Mladica, ili sreća, ili tuga

Postavio sportski ribolov 01/10/2014 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Početkom juna, po drugi put u ovoj godini boravio sam u kanjonu reke Sane. Odredište ekipe sa kojom sam pecao je bilo mesto Previja u Republici Srpskoj.

Ovaj put ja sam se odlučio za varaličarenje pastrmke. Logor smo postavili na samom ulazu u kanjon, pa sam imao dovoljno vremena da ga dobro " pročešljam". Kanjon je dugačak oko 3km i završava se na nekoliko kilometara od mesta Ključ, gde počinje teritorija Federacije.

U petak 06. juna, već smo bili na vodi, a toplo i stabilno vreme bez daška vetra odgovaralo je lovu lipljena. Izviđajući teren, u kanjonu sam ulovio par sitnijih primeraka potočne pastrmke. Već naredne noći nastupila je promena vremena i subotnje jutro osvanulo je tmurno i kišovito. Ova promena i svežije vreme pogodovalo je lovu pastrmke, pa sam, u cik zore, krenuo put kanjona. Nakon dvadesetak minuta hoda po gotovo nepristupačnom terenu stigao sam, po svom proračunu, do "top" mesta. Dvodelnim KZV wobbler-om od 7cm (imitacija potočne pastrmke) već "overavanim" na Uni, krstario sam virovima. Ubrzo "upisao" sam se jednom "potočarom" od 30cm i sa još većim žarom krenuo kroz kanjon. Vreme tmurno, pada sitna kiša, a lagano porasla voda obećava neka dešavanja. Čim sam krenuo iz kampa imao sam predosećaj, onaj ribolovački, da će dan biti uspešan za ovu našu rabotu. Nekako je sve mirisalo na to: i vodostaj i vreme a nije nedostajao ni povećan adrenalin.

Dođoh do jednog dugačkog vira, otprilike na sredini kanjona, gde nekoliko krupnih stena, sedre i ulazak u brzak sa kontra maticom, govore da je tu stanište krupnije ribe. Počeh da zabacujem odabranog "favorita". Kod trećeg zabačaja provučenog pored stena, na sred brzaka vobler je stao k’o ukopan. Na tom mestu voda je jako brza i duboka, pa je udarac bio jak sam po sebi. Pomislih da je za nešto "zapelo", ali novi udarci koji su odmah potom usledili, uverili su me da je na štapu ulov i to pokrupan. Još kad je riba krenula nizvodno silovito izvlačeći najlon iz špulne, znao sam da imam posla sa krupnim primerkom U rukama sam imao RST–forg special (ručni rad) 230cm, bacanja 10–45gr, sa mašinicom daiwa emblem zia 2500 (najmanji model u seriji) i namotanim falkon planet najlonom 0,23. Pribor stvoren za krupnu pastrmku, a po zujanju daiwe i pištanju najlona pomislih da na štapu imam primerak za naslovnu stranu, neznajući još sa kojim ulovom se borim. I bolje, jer pribor je bio već na granici izdržljivosti, a ribu nisam mogao da podignem, a ni da je privučem bliže. Da sam od početka bio svestan one koju sam, nakon desetak minuta borbe prepoznao na oko 10m od sebe, možda bih napravio neku grešku.

Prepoznavši rozikasto, kao strela pravo telo i veliko oko ribe koju trenutno nisam lovio, ali potajno uvek želeo da ulovim, kolena mi zaklecaše. Kroz glavu mi prođe da je debljina najlona 0,23, trokrake udice br. 8, zadnja br. 10, doduše ojačane, original wmc sa kratkim vratom, nabavljene kod "Lava" u Požegi, ali… Da stvar bude teža, mesto je nezgodno jer stojim na ivici sedre, a ne mogu da se spuštam niz vodu. Znači sve se mora raditi "iz mesta". Sam sam, nigde nikog. "Crni Kosta, šta ćeš ako se otkine? Prilike za takav ulov su retke, a radi i sujeta ribolovačka. Ko će mi verovati? "

Ali nemam vremena za takve misli, jer riba ulazi u sred brzaka i jedva uspevam da je pokrenem. Besno mlati glavom pokušavajući da se oslobodi varalice. Kada se to događa, štap se spušta dole, inače ode. To i radim, a vreme teče. Uporni borac u vodi, odlazi po 20 do 30m nizvodno, pa sledi mukotrpno privlačenje. Na Drini sam već gubio bitke sa krupnim mladicama, pa se strah uvukao u kosti, ali nešto se i naučilo. Žurbe nema, samo polako, jer da se pogreši ne sme. Samo lagano, jer riba je naj opasnija kad priđe blizu, a čuveni "poslednji trzaj" mnogim ribolovcima zagorčao je život. Mislim da se slažete da, bez obzira da li ribu uzimate ili je puštate, naj gora varijanta je da spadne, ili da se otkine.

I konačno posle više od pola sata borbe, privukao sam svoj plen na 5-6m od sebe. Za trenutak riba se okrenula na stranu, a ja, uz apsolutnu veru u pomoć Svevišnjeg, odlučih da ribolovni pribor stavim na još jednu probu. Lagano, bez naglih pokreta "nasukah" glavu ribe na šljunak i stavih ruku pod škrge. Vidno uzbuđen, uživao sam u prizoru. Na obali je ležao mužjak mladice od 90cm u svojoj punoj snazi i lepoti. Pogled na varalicu govorio je o oštrini njegovih zuba, ali na svu sreću svi kraci trokrake udice nisu bili u njihovom domašaju. Moram da napomenem da je u ovoj borbi možda presudnu ulogu odigrao štap. Perfektno izbalansiran, sa 7 karika na 230cm, amortizovao je sve udare ribe, a kratka drška u dužini lakta, omogućila je brze manevre.

Povratak u kamp, fotografisanje ulova u svim promenama boje, od njenog gubljenja do povratka nakon otprilike jednog sata i zaslužena zdravica, pedantno su zabeleženi objektivom. Ne malo iznenađenje za sve nas (Jan ,Milan iz Prijedora i Miki), bila je pastrmka od 32cm u stomaku mladice. To dovoljno govori koliko je mladica lukav i opasan predator. Potočna pastrmka spada u naše naj brže slatkovodne ribe, ali ipak ne može da joj pobegne.

Nakon ove ribolovačke avanture sa neočekivanim ulovom, po ko zna koji put sam se uverio da čari ribolova nemaju ograničenja. Taj sport uvek donese nešto novo, još nedoživljeno.

Naša je želja da što više dana boravimo na vodi. To isto želimo svima koje spaja zajednička ljubav-ribolov.

Zoran Pantović Kosta

Tagovi: mladica sreca tuga

Ostavite komentar