Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Zimski ribolov na Drini

Postavio Pedja Pašćan 20/03/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Hladni dani, promenljivi (ove godine, kao i prošle - uglavnom niski) vodostaji ili mutne vode, lovostaji, većinu ribolovaca oterali su sa reka i jezera u udobnost sopstvenih domova. Listanje njima namenjenih časopisa i pravljenje planova za narednu sezonu, u takvim uslovima su skoro jedine moguće aktivnosti kada je ribolov u pitanju.

Za one koji ipak nemaju strpljenja da sačekaju proleće, Drina je zanimljiva destinacija u ovom (zimskom) periodu godine. Mada vodostaj i na ovoj reci nije najpovoljniji, zbog slabog dotoka vode iz Crne Gore i veoma niskih vodostaja njenih pritoka, Drina ove zime povremeno opada gotovo na letnji nivo, a retke i slabe poraste pokušavaju da iskoriste oni najzagriženiji varaličari, da prevare neku mladicu. „Kraljica“ je danas na žalost veoma retka u Drini i ove zime uglavnom se love sitniji primerci do 60cm (ja znam za samo jednu ulovljenu krupniju mladicu i to u Bratuncu, krajem prošle godine), a i ti sitni primerci se zaista retko love s obzirom na broj ribolovaca na vodi.

Opšti je utisak da je ove ribe sve manje. Ulovi su sve ređi i sve se teže lovi. M o ž d a je ovakav (opšti) utisak veoma ozbiljan razlog za što hitniju intervenciju, kako bi ova plemenita salmonidna riba, nekada zaštitni znak cele Drine i ovoga kraja, opet ponela izgubljenu titulu varaličarima najdražeg ulova. Kako je prethodnih godina (prilikom pokušaja mrešćenja mladice) hvatanjem matičnih primeraka utvrđeno da je prirodni mrest jako slab, poribljavanje se nameće kao jedino rešenje za značajnije popravljanje ovakvog stanja. Utoliko pre što je sigurno da velike oscilacije vodostaja negativno utiču na mrest mladice. Ono što je nesporno, to je činjenica da bi se takva investicija vrlo brzo isplatila kroz povećan broj izdatih dozvola, povećanje broja ostvarenih noćenja, kao i kroz povećanje prometa u restoranima.

U donjem delu reke oko Ljubovije i nizvodno prema Zvorničkom jezeru, stanje je nešto bolje. Ono što stanje na ovom delu vode čini malo boljim je nešto veći broj sitne mladice, ali i to je mnogo daleko od onoga što je kapacitet ove vode. Posebno je alarmantna činjenica da je i na ovom delu reke primetno smanjena populacija mladice u poslednje dve godine. Ovaj svoj zaključak baziram na činjenici da je prijavljen mnogo manji broj ulovljenih solidnijih mladica. Mala je verovatnoća da neko ulovi krupnu mladicu i da to krije od drugih, jer se to uvek brzo sazna, pre svega zbog činjenice da svako voli da se pohvali takvim ulovom. Ove sezone se nažalost malo ko pohvalio takvim ulovom, barem ne do vremena pisanja ovog teksta (druga polovina januara) i malo je verovatno da će se do kraja sezone nešto bitnije promeniti, mada je to uvek moguće i voleo bih da nisam u pravu, ali...

Što se tiče varalica koje se koriste za mladicu, tu je izbor zaista ogroman i nekih posebnih favorita gotovo i da nema (ili će rasprava - da li je bolji sunđerasti peš ili cof - potrajati do zore...), jer je najteže naći ribu u lovu. Kada se nađete u pravo vreme i na pravom mestu varalica će da odradi svoje, ako je bar prosečnog kvaliteta. U letnjem periodu, pri nižim vodostajima i na prelivima, vobleri su verovatno najlovniji, samo ih retko ko stalno baca jer se plaše kidanja, a dosta su skuplji od silikonskih glavinjara. Vobleri treba da su realističnih dekora i veličine od 10 do 12cm (ako baš očekujemo neku „neman“ mogu i veći). U zimskom periodu se najviše bacaju silikoni, peševi i cofovi, kojih na tržištu ima u bezbroj varijanti i gotovo da svaki drugi mladičar pravi svoje varalice i u njih najviše veruje, pa su prema tome te i najbolje. Kada početnik ribolovac pita starog majstora koja je najbolja mušica ili varalica, odgovor je da je najbolja ona koju najviše voli i u koju najviše veruje, pa tu dileme nema. Ako baš ništa ne ulovite na te varalice možete pokušati i sa nekim drugim, ali je najvažnije da ima ribe. Ako ribe nema rasprava da li rese na cofu treba da budu boje meda, zlata ili žućkaste gubi svaki smisao.

