Teži ali i efikasniji put

Postavio sportski ribolov 13/11/2015 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Konačno došao је i dan svođenja računa oko uloženog truda. Bio je radni dan i jedna olakšavajuća okolnost, jer vikendaša koji uz jezero imaju svoje placeve sa kamp kućicama skoro da i nije bilo. Роčео sam prvo sa uređivanjem mesta na kome ću postaviti ležaljku i umbrelu (kišobran sa prišivenim stranicama protiv vetra), jer, kao što već rekoh, bilo је jako zaraslo koprivama i kupinama. To sam mesto izabrao jer se nalazi otprilike nа sredini između dva „spota", koja su bila udaljena nekih 250m jedan od drugog.

Takav način ресаnја mi pokazuje sa koje strane riba najčešće dolazi i na kojim mestima se najduže zadržava. Koliko god da je voda jednolična ili nepogodna za pecanje, treba iskoristiti što veću povrsinu za postavljanje „zamki". Levi štap ide na spot koji je uz suprotnu obalu, namamčen „sneškom" od 18mm, a desni (spot po sredini jezera), je bio „okićen" jednom kuglom od 22mm. Svaki mamac je bio dodatno tretiran u praškastom boili dipu sa Fine Liver aromom, a po spotu sam pored montaže razbacao јоš po 1/2kg boila veličine 10 i 18mm..

 

DEVERIKA UMESTO ŠARANA

Montaže sam razvukao negde oko 20,30č i posle obilne pice koju sam u tren oka smazao, zavalio sam se u ležaljku i uz hladno pivice upijao mir i lepotu prirode jezera. Konačno voda gde nema brodova, čamaca, auto puta iza glave i Rusa koji su postali veliko zlo na vodama širom Nemačke. Samo su žabe malo bučne ili ja na to nisam navikao, jer ih na Nekaru nema.

Oko 22,30č sam upravo telefonirao sa Emirom, kada mi se sa jednim kratkim „pip" oglasio levi CS5. Svinger se nije bitno pomerio tako da sam mislio da se radi o nekoj ribi koja je zakačila moju strunu. Zategao sam ponovo sa jednim namotajem strune na špulni i vratio se u ležaljku te nastavio razgovor sa Emirom koji je isto pecao na nekom od „milion" jezera, udaljen od mene nekih desetak kilometara. Nije prošlo 2-3 minuta i ponovo „pip" i svinger pada samo za santimetar. Ponovo pritežem i podešavam senzibilitet na idikatoru na manju osetljivost. Pribojavao sam se da se olovo malo otkotrljalo nа kosini ili što bi bilo još gore, pri zatezanju strune otkačilo sa šnale Safety Bolt montaže i da težina svingera jednostavno povlači strunu.

Inače, na vodama sa puno visoke trave i prepreka obavezno modifikujem šnalu na koju se kači olovo, tako da ona drži olovo sve dok ga riba ne podigne sa dna i krene u beg. Time u mnogome smanjujem mogućnost da se u toku borbe olovo sa šnalom nađe negde na sredini između mene i ribe i zakaci u neku od prepreka. То u najviše slučajeva dovodi do gubljenja ribe i сеlе monteze.

„Pip teror" је trajao nekih petnaestak minuta i primorao me da sa žaljenjemkonstatujem da se radi o beloj ribi koja se polakomila na moj boili. Роčео sam sa izvlačenjem montaže i na početku sam osetio slabi otpor. Montažu sam dovukao skoro do obale misleći da sam pokupio snop trave kada se u tridesetak santimetara vode nešto роčеlо praćakati. Neverovatno! Čudoviste od deverike, a da nije u stanju da pomeri 120gr olova i da se u borbi sa štapovima od 2lb роnaša kao mokra krpa.

Pod svetlom čeone lаmре sam ponovo namamčio udicu, ali sada sa malkice oštruganim boilom od 28mm i iznad njega Pop Up od 22mm i naravno dip.

Čik da te sad vidim, deveriko! Montažu sam spustio na nekih pola metra od markera sa nadom da je na dno stigla onako kako treba. Pri veslanju ka obali na nekih pedesetak metara levo od mog levog spota se izbacila grdosija od šarana koja mi je ušpricala sada vec dobru dozu adrenalina. Štapovi su ponovu u poziciji, a ја u opoziciji, tj. u mojoj vreći, lagano tonući (i pored bučnih žaba) u carstvo velikih si... šarana.

 

VELIKI NA UDICI!

