Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Videti i biti viđen

Postavio Pedja Pašćan 22/01/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Teško je uhvatiti ribu koja je svesna da je pecaroš u blizini. Zato je pecanje kao igra žmurke. Ne samo da vi i suncobran pod kojim sedite morate biti sakriveni, već i vrh štapa mora biti savršeno uklopljen u okolinu.

Kristalno bistra voda je u isto vreme i blagoslov i prokletstvo. Prokletstvo jer je šaranov vid veoma dobar i lako može uočiti zamku. Blagoslov je, jer lako možete videti šta se događa ispod vode i kako riba reaguje. U poslednjih par godina, pecao sam na terenima čija prosečna prozirnost iznosi oko 5m. To me je mnogo čemu naučilo, ukazujući na neka ponašanja riba. Podvodni snimci su odlična stvar, ali je gledanje svojim očima još bolja „škola“. Nikad nemojte sve prepustiti slučaju zato što je voda mutna. Ubeđen sam da i u tim situacijama riba oseti vaše korake po obali, slično kao i povlačenje najlona kroz vodu. Na to mogu ukazivati vaši signalizatori tako što se neće oglašavati.

 

5 puta osetljiviji na svetlo

 

Znam za neke vode koje su se, tokom godina, promenile od prljavih do kristalno čistih. Ima mnogo razloga za to ali postoji jedan koji je svuda zajednički: ulovi se sve više i više proređuju. Čak i match pecaroši primećuju da ima sve manje deverike i bele ribe. Takvi prizori su najčešći tokom zime. Niske temperature i manjak svetlosti uzrokuje smrt algi i najmanjih vodenih stvorenja. Male čestice se talože na dno i voda se razbistrava. Ne verujete da vas šaran može opaziti? Varate se, oko šarana je pet puta osetljivije na svetlo od ljudskog. Takođe, oči šarana su smeštene na bočnim stranama glave, te ima odličan pregled situacije. Ove činjenice i sve veći pritisak na vodu nas teraju da razvijamo taktike i veštine kako bismo češće mogli da se pohvalimo ulovima. Kamufl iranje štapa je bitan deo ove priče.

 

Sam sa naočarima

 

Ribe su po prirodi stidljive. Loša sećanja, izazvana prethodnim hvatanjima čine ih još sramežljivijima i zbog toga one razvijaju specijalne navike kako bi izbegle upoznavanje sa ljudima. Hrane se opreznije nego ranije i reaguju na čudne zvuke mnogo više nego što možda pretpostavljate. To može da se ogleda u potpunom ignorisanju mamaca određenih oblika i boja. Naravno, svuda je to individualan proces. Negde ribe usvajaju ove navike brže, negde i dalje proždiru boile, ne zazirući od pecaroša i ne reagujući toliko na zvukove sa obale. U prethodnih nekoliko izleta, pecao sam na prozirnim vodama i razvijao posebnu tehniku kako bih bio u prednosti čak i u odnosu na one najstidljivije ribe. Iskoristite prednosti koje vam prozirna voda nudi. Veoma bitan deo moje opreme čine polarizovane naočare.

 

Šarani u nizu

 

Ove godine sam zaista shvatio koliku razliku čini promena mamca ili prezentacije. Jednog dana sam se sa štapom popeo na drvo, nekih 5 metara iznad površine vode. Dva prijatelja su mi pomogla u slučaju da treba meredovom izvući ribu. Video sam nekoliko linjaka i par drugih riba, kako jedu zrnevlje kukuruza koje sam zabacio na mesto na kom nije bilo trave. Pokazalo se da je zabaciti štap sa plovkom mnogo teže nego što sam očekivao. Ali riba je kružila oko travnatog područja i ja sam to nekako morao da uradim. Prebacio sam to mesto i polako namotavao najlon do područja kojim su ribe patrolirale. Jasno sam mogao videti kako sam uplašio najbližu ribu i kako su se ostale dale za njom u beg.

