Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Travogradska hronika

Postavio sportski ribolov 02/10/2016 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Suncokretom okovanom ravnicom lenjo vijuga uska, petnaestak metara široka vodena zmija, zaboravljena čak i od krivolovaca-početnika. Ne žaleći truda i vremena, pravi meraklija strpljivo traži ključ ovih rajskih vrata. Intelektualne paorende sa vrednosnim kriterijumima baziranim na maksimumima nikada neće shvatiti ovaj minimalistički pristup. Po njima, pravog ribolova nema bez dugih hitaca i duboke vode, a pravo mesto se prepoznaje po tome što se do njega može stići kolima! Na mojoj snenoj izabranici, kao predigra, kilometar (dva, tri) kroz atar, pešice il’ biciklom. Lepojkici neće smetati ni što si stig’o znojav, ni što si previše napaljen, ni što bi odma’ da umočiš, naprotiv...

Iako se mamine maze (koje se sigurnije osećaju u gužvi) neće složiti, znaj da je ovo naporan pos’o. Koliko? Dve ružnjikave drugarice, koje skoro niko na žurke ne zove, žurku za troje prave, a jedina muška glava si ti, eto koliko! Posle nekoliko sati drhte noge. Ako, u ovoj varijanti sve ribe su tvoje. Lopate!? Meni su lepe. Lepota je ionako u oku posmatrača. Mamina maza će reci kako je naša najlepša riba smuđ, i pogrešiće! Onako okate, zubate i mršave, štuje su mi lepše od svih slatkovodnih riba zajedno. Čak je i linjak, to neobično savršenstvo, tek na dalekom drugom mestu. Baš se nešto pitam, šta li rade sve one, od većine prezrene i od mnogih zaboravljene, nesavršene lepojkice na kojima sam kao ribarski šegrt stalno otkrivao nešto novo i nepoznato. Da li bi me, ovako proćelavog i bradatog, prepoznale? I što je možda još važnije – i svakako tužnije – da li bih ja prepoznao njih?

 

Ovca u čamcu

Za istim stolom u kafani sede dvojica nepoznatih. Jedan samo ćuti, ponekad duboko uzdahne. U neko doba drugi će: „Kak’a te to muka mori, čo’če?“. A ovaj će: „Vidiš ćupriju onu? Tri je godine gradih i nikog da me nazove Mostar-Duro.“ „I?“. „Vidiš drum onaj? Tri ga godine gradih, i nikog da me nazove Putar-Duro.“. „Dobro – i?“. „Vidiš ovcu onu, đavo je odneo? Zatekoše nas ljudi, i nadimak ostade...“. Valjda neću proći k’o nesrećni „Ovčar“ – koliko tekstova o nezakačivim mamcima sročih, čudo ne stekoh nadimak „Vidles“ (nekačiva). Još kad se zna da su mi gumice omiljena municija, i higijenska je itekako dolazila u obzir. Usput, ovčetinu obožavam, al’ samo u tanjiru.

U skoro 50-ogodišnjoj karijeri lovio sam sa dosta štukaroša i svašta mogao da istrpim. I nepotrebno sujeverje (ako prvim hicem ulovi ispod-kilašicu, ide se kući!), i zaboravnost zbog koje nakaza nikako da ponese prave varalice (nego se opet o mlađeg kolegu grebe), i... Trenutno sam mator, živac mi kratak i opasno istanjen. Dolazak na ovakvu štučju džunglu bez 2-3 vidles varalice vrhunski je bezobrazluk! Dan bez vetra i Genije koji u svakom petom-šestom hicu išcupa dva metra dug busen drezge il’ lokvanja, da poludiš. Do uveče ce iz vode skloniti više trave neg’ krdo amura, krele! Štuja ovo najviše obožava, zidove i krov sa kuće kad joj ruše. Baš me zabole što je svoje šanse smanjio na minimum, nego je to uradio i ostalima iz ekipe.

U apsolutno najgorem scenariju prisiljen si da deliš čamac sa ovakvim „ekspertom“ za vode lišene vegetacije. Potpuno je svejedno radi li se o bivšem saradniku il’ njegovom bivšem uredniku, rezultat je isti. Najtiše što ume, moja zagorela malenkost vesla sa krme. S pramca, pomahnitala vetrenjača pretvara slepe ulice Travograda u bulevare, čudeći se što mu ne udara. Aglia trojku zameniti bakarnom? Gola troka se podrazumeva.

