Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Jezero „Ribolovački raj” Glogonj

Postavio sportski ribolov 16/06/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Signalizator je zapištao, Joži je malo sačekao i kontrirao. Negde oko tridesetak metara od nas na površini ugledali smo kuvanje vode. Zakačeni šaran se sa dubine od tri metra pojavio, napravio veliki talas, a zatim krenuo u beg izvlačeći strunu uz poznato zujanje. „De lude ribe”, nasmejao se Joži, „pa, tek juče smo ih pustili u jezero, a već su ovako divlji. Izgleda da im prija ovde kod nas”. Provozao je „šarko” nekoliko krugova pre nego što ga je naš drugar privukao obali pravo u meredov. „Lepa riba, tu je oko šest kilograma. Sad na slikanje, pa u vodu”. Šaran je blistao na martovskom suncu u svim zlatnim nijansama. Bio je to petnaesti ulov tog prvog dana ribolova na jezeru „Ribolovački raj”...

Ljubav i entuzijazam su kombinacija koja po pravilu daje dobar rezultat. Kada se uz to doda i podatak da je osoba „zaluđeni” šarandžija, onda tu ne postoje prepreke. Marjan Četnik i njegovi drugari su pravi primer za ovu tvrdnju. Uložili su ogromnu energiju u ono što vole i u ono u šta veruju. Želeli su da naprave šaranski revir koji će služiti za uživanje u ribolovu svima koji na njega dođu. Svaki šarandžija ima neku svoju viziju idealnog jezera za pecanje. Marjan i njegova ekipa su svoju viziju pretvorili u stvarnost.

 

Na njihov poziv obreli smo se poslednje subote u martu, u selo Glogonj. Ovo mirno banatsko mesto se nalazi nedaleko od Pančeva, svega petnaestak kilometara, a od Beograda tridesetak (ako dolazite preko novog mosta u Sefkerinu). Na ulasku u selo, iz pravca Pančeva, skrenuli smo levo kod table sa natpisom „Jezero Ribolovački Raj” i posle stotinak metara ugledali desetak automobila pored kućice koja je privremeno pretvorena u restoran. Desno od nje je malo jezero za pecanje babuški. Nekoliko ribolovaca je zabacilo svoje štapove i pecalo...

 

Riba u jezeru

Marjan nas je dočekao i odmah smo krenuli u obilazak: „Da vidite prvo, kakve se ovde babuške pecaju”. Zamolili smo jednog od ribolovaca da nam pokaže ulov. Iznenadili smo se prijatno videvši veličinu riba. U proseku su sve bile preko kilograma težine. Kasnije smo prisustvovali merenju i svaki od ribolovaca je ulovio preko deset kilograma ovih orijašica. „Pustili smo oko dve i po tone babuške u malo jezero, a te- žine po komadu se kreću od 500g do 2,5 kilograma”. Ovo me je prijatno iznenadilo jer, iskreno da kažem, nikada u životu nisam upecao babušku veću od kile. A ovde takvih ima koliko hoćeš. Pažnju su nam privukla i dva momčića sa takmičarskim štapovima. Iz razgovora sa njima saznali smo da su oni takmičari USR „Linjak” iz Opova i da tu treniraju. Marjan nam je objasnio da sa ovim udruženjem imaju ugovor o saradnji, deca takmičari mogu besplatno da treniraju na ribnjaku. Zaista za svaku pohvalu! Krenuli smo ka velikom jezeru, ali nas je gospodin Blaža skrenuo na kafu. On je jedan od osnivača i suvlasnika ovog ribnjaka koji se do nedavno nazivao „Jezero Marko”. „Dolaskom Marjana Četnika i Ðorđa Kostića jezera su proširena na 4,6 h, produbljena i poribljena sa 9,5 tona šarana jedinačne mase od tri do 26 kilograma i 500 kg amura teških od četiri do osam kg. Sad je to pravi raj za ribolovce”, raspričao se Blaža dok smo ispijali kafu i odličnu domaću rakiju, „eto, danas je prvi dan ribolova, otvaranje sezone, a već je upecano desetak lepih šarana. Ajd’ kad završite obilazak dođite da probate našu alasku riblju čorbu”.

