je nešto drugo...

MUĆAK BROJ 4

 

„Okretanje vode“. Zvuči nekakoalhemičarski, druidski možda? Tako i treba. U praksi, srećemo dve vrste okretanja, i oba po ribolovca imaju negativne posledice. Prvo ono koje se svake godine dešava na apsolutno svim stajaćim vodama. Jesenja površinska voda ohladila se do magičnih 4 stepena Celzijusa. Kao najteža, propada do dna, noseći sa sobom kiseonik, kol’ko da ribe koje se krtože imaju šta da dišu. Zauzvrat, lakša pridnena voda biva isterana na površinu. U njoj gotovo nema kiseonika, pa ribe srednjih i površinskih slojeva izvesno vreme apstiniraju od klope - ne vredi im dosađivati. A kad konačno počnu, rade to mnogo bliže dnu!

Drugo „okretanje“ mnogo je pogubnije. Dešava se relativno retko, na stajaćim vodama muljevitog dna. Svojim radom bakterije dovode do truljenja organskog materijala, sa metanom odnosno vodonik-sul- fi dom kao nusproduktom. Polako, sadržaj ova dva otrova u mulju dostiže neku kritičnu granicu... Kad tempirana bomba krljne u vodu, ve- ćina ribe reši da ispliva na površinu, u cilju sunčanja stomačića.

Dakle, prevrtanje vode se NE dešava na rekama, niti će se ikad desiti. Nekoga koji na Dunavu ovakav fenomen smatra za normalan (!) čeka mnogo objašnjavanja, bezuspešnog.

 

MUĆAK BROJ 5

 

Mnogi uski specijalisti karijere sagradiše pišući o jednoj ribi - smu- đu, recimo – koga efi kasno love na jedan, eventualno dva mamca (džig, tj. džig plus vobler). Znam mnoge po kojima je za lov štuke dovoljan samo Lusox trojka. U pravu su. Isto važi za bucova (pilker i strimer), protfi ša (kruškica, i još jedna kruškica), itd. Sličan manihejski pristup izboru mamaca moguć je i kod klena, pastrmke, mlad’ce... Kad bolje razmisliš, riba od 100 kila ima mozak k’o trešnja – nema potrebe da se nepotrebno fi lozofi ra.

Od svih riba, u Srbiji se poslednji pojavio. Možda zato basa tretiramo kao najpametnijeg od svih grabljivica naših? Ispada, fakultetski obrazovana riba. Da bi prevario po’kilaša, potreban je bar neki drop- šot. Za kilaša nije na odmet ni neka američka labablajzna, uz japansku „kuromoči“ montažu... Gde li su nestali oni divni, jednostavni tekstovi sa početka velikouste ere? Pada mi na pamet ideja-zlobnica. Reportaža o takmičenju dva tročlana tima. Modernisti koriste tehnike i mamce iz poslednje dekade. Pristajem da budem rezerva u klasičarskom timu. Uz pomoć vorma i „karoline“, do ribe fi ne...

Pametnom čoveku i komarac je muzika, kažu. Pametnom basisti običan Squirmin’ Worm je simfonija.

 

A SAD, ADIO

 

Žali mi se onomad prvi komšija, nema šta da čita. Misli se, o ribolovu. Misli se, u svim časopisima zajedno! Čak i da nismo ra-ra-radnici, ti isti tekstovi bi pre 20 godina bili re-re-re, revolucija! To je osnovni razlog zašto je prosečnog čitaoca sve teže zadovoljiti (hm): isuviše je verziran. Kada sam, teturajući, činio prve spisateljske korake, lako je bilo – sve teme behu nove. Uz desetostruko više ribe, šegrtu je tada bilo lako da proveri da li nova majstorova mačka lovi miševe, ili prede (tj. prdi?) u zapećku.

Ovime se priča o „mućkovima“ ne završava. Recimo, mrest po ekstremno niskom vodostaju, u rečnom koritu – vredi li šta? Ili efi kasnost ribolova u „pogrešnim“ uslovima... Ili brze (!) zimske prezentacije na tekućoj vodi. Dole potpisanom dlakocepu (muška cepidlaka) sve smeta? U nekom od sledećih brojeva par bisera koji ilustruju kako treba servirati „jelo“ za tvoj mozgić. To što jedan od autora ne piše za magazin „Reviri Srbije“ trebalo bi da celoj stvari da na objektivnosti. Shvati to kao Zvezdaša koji hvali Partizanovca (ili obrnuto)! Kuda li to ide ovaj svet?

 

P.S. Koliko vrsta smuđeva pliva našim vodama? Dve, kažeš? Ne, tri?

 

Autor teksta: Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 27, Jun 2011

Ostavite komentar