 

Veliko je leeepo...

Zašto žene tako loše parkiraju kola? Za sve je opet kriv muškarac. Ubedio je pripadnice lepšeg pola kako je razmak između palca i kažiprsta iste ruke – 25 cm (u ’ladnoj vodi). Tipičan ex-Yu štukaroš troši kašike od 4-5cm, nepokolebljivo verujući kako je to prava municija i za dvokilašice i za babe njihove. čOvo jeste municija za dvokilke! U specificnom okruženju mentalni sklop štuje formira se na poseban način. Na lovištu retko kad ima većih čistina, vizuelni kontakt izmeu dželata i nevinog krivca relativno je kratak pa odluku treba doneti u trenu. Cak i da napad na (pre)malu ribicu uspe, ni dvokilašici ovo nije dovoljan obrok. Još ako promaši... Deset centimetara je dobra startna mera, dužine od 12-15cm garantuju veliki prosečan komad. Selektivnost, bre. Nailazi lokalna legenda štukaroška koja je i tog dana lovila iz camca, minijaturama (Long dvojka). Zacuen tuim ulovom ostvarenim s obale Comet 5-icom iskreno kaže: „Mi kanda nismo na istoj vodi bili.“ Ima li šta lepše? Ima.

Iako sam zagriženi kašikoljubac, moram da priznam kako su ovde i leptiri brutalno efikasni. Posao po pravilu najbolje obavi Aglia „trojka“, minijatura duga jedva tri cm!? Kako? Iako ne peca, pozvaću u pomoc Margit Savović. Gostovala u nekoj tipično ženskoj emisiji (hm, što li ovo gledam?), a dobro obaveštena voditeljka skreće razgovor na vatrene teme. Kolt ili automatik, duži ili kraci metak, problemi sa nišanjenjem u mraku, po kiši... Kao neosporni autoritet, Margit će, uz opšti kikot ostalih štuka (pardon, gošci): „Kalibar, samo kalibar...“ Elem, dva su načina da mamac (p)ostane velik. Vizuelni objasnih malopre. Ovde dolazi do paradoksa veličina- vibracija. U odnosu na ribicu iste dužine, kašika ima slabiju vibraciju dok leptir ima jaču pa predstavlja veću porciju. Štučijim rečnikom kazano, činjenica da je nešto u vizuelnom smislu jedva dovoljno veliko gubi na značaju ako to vibrira dovoljno jako, i dovoljno dugo.

Dvosmisleno? ’Ajde!

 

Šarena vojska

Mnogo je načina da poslanik u skupštini skrene pažnju na sebe. Najčešce se radi o buci. Opcija A: vika, rika, zviždanje, podrigivanje, „pasuljarenje“. Opcija B: udaranje nogama i rukama po klupi, tj. protivničkom poslaniku, tj. redaru, eventualno TV reporteru. K’o što se vidi, opcija A lišena je vibracije. Opcija B ima je isuviše! E sad, i tvoja varalica je poslanik. Ti je izabra da te pred štujama predstavlja, a ona treba da učini sve u svojoj moći da im skrene pažnju. Stoga je najbolji mamac istovremeno bučan i u audio i u vibracijskom smislu (opcija B). Ako se radi o vobleru, „zvečka“ je dobrodošla. Usput, postoji grupa leptira koja s osmehom nadoknađuje nedostatak „zvečke“. Već je pomenusmo, dobra stara Aglia. U obzir dolaze i modeli drugih proizvođača pod uslovom da ih krasi široko, kratko i jako konveksno krilce. Priča za sebe je ovde totalno zapostavljeni Elix, majstor spore vožnje, prepoznatljiv po soničnoj vibraciji karakterističnoj za sva „nataknuta“ krilca.