 

U tom trenutku smo primetili neku gungulu na velikom jezeru. Tamo je pecao Marjanov dobar drug i saradnik po pitanju ribolova na jezeru, Joži Ereš. „Eno, Joška zakačio još jednog,” reče Blaža, a mi potrčasmo da slikamo izvlačenje ribe. Dok smo stigli, riba je već bila vraćena u vodu. „Petokilaš”, zadovoljno se smeškao Joži, „to je već sedmi od jutros kod mene, a i ostali su imali ukupno toliko, dobar ovaj Melegov boil”.

 

Inače, Zoran Meleg, naš poznati šarandžija i proizvođač vrhunskih mamaca za šaranski ribolov je pomogao savetima oko uređenja jezera. Joži je pripremio sistem i taman kad je krenuo da zabaci začuo se alarm sa signalizatora. Sledi slikanje, poljubac i vraćanje u vodu - „Catch, kiss and relese” baš kako piše na reklamnom flajeru. Interesantno je da je poslednje poribljavanje bilo dan pre otvaranja jezera, a da se riba tako dobro aklimatizovala i već krenula da jede. U jezero je zimus ubačeno nekoliko zaista ogromnih šarana. Većina je preživela transport i odlično se prilagodila uslovima. „Tu negde tumara ona ala od 26 kila, ali ni onaj od 24 nije za potcenjivanje,” zadovoljno se osmehivao Marjan, „kome oni dođu na štap, neka im je Bog u pomoći”. Krenuli smo u obilazak jezera i saznali da je prosečna dubina 2,5m i da su prilikom kopanja u svakom boksu ostavljane platforme na manjoj dubini kako bi ribolov bio što interesantniji. Boksovi su široki 40 m, a dužine bacanja se kreću od 74 pa do 105m. Ribolovačka mesta su napravljena samo sa dve strane jezera. Sredina je odvojena manjim ostrvima između kojih se nalaze prolazi vrlo interesantni za ribolov. „Mislim da su i ovi najkrupniji komadi tamo”, rekao nam je Marjan, kao i svuda najveće ribe su tamo gde je najteže dobaciti. Pogledali smo i fotografije sa poribljavanja, nekoliko riba zaista izgleda strašno. Dugački šarani „divljaci” teški od 20 pa do 26 kila biće nekom srećniku više nego dostojni protivnici. U jezeru ima i stotinak kilograma štuke i nekoliko povećih somova, tek da malo pla- še lenje šarane.

 

Reč-dve uz riblju čorbu...

Čorba je bila gotova te smo se svi sjatili u restoran. Uz pivce i rakijicu razgovor se nastavio o ulovljenim šaranima, boilima, štapovima, strunama. U međuvremnu je pristigao i Zoran Meleg da poželi srećan početak našim prijateljima. Čuli smo o novim aromama koje trenutno isprobava i o događanjima na svetskoj šarandžijskoj sceni. Podržao je ideju koju sprovode Marjan i drugari da se na jezeru „Ribolovački Raj” ne održavaju takmičenja i da se stalnim gostima omogući da pecaju kad god im odgovara. Čim nema bacanja velikih količina hrane, jezero se pravilno ekološki razvija, riba bolje napreduje i manje oboleva. Dopale su mu se i popularne cene za ribolov na jezeru (600 dinara dnevno). Sve u svemu, bili smo zadovoljni. Prisustvovali smo rađanju jednog elitnog šarandžijskog revira. S obzirom da je tek početak sezone i da trava još nije stigla da poraste, obale i okolina deluju malo golo, ali će sa dolaskom toplijih dana sve ozeleniti i poprimiti prirodan oblik. Mladice vrbe su se primile, pa će uskoro biti i senki u koje će moći da se postave šatori. Nama se svidela i ideja da se vikendom kuva čorba i peče riba na tanjirači za sve posetioce. Lep dan, lepa ideja i velika želja da ovi entuzijasti uspeju. Uostalom, možete i sami proveriti!

 

Autor teksta: D. S. 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Ostavite komentar