Mladica je velika grabljivica i kada je u lovu uzeće gotovo sve što joj se nađe u blizini i najvažnije je locirati ribu. To je na Drini najteže, čak i onima koji žive pored njenih obala, a da ne govorim o varaličarima koji par puta u toku godine dođu na ovu reku (u poslednje vreme i ja spadam u ovu grupu). Šanse za ulov su male, ali strast prema lovu mladice nas tera da neprekidno pokušavamo, pa šta bude (uglavnom ne bude). Ako ništa drugo, malo ćemo prošetati na čistom vazduhu, što je veoma zdravo, naročito u vreme praznika i slava, kad konzumiramo malo „jaču“ hranu, još ako „kvrcne“ i neki mladuljak da nam malo ulepša dan, eto doživljaja, kako kaže majstor Žika „na nivou“.

Na obalama Drine najbrojniji su svakako „skobaljaši“ i da nije njih obale bi ponekad bile gotovo puste, jer je skobalj svakako najbrojnija riblja vrsta u ovoj reci i retko se dešava da ribolovci budu bez ulova, mada kada komentarišu ovu sezonu ribari kažu da pamte i bolje. Lipljen je, pored skobalja, još jedna vrsta koja se relativno uspešno mresti u Drini. Očigledno je da je ova riba uspela da se veoma dobro prilagodi čestim oscilacijama u vodostaju. Naime, u nekoliko prethodnih godina je u priličnoj ekspanziji. Takva ekspanzija je razlog što ovaj drinski vitez na obale svoje reke privlači sve više mušičara. Lovljeni su i kapitalni primerci. Posebnoraduje strožija kontrola ribočuvarskih službi na celom toku reke, kao i zabrana ribolova na tirolsko drvce.

Ovako lepa priča ne važi za mrenu i klena. Ne važi jer je u gornjem delu reke (oko Bajine Bašte) mrene sve manje. U navedenom delu još lošije prolazi klen, koji tu gotovo i da ne pliva. Kada ga i ulove, tada se obično radi o kapitalnom primerku. Kažu da su za takvo stanje krivi kormorani. Kako je klen riba koja obitava u gornjim slojevima vode, ovoj ptici on predstavlja najlakši plen. Osim toga, klen pliva uvek uz obalu, pa ga česte oscilaicije vodostaja ponekad ostavljaju na suvom, onda kada se voda vrati u osnovno korito. Ipak, sreća u nesreći je to što se ovaj problem javlja samo u zimskom periodu.

Kada je tema potočna pastrmka, ribolovcima je prijatna vest da su ranija poribljavanja omogućila ovoj salmonidnoj vrsti da pliva Drinom. Sigurno je da ova reka ima veći kapacitet od postojećeg stanja, kao i to da su poboljšanja ribljeg fonda i dalje poželjna i moguća.

Tereni oko Bajine Bašte su bogatiji potočnom pastrmkom, dok u donjem delu reke, nizvodno od Ljubovije, pliva nešto više klenova i mrena, dok se na varalice namenjene mladici ponekad ustremi krupan bucov. Bucov se pojavljuje i u gornjem toku reke, ali i ti ulovi su zaista retki.

Sve izrečeno u ovoj priči o Drini ipak je potvrda da odlazak na obale ove reke može da bude pravi doživljaj za sve ribolovce, bez obzira kojoj grupi pripadaju. Takav doživljaj će biti i onima koji strpljivo čekaju povoljne uslove, kao i onim drugim, nestrpljivim ribolovcima, koji svoju šansu za ulov traže odmah, uprkos nepovoljnim dešavanjima.

Jer Drina je reka koja je davala, i još uvek daje, onaj pravi ribolovački doživljaj svima koji joj se, upravo zbog takvog doživljaja, redovno vraćaju. Dakle, njene mogućnosti su velike, ali upravo to je razlog što ova reka traži ulaganje i to ne samo radi vraćanja starog sjaja, već i zbog pružanja novih mogućnosti kraju kroz koji teče.

 

Autor teksta: Zoran Pantović - Kosta
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 35, Februar 2012

Ostavite komentar