 

 

Drugi pokušaj

 

Bio sam iznenađen takvom snažnom reakcijom. Ceo komplet je bio veoma skroman: par plovaka, tanki najloni i male udice. Ništa nepotrebno, ništa preveliko. Prva pomisao mi je bila da se vrh plovka, koji je bio crven, refl ektuje kroz vodu, te sam ga obojio crnim markerom i dodao malo zelenog gita na preostala mesta. Sada je sve bilo bolje zakamufl irano pa sam odlučio da pokušam ponovo. Ovaj put sam polako namotavao najlon i ribe se nisu razbežale. Jedna je čak usisala git i odmah ga ispljunula ali je to pojačalo moje samopouzdanje u pristup i opremu. Prihranio sam sa par zrna slatkog kukuruza. Ništa se nije događalo tog poslepodneva, ali sam planirao da se sutra vratim.

 

Mamac je bio previše svetao

 

Sledećeg dana sam ponovo bio na svom drvetu. Ribe su bile spremne za mrest. Video sam nekoliko kako plivaju unaokolo. Neki manji divljaci-ljuskaši su krstarili ispod površine, kružeći oko jedne lepe ženke špigla. Momci su bili veoma motivisani i ostali sve vreme u blizini dame. Upecati baš tu ženku iz cele grupe bi bio pun pogodak! No, ribe su pored mog mamca prošle nekoliko puta, uopšte ga ne primećujući. I ja sam, kao i ostale ribe, žudeo za njom, ali iz sasvim drugih razloga.

 

Meki crni pelet

 

Možda bi tamni pelet bio bolja opcija u ovim uslovima? Izabrao sam meki crni pelet, stavio ga na udicu i iz prvog puta odlično zabacio. Zamka je bila spremna. Divljak-ljuskaš srednje veličine je bio u blizini, i u roku od par sekundi se uhvatio! Površina vode se zatalasala od moje kontre, čak se i drvo zatreslo. Ova borba će mi dugo ostati u pamćenju. Stajao sam na dve tanke grane dok je ljutiti šaran pokušavao da me povuče unapred! Ta čudna borbena pozicija mi je otkrila nešto što nikad ne bih primetio sa obale. Mali mužjaci su pokušavali da trljaju svoja tela o veliku ribu, umesto da se razbeže. Mrešćenje očigledno ima svoja sopstvena pravila. Par minuta kasnije, moj drugar ju je prihvatio meredovom. Situacije slične ovoj su mi pokazale: izbor mamca i opreme igra presudnu ulogu. Možda neki ljudi mogu da kažu da je pecanje na plovak posebna situacija i da se ne može porediti sa pecanjem na dubinku. U ovom slučaju, zrnevlje je bilo pojedeno, možda samo zato što među njima nije bilo najlona. Uveravam vas, slične stvari sam primetio i kada sam pecao na dubinku. Uspeh je veoma relativan, čak i ako ne zaboravite da su neke ribe stidljivije od drugih. Dakle, možda ste upecali dve ribe i osećali se veoma zadovoljno. Sasvim u redu, ali možda ih je moglo biti pet da je prezentacija bila bolja! Većina pecaroša se zadovoljava malim uspesima, ne i ja. Ako upecam jednu ribu, daću sve od sebe da upecam još jednu ili dve.

 

Potpun zaklon

 

Uspeh zavisi od vašeg ponašanja, u svim aspektima. Budite što je moguće tiši, isplatiće se. Pokušavam da najviše iz drugog puta zabacim štap na pravo mesto. Izbegavajte hodanje po šljunku. Zvuk koji svojom težinom pravite se prenosi i pokazuje ribama gde se nalazite. Zabadanje klinova u zemlju (bacanje teš- kih ruksaka, grubo koračanje i slično) su stvari koje morate izbegavati po svaku cenu. Znam koliko su popularni i značajni marker štapovi, ali to ne treba raditi onog dana kada ste došli na pecanje. Takođe je veoma bitno zabaciti na željeno mesto iz prvog ili bar drugog pokušaja. Pokušajte da sakrijete svoj šator. Lepo je biti društvena osoba, ali kada vam mnogo ljudi dolazi u posetu, zbog nastale buke smanjuju vam se šanse za dobar ulov. Ovo nije asocijalan, već ka uspehu orijentisan savet. Prijatelji koji dolaze da me obiđu, to znaju.

