Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Biser Ponišavlja - ukradena reka

Postavio sportski ribolov 10/03/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Prvi put kada osetite čari Jerminog kanjona ili počnete da mušičarite pastrmku odnosno klena, ostajete zauvek prikovani za ovu relativno čistu, bistru i prelepu vodu. U stvari, niko Jermi nije dao veći kompliment, a mnogi su do sada to činili, od „nestora Balkanologije”, znanog (nam) francuskog enciklopediste - Ami Buea...

On, koji je prekrstario Balkan toliko puta i upoznao ga u prste, našao je za potrebnim da na zalasku života, u 88. godini, na jednoj seansi francuskog Geološkog društva 1882., ponovo i sa velikim oduševljenjem govori o lepotama i dramatičnoj geografskoj sudbini daleke balkanske reke Jerme. Još kada je prvi tvrdio da pravi matični visinski tok Nišave nije Ginska reka koja prolazi kroz Kalotino i Carigrad, današnji Dimitrovgrad, nego da je to Jerma, a Ginska reka njena pritoka – upravo obrnuto od stanja kakvog i danas nalazimo u geografskim udžbenicima. Bue je, takođe, prvi plasirao tezu da tri tzv. feerična Jermina ždrela – Trnsko, Odorovsko i Vlaško - nisu posledice samo usecanja reke u krečnjačke barijere ili rezultat obru- šavanja nekadašnjih pećinskih tavanica kroz koje je proticala ponornica, nego su paroksizmatični tektonski pokreti uzrokovali poprečni prelom krečnjačkih greda, pa je tek onda kroz nastale pukotine nagrnula voda. Da je sezmička tektonska dinamika imala odlučujuću reč na hidrološku sudbinu Jerme˝, posle Amija Buea, ukazivao je i austrijski geograf Karel Ostrajh. Zbog toga Jerma ima nemoguće krivudavi profil kao nijedna druga balkanska reka – ističe doktor ihtioloških nauka, biolog, Nišlija Spas Krumin.

 

Dakle, Jerma je „ukradena reka”. Izvire u Srbiji, pa teče prema Bugarskoj, pa se opet vraća u našu zemlju, a kao „Sukovska reka”, leva pritoka, uliva se u Nišavu. Duga je 72 kilometra. U stvari, njene osnovne geografske karakteristike su: izvire istočno od Vlasinskog jezera, gde njen izvorišni krak čini Vučja reka. Posle 17 km prelazi u predeo Znepolja u Bugarskoj (poznata i pod nazivom Trnska reka), pa preko bugarske teritorije teče 27 km, zatim se vraća u Srbiju kod sela Ptečinci, u dimitrovgradskoj Opštini i teče, uglavnom, prema severu oko 28 km sve do Sukova gde se uliva u Nišavu.

 

Ali, pre nego što kažemo koju reč više o ribljem svetu, pomenimo da su Jerma i njen kanjon prepoznatljivi i po manastirskom zdanju Poganovu. S jedne strane, u živopisnom rečnom kanjonu dominira čuveni greben Asenovo Kale, visine 1.032 metra, stanište surih orlova, a ispod se ugnjezdilo manastirsko zdanje. Sagrađeno je 1390. godine kao zadužbina Konstantina i njegove ćerke, prelepe Jelene, koja će se kasnije udati za vizantijskog vladara i tako postati majka poslednja dva vizantijska cara – Jovana VIII i Konstantina XII. Za nas ribolovce, Poganovo je interesantno zbog zanimljivih fresko-životopisa. Pored ostalog i po misterioznoj fresci Sveotg Hristifora sa magarećom glavom i slikom prvog našeg (ponišavskog) udičara, naslikanog, verovali ili ne, još krajem XV veka!

 

Crna mrena

U reci, od granice kod Ptečinca do ušća - srećemo desetak vrsti riba. - Pre nekoliko godina, - priča nam dr Spas Krumin, nekada strastveni mušičar, - Jerma je u celom toku bila prepuna kapitalnih primeraka klena i mrene. Pecani su klenovi i preko dva „kila”! Pošto je dno šljunkovito, samo ponegde nailazimo na mulj. U Jermi su se baškarile i mrene od tri do četiri kilograma. Najbrojnija je, ipak, balkanska, u bugarskoj nazvana crna mrena (Barbus peleponesius petenyi), koje naseljava, i sad obitava, na peskovitim delovima korita.

 

Većina ribolovaca starije generacije klena je hvatala, i hvata, na višnju i druge voćne plodove (šljiva, šipurak, „jatka“ oraha, grožđe...) i to na početku brzaka, gde alava, gladna riba željno čeka da uhvati plen koji joj nosi voda. Mrenice se i dandanas uspešno krote na glistu (običnu i đubretarku) u srednjim plićacima ili blagim rečnim vrtlozima.

