Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Zimski šarani

Postavio Pedja Pašćan 22/01/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

“Meteorolozi su najavljivali vejavicu i jače mrazeve, i dvoumio sam se da li da krenem po takvom vremenu, ili je puno pametnije da ostanem u toploj sobi?!”, započeo je svoju priču o zimskom pecanju Gabor Döme. Iako je svestran ribolovac, u poslednje vreme sve se više posvećuje lovu šarana feeder tehnikom. Slične misli nisu ga napuštale ni kad je ipak krenuo. Jak ledeni vetar je nemilosrdno špartao ravnicom, stvarajući snežne nanose. “Treba li mi sve ovo, moram li da pecam po svaku cenu?” pitao se i dalje, no avanturistički duh ga nije napuštao. Gabor nije nasumice krenuo u ribolov. Prethodno je nazvao Zoltana Horvata, vlasnika jezera Misla, koji se začudio da Gabor baš sada želi da dođe. Na pitanje da li je voda zaleđena, ljubazno je odgovorio sa: “Samo do pola! Dođi!”

Jezero Misla se nalazi u šumovitom, brežuljkastom predelu opštine Tolna, pored prastarog seoceta Misla (na pola puta izmedju Seksarda i Sekešfehervara u Mađarskoj). Površina mu je 8 ha, a prosečna dubina 150-200 cm. U ribljem fondu najviše je zastupljen šaran (ima primeraka i do 25 kg), štuka (do 15 kg), linjak (do 3 kg), srebrni karaš (do 1,5 kg), kao i mnoštvo bele ribe (najviše deverike, crvenperke, bodorke…).

Ovde već dve nedelje niko nije pecao. Gabor je planirao da zauzme mesto na brani, ali je na predlog vlasnika promenio mišljenje. Raspakovao se na sredini revira. Sa te pozicije bila mu je dostupna skoro svaka tačka u jezeru. Tik iza boksa nalazila se ribarska koliba. Na kraju krajeva, pomislio je, ako mu hladnoća ipak presedne, bar se tamo može nakratko skloniti, da bi se ugrejao pored vatre. Temperatura vazduha za vreme vožnje varirala je izmedju minus 4 i minus 8 stepeni a sneg je vejao različitim intenzitetom bez prestanka. Srećom, zbog specifi čne mikroklime jezera temperatura vazduha na obali je bila mnogo blaža. Termometar je pokazivao -1,2 stepena. Gabor je izmerio i temperaturu površinskog sloja: 2,2 stepena. Kako se kasnije ispostavilo, bio je to poslednji dan pre nego što je svu površinu jezera okovao led. Na nezaleđenom delu vodenog ogledala nije se primećivalo nikakvo dešavanje a Gabor se latio opreme. Po starom običaju, raspakovao je dva različita feeder štapa. Kraćim (3,9 m) je rešio da peca na udaljenosti od nekih 60 do 70 metara, a onim dužim (4,2 m) da baca što dalje može.

 

Oprema

 

Najveći problem predstavljalo je hladno vreme. Temperatura vazduha čitavog dana je bila u minusu, a u takvim slučajevima karike znaju dase zalede. Gabor se odlučio da peca štapovima kojima može daleko zabacivati, ali koji imaju veće karike nego prosečni feeder štapovi. Bili su to Spro Pellet Feeder 390H i Spro Pellet Feeder 420H. Na njih je montirao Spro Aeronium Special Feeder 555 mašinice.

Oprema 1. Štap: Spro Pellet Feeder 390H sa zelenim špicem. Mašinica: Spro Aeronium Special Feeder 555. Osnovni najlon: Haldorádó Feeder Master Pellet Line 0,20 mm. Montaža: da bi ojačao osnovni najlon od 0,20mm, vezao je šok predvez dvostruke dužine štapa (Power Pro pletenica od 0,15 mm). Na nju je navukao klizeću 35 gramsku rebrastu hranilicu sa antitangl cevčicom. Da bi montaža mogla što dalje da leti, hranilicu na antitangl cevčici je kleštima podigao za dva centimetra. Na slobodan kraj pletenice postavio je gumeni stoper a zatim je vezao Fox boili virblu broj 10. Predvez je bio Sufi x Feeder Braid od 0,14 mm, dužine 10 cm. Udica: Gamakatsu 2260B, broj 6. Ograničio je slobodno kretanje hranilice nagore na 40-50 cm, postavljanjem graničnika od plutajućeg mamca FOX BB. Oprema 2. Štap: Spro Pellet Feeder 420H sa zelenim špicem. Mašinica: Spro Aeronium Special Feeder 555. Osnovni najlon: Haldorádó Feeder Master Pellet Line 0,20 mm. Montaža: identična kao kod kraćeg štapa.

 

Satnica

 

6:40-7:50 Dolazak na jezero, zauzimanje mesta, raspakivanje opreme, pripremanje primame.

7:50-8:15 Prihranjivanje mesta na nekih sedamdesetak metara od obale. To je uradio sa deset preciznih zabačaja (osnovni najlon mu je uvek bio fi ksiran u klips mašinice). Ova minimalna količina primame predstavljala je osnovno hranjenje. Usledilo je zabacivanje.