 

Veštački štapovi

 

Vaši štapovi treba da budu skriveni što je bolje moguće i namešteni pod dobrim uglom. Što je manje najlona u vodi, to bolje. Ako postavljate štapove u vodu, morate biti ekstremno pažljivi. Ne biste bili prvi pecaroš koji je oterao ribe iz plićaka svojim sjajnim, čeličnim rod pod-om. Lično, imam određeno mesto gde, kada ne pecam, stavim dva drvena štapa umesto pecaroških štapova, da ih imitiraju. Vidim kako ribe plivaju u blizini obale i kako se preplaše čim vide štapove za pecanje. Kako bih to promenio, stavljao sam drvene štapove na moje mesto i uspelo je. Ove godine su ribe pecale ispod mojih karbonaca bez ikakvog straha. Više ih štapovi koji im stoje iznad glava ne asociraju na opasnost. Zvuči ludo? Znam mnogo pecaroša koji nikad nisu upecali ribu u blizini obale, a znam i zašto.

 

Esencijalno: Zadnje olovo

 

Kamufl iranje dela opreme koji je pod vodom takođe je veoma bitno. Uteg treba da je što manji i lakši, velike i teške koristiti samo ako je neophodno. To je moj način razmišljanja.Pokušavam da kamufl iram sve delove kako bih izbegao odbijanje svetlosti. Još jedna bitna stvar je da koristim što je moguće tanji najlon. Ako je prikladno uzeti najlon nosivosti 5,5 ili 7kg, uzimam onaj od 5,5kg. Kada je izbor između onog od 4,5kg i onog od 3,5kg, opredeljujem se za onaj od 3,5kg. Zvuči blesavo? Ne bih se složio. Jeste li ikad videli koliko se stvari zakači za najlon i koliko on postane vidljiv zbog toga? Tanji najlon - manje stvari koje se zakače. Kad sa čamca pogledate koliko je u stvari najlon vidljiv, bićete šokirani. Više liči na uže nego na tanak komad polimera. Takođe, trudim se da primirim najlon tako da on bude što bliže dnu, kako bi mamac bio dostupan što većem broju riba. Mnogi pecaroši ostanu praznih ruku zato što riba zakači najlon i prestrašena pobegne. Svetlo braon boja je u najvećem broju slučajeva najprikladnija, jer je najneupadljivija, pogotovo kad se najlon pruža po dnu. Kako bih spustio mamac na dno koristim moje malo, ručno pravljeno zadnje olovo.

 

Volfram i fl uorokarbon

 

Od predveza najčešće koristim 60cm Safe Zone Kamo Leader-a u odgovarajućoj boji. Ponekad koristim i ručno pravljeni leader od 50cm. Kako bi sve lepo leglo na dno, stavljam male grudvice volframa oko predveza, kao i na njegovu omču. Iza toga stavljam leteće olovo, koje kamufl iram sa malo obojenog gita. Obložena olova malo išmirglam, a ako pecam u bistroj i plitkoj vodi, stavim malo peska na uteg kako bi se bolje uklopilo u izgled dna. Poslednjem delu opreme poklanjam najviše pažnje. Kada je reč o predvezu, koristim one od fl uorokarbona, koje su na peščanom dnu gotovo nevidljivi. Čak i na fl uorokarbonske predveze stavljam malo gita kako bih osigurao da lepo leži na dnu, i kako bih sprečio da se od sunčevih zraka stvori senka. Udice biram što manje moguće, veličine 8 ili 10. Ponekad idem u krajnost pa kamufl iram i udicu, jer čak i tefl onom prekriveni modeli mogu biti svetli u određenim situacijama. Za tu svrhu koristim cevčice, omotače za udice (iz Enterprise Tackle-a), pera i markere

 

Patke kao degustatori

 