 

Međutim, vremenom se promenilo stanje u reci. Jedno vreme, Jerma je zagađivana otpadnim vodama iz floatacija koje su se nalazile u Bugarskoj. Danas postrojenja više ne rade, zatvorena su, ali u reci, primećujemo, ima znatno manje klenova i mrenica. Zato se namnožio skobalj, koji periodično, u tzv. „talasima života“, postaje dominantna vrsta u reci. Ali, najinteresantniji fenomen je da se sve više mušičara hvali da u Jermi hvata pastrmke - i to u delu oko poganovskog manastira.

 

- Ranijih sezona, oko Poganova, pastrmka nije lovljena, pa je njena pojava u ovom delu posve interesantna. Još zanimljivije je istaći da je i za nas stručnjake neobjašnjivo da se hvataju i bastardi dveju ili više vrsti pastrmki, koje je teško nauč- no odrediti – prelaz između kalifornijske i naše „balkanske“ pastrmke – ističe dr Spas Krumin.

 

Makedonka u reci

Nedavno, u sred leta, Nišlija – mušičar Ivan Ranđelović, pecajući klena, uhvatio je, istina u Nišavi, nesvakidašnju vrstu za naše prilike, gotovo raritetni primerak tzv. makedonske pastrmke (Salmo macedonicus, Karaman). Ivan je pomenuti primerak, od 26 santimetara, upecao veštačkim mamcem sopstvene izrade „Ranđinom osom”. Po dosadašnjoj stručnoj sistematizaciji, reč je o vrsti potočne pastrmke makedonskih salmonidnih voda, veoma retkoj na teritoriji Srbije. Naseljava samo srednji tok Lepenca na Kosovu, ali je i tamo proređena zbog preteranog izlovljavanja. Drugim rečima, Ivan je ulovio veoma redak primerak koji će primorati istraživače da menjaju dosadašnja tradicionalna shvatanja kada su u pitanju život, egzistencijalni areal i navike nekih vrsta ribe - Salmo Macedonicusa.

 

- Donekle to jeste rariteni ulov, - priznaje on. - Mislim da je ulovljeni primerak ribe u Nišavu dospeo, najverovatnije, iz Egejskog sliva, preko reke Jerme, pošto se dosta razlikuje od domaće potočne pastrmke koju smo do sada lovili i u Poni- šavlju. Pretpostavljam da su makedonsku pastrmku devedesetih godina prošlog veka iz voda Egejskog sliva, odnosno reke Strume, bugarski odgajivači prebacili u ribnjake Jerme, koja teče kroz Bugarsku. Izgleda da je ova vrsta prilagodljivija, da bolje podnosi topliju vodu relativno nižeg kvaliteta od potočne pastrmke. Ali, to nije važno. Bitno je da je Jerma posve izazovna reka koja, kako nama mušičarima tako i mladima, pruža mnoga iznenađenja.

 

Reka obiluje beovicama i dvoprugastom uklijom, tj. pirotski rečeno „pljočkama”. Ali, velika je nevolja što reku sve više napadaju ljudi koji bezobzirno vade i odvoze pesak, pustošeći prelepe šljunkovite obale i plićake, remeteći normalan mrest matica i razvoj riblje mlađi!

 

KAKO DO TAMO?

Krenete magistralnim putem Pirot - Dimitrovgrad, i skrenete kod sela Sukova, u kome se nalazi i istoimeni manastir. Zatim uskim asfaltnim putem prolazite kroz kanjon Jerme. Manastir Poganovo nalazi se otprilike na sredini kanjona, a Zvonačka banja nekih 6 kilometara po izlasku iz kanjona. Selo Sukovo je na samom početku kanjona Jerme. Kanjon se može proći peške, dugačak je oko 15 kilometara.

ŠTA I KAKO SE PECA?

Kao što smo već istakli, peca se klen i mrena, ali ima i krupnih primeraka beovice i potoč- ne mrene. U poslednje vreme, počela je i pastrmka intenzivno da se javlja, što predstavlja veliki ribolovački izazov za mušičare.

DODATNA PONUDA

Reka je prelepa i relativno divlja. Zato kad krenete da pecate na Jermi, ponesite sve neophodne namirnice i pribor. Pirot vam nudi sve, od pijace, pekara i trgovina, ukusnog sira i kačkavalja, specijalizovanih ribolovačkih radnji varalica, mamaca i veštačkih mušica svih vrsti poznatih niških i pirotskih proizvođača kojima se uspešno kroti pastrmka.

 

Autor teksta: B. Miltojević
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 12, mart 2010.

Ostavite komentar