Do 11:30 nikakve akcije nije bilo u vodi, ali je zato bilo na obali. Bez prestanka kraćim štapom gađao hranilište, a dužim ga prebacivao 10 do 25 metara, tražeći šarane. Bio je uporan, mamce je na udici najduže ostavljao 30 minuta, pa ih je menjao. Podne se približavalo. Vrh prvog štapa iznenada se savio. Šaran je zagrizao udicu sa pelletom Magyar Betyár. Usledio je snažan dril, pa zamaranje. Tek kad se riba pojavila na površini, pao mu je kamen sa srca. Želja mu se ispunila. Upecao je TOG JEDNOG, prelepog zimskog šarana, teškog tačno 10,40 kilograma.

11:59 Poslovica kaže kako za vreme ručka čoveku zna da poraste apetit. Do uveče je ostalo još dosta vremena. “Zašto ne bi mogao da ulovim još jednog ili dva šarana?”, pomislio je. I desilo se. U minut do 12 savio se vrh dužeg štapa. Riba u početku jedva da je pružala otpor, ali je u blizini obale primenila sve svoje trikove i napravila dar-mar. Ovaj šaran bio je nešto krupniji od prvog, imao je 11,59 kg.

12:20 Novi potez i nova prelepa riba, prva sa hranilišta. Težina: 8,89 kilograma. Došla je na sendvič od dva pelleta, Fekete Gyémánt i Hybrid Magyar Betyár.

12:40 Sitni trzaji na kraćem štapu. Na treći treptaj vrha kontrirao je. Osetio je da se ne radi o krupnijoj ribi. Šta to može da bude? Linjak, mali šaran? Ne, već deverika dvokilašica. Nešto kasnije, na zvaničnom merenju, ispostavilo se da je ta deverika najveća ulovljena u svojoj kategoriji na Misli.

13:05 Štap se ponovo savija i stiže šaran od 5,37 kg.

13:30 Sendvič kombinacija Fekete Gyémánt pelleta i Hybrid Magyar Betyár pelleta opet radi. Novi šaran je težak “samo” 4,22 kg …

14:10 “Prethodne četiri ribe došle su sa hranilišta, na pellet Fekete Gyémánt. Koristio sam Pelletes Fekete primamu koja najbolje paše ovom mamcu. Rešio sam da promenim taktiku. Lovio sam pellettom Magyar Betyár, nadajući se da ću tako dobiti krupniju ribu. No, ovo mi nije uspelo, jer se za tu kombinaciju zainteresovao najmanji šaran, imao je 3,86 kg” – prisećao se Gabor.

15:50 Nakon toga, poteza više nije bilo. Pecanje završeno u deset do četiri. 

 

Moderna alhemija

 

Gabor je ovog puta napravio presedan. Odlučio se da koristi samo jednu vrstu primame, mada redovno zna da kombinuje 3-4 vrste. Kako kaže, odlučio se za primamu Haldorádó Pelletes Fekete jer mu se na poslednjih pet pecaroških tura pokazala najuspešnijom. Na jezeru Misla potrošio je svega kilogram ove primame. Kad ju je mešao, osim potrebne količine vode dodao je i 150 ml CSL Tuning–Tenger Kincse (Blago mora) aromu. Njena specifi čnost se ogleda u širenju u horizontalnoj ravni, po dnu vode (zbog izuzetno visokog procenta alkohola). Na temperaturama ispod tačke smrzavanja treba voditi računa o osobinama miksa, s obzirom da pripremljena primama može da napravi probleme. Recimo, teško stavljanje u hranilicu. Veći problem je njeno ponašanje u vodi. Naime, kristali leda koji se stvaraju u mixu podizaće čestice i na taj način one će ispoljiti svoja primamljujuća svojstva tamo gde nam to nije potrebno. Da bi to izbegao, primenio je mali trik. Naučio ga je od čeških prijatelja, vrsnih ribolovaca. Primamu na mrazu meša sa češkim Becherovka likerom, koji je pravljen na bazi bilja. Becherovka sadrži blizu 40% alkohola i kad se pomeša sa aromom za hladnu vodu ima težak miris, kog je nemoguće opisati. Zauzvrat, ovakav mix teže se mrzne i postaje još moćniji.

Gabor je na Misli pecao na sledeće pellete: Haldorádó Carp Master Pellet – Magyar Betyár, Haldorádó Carp Master Pellet – Fekete Gyémánt i Haldorádó Carp Master Hybrid Pellet – Magyar Betyár. O svima smo detaljno pisali u januarskom broju našeg magazina. Gabor je proveo blizu šest sati na vodi a upecao je 7 šarana i 1 deveriku. Prosečna veličina šarana bila je 8,11 kg, a ukupna težina ulova iznosila je 58,8 kg. Najveći šaran je težio tačno 12,47 kg. Kako nam Gabor na kraju priznaje, ni u najsmelijim snovima ne bi pomislio da će mu ovo zimsko pecanje, na koje je tako teško krenuo, doneti toliko ribe i toliko zadovoljstva. A kao što većina nas pecaroša zna, tek ovakve ture sa puno obrta, koje od pojedinca zahtevaju i posebne napore, poklanjaju nam prave čari ribolova.

 

Autor teksta:  Ištvan Kazi
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 23, Februar 2011

Ostavite komentar