Dobrodošao je i anti-basovski arsenal, pre svih cigare i torpeda. Pravi perverznjaci posegnuće za Džiterbagom il’ tajnom varkom broj 313 (citaj: Crazy Crawler). Nažalost, ništa od nabrojanog nije vidles. Ovim se ruši suština stelt-prezentacije a autistični „varaličar“, praćen sočnim komentarima vidles-štukaroša, ponovo izigrava neumornog čistača kanala sa početka priče. Ne očajavaj, izlaz uvek postoji. Vidles Džiterbag je čudo! Samo svi ljudi znaju sve, zna se. Poluoblačna crveno-zlatna septembarska sreda začinjena jedva primetnim južnjakom, poslednjim odsevom umirućeg leta. Lokalni šampion sa 40 godina staža celog dana manje-više uspešno vozi slalom golom trokom. Na stringeru 20 „štuka“ ukupno teški’ jedno šest kila, alo! Nailazi 20-ogodišnji klinac koji ne samo što misli, neg’ misli na sutra. Na štapu mu basovski bazer (!), na stringeru tri dvokilke. Dobro što prezreli „majstor“ ne zna da si tri trofrtaljke vratio, šlogir’o bi se. Sve u svemu – bravo, učenice! Taman i da ništa ne ulovim, ti si „kriv“ što ovo brojim k’o savršen dan.

Naravno, čim rečenica počne sa „naravno“ vreme je za gumice. Iako se lepi ulovi mogu postići i velikim (10 cm +) jednorepcima, tek šedovi su ono pravo. Što širi rep, to bolje. Uprkos tome što zadovoljava sve uslove konkursa, Sassy Shad jedva zadovoljava – nije dovoljno velik. U šarenilu koje vlada po našim radnjama lako je naći nekog kosooko-zapadnjačkog kandidata a ako i to omane, budimo patriote. Jedno od Orkine dece ima telo šeda i divovski, pljosnati „tvister“ rep. ’Oćeš selektivnost? Naš’o si je.

 

„Spoljašnjost, suština svega“

Zanemarujući odbojnost prizora, zamisli fudbalski stadion pun goli’ muškaraca. Po čemu se izdvajaju ribolovci? Ne vredi uzeti gabarite klatna kao kriterijum – pa ne traže se Srbi, zaboga. Rešenje zagonetke: unutrašnje strane nadlaktica tj. podlaktica. Kod ribolovaca su prepune modrica koje nastaju kad se bridom šake odsecaju gabariti komada koji se trenutno love. Inače, identifikacija živih Srba po „visuljcima“ moguća je, zbog izukrštanih modrica od viševekovnog mlaćenja tuđi’ gloginja.

Zamisli sada travogradski stadion. U mnoštvu ribica ti bi da štuja rokne baš tvog „Srbu“. To će se najbrže desiti ako se on unekoliko razlikuje od ostalih, koji međusobno liče k’o jaje jajetu. Stigosmo do večite dileme. Imitacija ili iritacija? Ovako uprošćena podela dekora jako hramlje. Recimo, potpuno crn mamac, na ovakvom terenu jako lovan. Kako ga klasifi kovati? Ili potpuno beli, dakle ne srebrni... Il’ potpuno providni (clear) koji privede ponešto kad ništa ne daje rezultate... Lično, dekore delim na bar pet grupa. Uz još jednog „tajanstvenog“ člana, crno-belo-providni trio čini kvartet na većini stajaćih voda univerzalno efikasnih neutralnih dekora.

Prirodni dekori bazirani su na imitaciji (krljušt, peraja, škrge, očci...). Mogu biti aktivni i pasivni. Aktivne predstavljaju sjajni, metalik modeli, najčešće hromirani! Kaugleri, deverike, krupatice i ostali beljaci nisu hendikepirani svojim bljeskajućim odorama, naprotiv. Ovo je vrhunac aktivne kamuflažne zaštite koja neprestano reflektuje boju okruženja, savršeno se stapajuci s njom. Ponekad, malo ogledalce se iskosi, zbunjujuće bljesnuvši. Već sledećeg trena ga nema. Bandar predvodi grupu zaštićenu pasivnim kamuflažnim dekorima (linjak, štukica, smuđić, čikov...) lišenih sjaja. Dok god je njihov vlasnik u adekvatnom okruženju satkanom od senki vegetacije i izukrštanog granja sve je ok. U suprotnom, sledi promptni zez. Pasivno kamuflažni prirodni dekori sreću se na bojenim (mat) mamcima. Ako želiš da Najlepšu staviš pred neodbranjiv mat, troši mat prirodne dekore, nesposobne da bljesnu, kol’ko da egzekucija – kako njena, tako i tvoja – postane kultni „onaj” dim, potpuno i sasvim.

 

Objavljeno u časopisu "Uhvati & Pusti", broj 1, decembar 2010.

Ostavite komentar