Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Varalice - boja i zvuk

Postavio sportski ribolov 18/01/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Od sto varalica samo je jedna za ribu, a devedeset i devet za ribolovca, da ih kupi. Kada bi riba videla i čula kao čovek, odavno bismo je svu izlovili...

Serijom uzajamno nezavisnih eksperimenata odavno je utvrđeno kako variraju boje u zavisnosti od dubine vode. Manjeviše se zna na kojoj dubini koja boja nestaje, ili se pretvara u koju. Gledano očima čoveka, tj. ljudskim okom, to je tako. Međutim, riblje oko se prilagodilo da funkcioniše u optički sasvim drugačijoj sredini.

 

Relativno oštru sliku stvara samo o objektima koji su udaljeni najviše metar do dva, a u izrazito prozirnoj vodi može da fokusira na najviše desetak metara. Vidljivost u vodama na našim prostorima veoma je mala. Tome valja dodati činjenicu da se na granici vode i vazduha svetlo prelama, a u zavisnosti od ugla pod kojim padaju zraci na površinu, menja se i ugao prelamanja. Uprkos oskudnim i zamršenim podacima mozgu ipak prosleđuje upotrebljive informacije. Riblje oko ima posebne receptore za svetlo i boje.

 

O vidljivosti na određenoj dubini i osvetljenosti sredine – gledano okom ribe! – najviše saznanja pruža boja upravo izlovljene ribe. Poznato je da se riba bojom prilagođava obojenosti sredine, i upravo zato opšta obojenost jedinke nije taksonomska karakteristika, što znači da ta osobina nije podesna za određivanje vrste.

 

Na ribi boje i šare formiraju se slično kao i u štamparstvu, i sve su sačinjene od samo tri pigmenta, odnosno četvrtog sastojka, od koga potiče sjaj. Tamnosmeđe-crna boja je melanin, drečavo žuto-blago naradžasta je ksantofil, krv-crvena je erotrofil, a sedefasti sjaj je od guanina. Za lagerovanje pigmenata služe posebne ćelije (kromatofore), koje sadrže samo jednu vrstu pigmenta. Mlade ćelije u ranoj fazi razvića sposobne su da menjaju mesto, dok se vremenom ne ustale. Po obliku podsećaju na mnogokrake zvezde, a citoplazma im je ispunjena mnoštvom zrnaca određenog pigmenta. Kromatofore su uglavnom grupisane. Kao posledica gomilanja ćelije sa istim pigmentom stvaraju se šare. Grupisanje kromatofora sa različitim pigmentom stvara obojenost. Na ribi uvek dominira ona boja koja se raširila u grane ćelija. A da li će se pigment zrakasto raširiti, ili će ostati koncentrisan u sredini ćelije, zavisi od ribljeg oka. Uvek će se raširiti ona boja, koju riba vidi. Izuzetak su jedinke „s greškom”, na kojima preovladava samo jedna boja, po kojoj je pojava i dobila ime (ksantorizam, melanizam, eritrizam), nedostatak pigmenta (albinizam), kao i nesjajnost usled nedostatak guanina (alampia).

 

Među ribolovcima vlada uverenje da je bočna linija u stvari organ sluha riba. Ali nije. Istina je da taj organ ima drugu, veoma složenu namenu. Osim što daje informacije o strujanju vode, nagoveštava prepreke, a ponaša se i kao neka vrsta lokatora. Organ nalik „ušima” s obe strane glave takođe je veoma složen, a osim primanja vibracija služi i za balansiranje. Ispunjen je tečnošću, i ima posebne delove za prihvatanje kako visokih, tako i niskih zvukova, koje putem slušnih koščica dolaze do receptora. Međutim, glavni organ riba za prihvatanje vibracija je – mehur. Ovaj gasovima ispunjen organ ponaša se kao zvučna kutija, pojačava impulse, koje putem kostiju skeleta prosleđuje u tečnost „ušiju”. Za ljudske uši jedva čujne duboke tonove, riba registruje kožom. Slušni aparat ribe do te mere je kompleksan da i slepe jedinke mogu da prate jato, da izbegavaju prepreke, da se hrane... (I uvek su crne, jer ve- čito „vide” mrak.)

 

Kada govorimo o zvucima, nije na odmet razgraničiti tri pojma. Radi se o vibraciji, o rezonanciji i o interferenciji. Bez zalaženja u „visokoleteće” detalje: telo stvara zvuk vibrirajući; kada vibracije „nateraju” drugo telo da i ono „progovori”, to je rezonancija; kada dva izvora vibracija uzajamno deluju jedno na drugo, to je interferencija. Prilikom „rada” mnogih varalica ispoljava se upravo ova pojava. S bitnom razlikom: kod jednih namerno, kod drugih slučajno. S obzirom na složenost receptorskog sistema potencijalne lovine uopšte nije lako izvući pravi zaključak zašto je (ili nije) riba udarila na određeni mamac. Pojava da izrazito sitan smuđ udara na veliki, ili da je ogromni brka drmnuo sitan vobler uopšte nije posledica veličine tela veštačkog mamca, već spleta zvukova koje ispušta. Ili onih propratnih – nastaju tokom tehnološkog procesa poznatog pod umetničkim imenom „vođenje varalice” – kojih nismo ni svesni da postoje. Receptorski sistem grabljivice može da „shvati” titranje trokrake udice na kraju, ili ispod voblera, kao mrdanje sitnog zalogaja, taman njoj po meri. Istovremeno i vobleri malog tela mogu da puste „galamu”, koja nagoveštava prisustvo krupnog zalogaja. Telo i izgled varalice, kao i zvučno joj ime je za oči ribolovca – kupca. Muzika koju svira pod vodom, za uši je grabljivica. Pod datim okolnostima od svakih sto, samo jedna svira dobro. Ostale pevaju falš.

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Ostavite komentar