Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Pecanje klenova

Postavio Pedja Pašćan 09/08/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Dean Macey se uputio ka Kennet Valley-ju da nam pokaže kako se hvataju veliki zimski klenovi.

Vozili smo se autoputem M4, osvetljeni žućkastim svetlom. Nije još ni svanulo, a Dean Macey i ja smo se uputili sa ciljem da pecamo klenove. Iako me je izazivala da ostanem u kolima i pojačam grejanje do kraja, najavljena kiša će biti dobra za ogoljenu zemlju. Makar će pomoći rekama, pogotovo posle prošle sušne godine, a moguće je da će takva biti i 2012.

Dean je oblačio svoje kišno odelo dok sam ja uparkiravao kola pored reke Kennet, koja se nalazi južno od Reading-a. Dean obožava da peca klenove na ovoj reci, i može se pohvalit krupnim primercima, čak i do 2,8kg. Iako ne ovde, on je uspeo da upeca i tri kolosalna primerka od oko 3,3kg, što znači znači da itekako može danas da nam pokaže par trikova!

Kretali smo se kroz šumarak, pažljivo osmatrajući okolinu i razgledajući šljunkovitu jamu, koja se protezala nekoliko stotina metara u dužinu. Nedugo zatim, stigli smo na poziciju. Ogolele grane drveta jove su tako karakterističan pejzaž za ovaj deo pored reke u delu u kom se dolina sužava. Ko iz topa, Dean je odmah rekao da ovo neće biti baš najlakše pecanje ikada. „Protok vode je veoma slab, a reka je potpuno čista, koliko sam video“, rekao mi je. „Ali, ovo je dobro mesto za početak“, konstatovao je dok je gledao nizvodno ka granama i deblima što vire iz vode, remetići na taj način mirnoću vode. „Ja još jedno 45 minuta neću zabacivati“, rekao je. „Umesto toga, prihraniću mesto crvićima pomoću bait dropper-a (metalni objekat koji se koristi pri pecanju na rekama i stajaćim vodama za isporučivanje hrane na dno revira)“. Zabacio je, i to veoma precizno, a prihrana je očas posla bila rasuta po dnu.

„Kada si na reci i pecaš krupne primerke, najbolje je da prvi sat provedeš blago prihranjujući, i na taj način stekneš poverenje riba. Ovakve vode su pod pritiskom i ako odmah zabaciš feeder, nećeš se napecati!“ Kada je završio sa prihranjivanjem, počeo je da priprema svoj feeder štap. Zubato sunce je polako obasjavalo poljanu, a Dean se pripremao za prvo zabacivanje. Podesio je inline plivajući feeder sa N-Gauge predvezom, na koji je vezao MWG udice. Zakačio je dva crvena crvića direktno na udicu, i zabacio feeder ka preprekama u vodi. Kada je feeder dotakao dno, Dean je polagano zatezao najlon. Posle toga je povremeno prihranjivao mesto crvićima pomoću svog novog Guru katapulta. Reka nije brzo tekla, te je prihranjivao veoma blizu granja koje je virilo iz vode.

„Daću ovom mestu sat vremena da se pokaže“, rekao je. „Voda je pod konstantnim pritiskom, pa ne očekujem odmah nikakva ozbiljnija dešavanja.“ Namestio se u svoju stolicu, pomno posmatrajući vrh svog štapa, odvraćajući pogled tek da baci pokojeg crvića pitomom crvendaću koji se skrivao u žbunju. Pola sata kasnije, ništa se ne događa, i Dean počinje da sumnja u to da je izabrao dobro mesto. „Ovo mesto je bilo blagonaklono ka meni u prošlosti, ali je tada protok vode bio mnogo jači. Pokušaću da nađem neko bolje mesto.“ Dan je polako tekao, a Dean je uzeo ribolovačku opremu i odlučio da se premesti sa druge strane prepreka. Deset minuta pre „preseljenja“ je prihranio i novo mesto, spremajući se za promenu.