Ako prihranite i sredite željeno mesto, to će primetiti i druga stvorenja. Patke, guske i ostali pernati lopovi će posetiti vašu trpezu namenjenu šaranima. Ovo je naročito izraženo ako ste prihranjivali tokom dužeg vremenskog perioda, zimi. U čistoj vodi ptice mogu odlično da vide. Do pre nekoliko godina su me silno nervirale, jer su mi krale boile ili dirale najlon pa sam dobijao lažnu indikaciju udarca. Pokušavao sam da ih oteram - nekad uspešno a nekad ne - ali uvek sam mislio da nepotrebno smetaju. Jednog dana video sam nekoliko šarana u blizini jedne ptice. Kako je ona pobegla, tako su se razbežali i oni. Danas mogu da kažem, da sam siguran kako šaran koristi ptice koje rone kao indikator za blizinu hrane. A ako se te ptice tu osećaju bezbednim, onda se i riba oseća bezbednom! U tim slučajevima prihranjujem malo više, kako bi ta pozicija bila uvek pripremljena. Ponekad to činim dva puta dnevno, jednom ujuto, jednom uveče. Gladne ptice ignorišem ili im dam još malo hrane koja ostane. Ako me previše živciraju, jednostavno im bacim hleba negde u uglu i one ostave moje mamce na miru.

 

Dajte ribi vremena

 

Čemu sve ovo? Kada je mračno, šaran ionako ne može ništa videti, zar ne? Možda, ali šarani imaju i druga čula i verujte mi, prilično ih koriste. Vibracije mogu da osete preko celog tela, bočnom linijom. Pomoću tog čula oni noću zaobilaze prepreke, naslućuju opasnost i slično. Držite na umu da ribe poznaju svoje okruženje kao vi svoj džep, i znaće ako je nešto drugačije od uobičajenog. One ispituju svaki mamac koji nije bio tu juče. Ako ne nađu ništa što ukazuje na opasnost, one provere još jednom pa još jednom i ako su zadovoljne tim što vide, odluče da to pojedu. Dozvolite ribi da istražuje, dajte joj vremena da se privikne na nove stvari. Mi ulazimo u njihov dom. Celokupna oprema, najloni, štapovi, sve su to stvari koje tamo prirodno ne pripadaju i koje su za njih strana tela. One će se navići na to, samo ako nemaju negativnih iskustava. Setite se čaplji, one koriste istu tehniku. Satima bez ikakvog pokreta stoje u vodi i kada prođe dovoljno vremena a riba se navikne na njih, one se pošteno najedu. Jedina razlika je u tome što kada šaran postane naš plen, preživi i svaki put nešto nauči! između onog od 4,5kg i onog od 3,5kg, opredeljujem se za onaj od 3,5kg. Zvuči blesavo? Ne bih se složio. Jeste li ikad videli koliko se stvari zakači za najlon i koliko on postane vidljiv zbog toga? Tanji najlon - manje stvari koje se zakače. Kad sa čamca pogledate koliko je u stvari najlon vidljiv, bićete šokirani. Više liči na uže nego na tanak komad polimera. Takođe, trudim se da primirim najlon tako da on bude što bliže dnu, kako bi mamac bio dostupan što većem broju riba. Mnogi pecaroši ostanu praznih ruku zato što riba zakači najlon i prestrašena pobegne. Svetlo braon boja je u najvećem broju slučajeva najprikladnija, jer je najneupadljivija, pogotovo kad se najlon pruža po dnu. Kako bih spustio mamac na dno koristim moje malo, ručno pravljeno zadnje olovo. Volfram i fl uorokarbon 60cm Safe Zone Kamo Leader-a u odgovarajućoj boji. Ponekad koristim i ručno pravljeni leader od 50cm. Kako bi sve lepo leglo na dno, stavljam male grudvice volframa oko predveza, kao i na njegovu omču. Iza toga stavljam leteće olovo, koje kamufl iram sa malo obojenog gita. Obložena olova malo išmirglam, a ako pecam u bistroj i plitkoj vodi, stavim malo peska na uteg toga? Tanji najlon - manje stvari koje se zakače. Kad sa čamca pogledate kako bi se bolje uklopilo u izgled dna. jem malo više, kako bi ta pozicija bila bednom! U tim slučajevima prihranju- preživi i svaki put nešto nauči!

 

Autor teksta: Etienne Gebel
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 23, Februar 2011

Ostavite komentar