I sada, kao i ranije, je pecao u blizini žbunja. Ovo mesto je takođe isprobao na nekom od prethodnih izleta. Žbun koji se tu nalazio je izgledao kao mesto oko kojeg plivaju krupniji klenovi. No, kao i prvo mesto, ni ovo pozicija nije pokazivala nikakve znake života. Dvadesetak minuta kasnije, i dalje ništa... „Moramo da prihvatimo da su smiraj dana i pomračina ovde najbolji periodi za pecanje klena, ali ja ću nastaviti da pokušavam sa dnevnim pecanjem. Znam još jedno odlično mesto, možda čak moje omiljeno na ovoj reci, gde ću pokušati tokom sutrašnjeg dana. Ako ni to ne bude funkcionisalo, moraću da izvučem još neki trik iz rukava.“

Krenuli smo uzvodno ovog puta, prolazeći pored rukavca okruženog drvećem jove. „Na ovom mestu sam upecao nekoliko velikih primeraka na plovak, pa ću zabaciti i sad. Ovde sam pecao i ranije kada bi me reka 'izdavala'“. Dean se prebacio na Black Cap feeder zakačen u tradicionalnom maniru (preko vrtilice), a koristio je i duži predvez. Napunio je feeder crvićima i zabacio. Posle desetak minuta je počeo da preispituje svoj izbor. „Pitam se da li je smanjen protok vode uticao na ribu čak i na ovom mestu? Ipak, pokušavaću još, ovo mesto izgleda kao da se na njemu kriju klenovi.“

Dok smo čekali, Dean mi je pričao o ovom rukavcu, opisujući uzvodna krševitija područja i virove, koje nastanjuju velike mrene. Ručali smo, a zatim povadili plovke iz vode. Krenuli smo prema mestu koje se nalazilo pod krošnjama jove, a Dean je zabacio nekoliko crvića dok smo se pripremali. Stavio je par plutajućih gumica na najlon, a zatim zabacio. „Kao što sam već rekao, ovo mesto mi je 'obezbedilo' mnoštvo krupnih riba u prošlosti, na istu taktiku koju sada primenjujemo.“ Zabacio je nekoliko crvića kao prihranu, a zatim je crveni vrh plovka nestao...

Dean je odmah po početnom kontaktu prepoznao da je na udici klen. „Nije mu puno trebalo!“, rekao je smešeći se. „Očigledno je da miruju u ovoj slabo protočnoj vodi.“ Dok se približavala obali, riba se bacakala u klasičnom maniru klena, a zatim se predala i upala u meredov. „To je to“, prozborio je, „pretpostavljam da ima oko 1,8kg“. Već sledeće zabacivanje mu je donelo još jednog klena, ovaj put od 1,3kg, a zatim još jednog sličnog! Dean očigledno zna sve trikove, i lepo je videti da mu je konačno krenulo.

„Uuu, ovaj je krupan, sigurno ima preko 2kg! Hajde da ga izmerimo.“ Vaga je pokazala 2,3kg! Da li Dean ima još kojeg keca u rukavu? Verno je nastavio da prihranjuje tih par mesta, ali izgleda da su ribe naučile lekciju, i sve se utišalo. „Imam još jedan potez na umu, verovatno poslednji za danas. Bacio sam oko na ono mesto kod grana koje vire iz vode, tamo nizvodno. Tamo sam pecao mrene nedavno, a mesto je odlično za noćno pecanje.“ Kad je došao do pozicije, Dean je postavio svoj rig sa kliznim olovom, rig sa dlakom i udicu veličine 8, a izabrao je Mainline New Grange Dumbbell mamac. Zabacio je, a zatim prihranio, tik uz prepreke. Prostor je veoma ograničen, te mora da bude veoma precizan i spretan ako želi da izvuče krupnu ribu. „Pred nama je obećavajućih sat vremena, sada je vreme za velike ribe“, rekao je dok je tama prekrivala Kennet Valley. Ribe su odmah počele da „pipkaju“, a to je, uz još par talasanja od strane riba, značilo siguran ulov, bilo je samo pitanje vremena. Kao što je pretpostavljeno, nešto je zagrizlo i Dean je krenuo u borbu, kako se ispostavilo, sa dostojnim protivnikom. „Mislim da je klen u pitanju...“, rekao je, pokušavajući da odalji ribu od granja. Usmerio ju je ka čistini, i sada više nije bilo dvojbe oko pitanja pobednika u ovom duelu. Bila je to najkrupnija riba tog dana – vaga je pokazala 2,32kg! „Veoma sam srećan i zadovljan današnjim danom, pogotovo zato što već sledećeg vikenda dolazim nazad sa Neil-om Wayte-om, mojim prijateljem. Naslućujem da tada možemo uhvatiti još i krupnije primerke...“ Kiša je blago promicala, što je za mene označavalo kraj današnjeg izleta, ali ne i za Deana, kojeg ostavljam uz nadu da će uhvatiti jednog zaista krupnog klena od preko 2,7kg!

 

Autor teksta: Dean Macey & Ernesto Kamminga​
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 37, April 2012

Ostavite komentar