Таčnо u 00,45č (navika da posle uzimапја štapa u ruke uvek pogledam na sat, informacije radi) ponovo levi indikator, ali sada sa neprekidnim tonom, koga je u tercipratila špulna na mašinici. Onako bunovan, pogodim papučeiz prve, ali štap „beše malkupoteško“. Zbog nedostatka mesta, Protektiv-pod sam postaviodesno od šatora u koprive (daga čuvaju), ali i tu samprepreku savladao i dril je otpočeo. Kada sam se naskrozrasvestio i video da šaran posleonakvog „rana“ i dalje vučestrunu sa špulne, pomislih danije izašao iz vode i trči kroz šumu na suprotnoj obali! Brzosam navukao čizme i uskočio učamac. Sada je bitno što pre sedovući do ribe. Bio sam već ukrajnjem levom delu jezera, štogovori da je riba po uzimanjumamca krenula u beg na levo inajverovatnije da je moj markerjoš uvek na svom mestu. Ponačinu na koji je vukao, znaosam da se radi o velikomšaranu. Još uvek je bio dostadaleko od mene i na priličnojdubini. Pri „pumpanju“ sam osetio da je „šaki“ pokupio punotrave za sobom i da mi onastvara dosta problema oko prvadva sprovodnika na štapu. Vučeme i dalje ka užem i dubljemdelu jezera, ali osećam da se polako diže ka površini vode. Ubrzo se uz snažno kovitlanje vodepojavljuje na površini na nekihdesetak metara od čamca, i odmah zatim ponovo zaranja dosta duboko!

Špric, još jedna velika doza Adrenalina, kolenca kleckaju bez obzira što nanjima klečim, a ruka boli! U fazi kadšaran vuče prebacujem štap u levu rukukako bi smanjio bol u desnoj ruci. Trava,koje ima podosta na struni me plaši, alimi štap od 2lb, koji je skoro sve vremedrila bio do pola u vodi i dosta meka, alijaka struna, daju nadu da će mi eventualne greške u drilu biti oproštene. Šaranje već ispod mene, ali se još neda. Jošdva puta je bio na samoj površini i uzeopoprilično vazduha, a posle nešto višeod 15 minuta borbe rešio ja da kapitulira. Oprezno sam spustio meredov u vodu i na kratko upalio čeonu lampu. Veliki veleljuskavi šaran je dobio (i iskoristio) priliku da upozna moj meredoviznutra. Po sklapanju meredova,pokušao sam da šarana podignem u čamac i položim ga na već pripremljendušek, ali nije mi uspelo. Još jednapotvrda da se radi o dobrom primerku.

 

RAZLOG ZA UŽIČKO KOLO!

Na obali posle kraćeg odmora za oboje,pristupam vaganju... i ...vaga pokazuje...razlog za par koraka Užičkog kola. Ribusam smestio u komotnu vreću za čuvanje i spustio u 3 metra dubine, kako biimala dosta kiseonika i bezbolnodočekala jutarnji „Fotoshooting“ ipovrak u svoj element. Sat kasnije montaža je bila ponovo na spotu, a ja sambio u zasluženom snu, mada više nisamimao potrebe da sanjam. Oko 4 sata probudio me je na kratko još jedan kratki tonmog desnog indikatora i to je bilo sve zatu noć. Malo li je?

Pošto smo se sa Emirom dogovorili,da ako neko od nas ulovi nešto dobro, dajedan drugome pomognemo oko fotografisanja, bio je već u 9č kod mene.Dan je za fotografisanje bio užas, jer suse svakih dvadesetak sekundi smenjivalioblaci i Sunce. Ipak je od skoro dva celaslajd - filma ispalo par relativno dobrihfotografija. Poslovica kaže:“ko radi neboji se gladi“, a ja kažem: „kad Toma radi foto - industrija se ne boji gladi“. Pozavršetku fotografisanja šaran je veselolaganim zaveslajima ogromnog repnogperaja krenuo ka dubini. Pre početkapakovanja nazdravili smo jednim jutarnjim pivcem (da je Aca Frizer bio tu,bilo bi i „šljivke“) i ubrzo rastali jer jeEmir morao na posao.

Kod izvlačenja štapova sam primetioda mi je na udici sa desnog štapa visiomali busenčić trave. Verovatno da sampritezanjem strune pomerio montažu iudicu zavukao u niti trave. To je moždaprouzrokovalo i onaj felerični udarac, jerverovetno da je riba pokušala ali nijemogla da usisa mamac.

Zbog sve jačeg bola u desnoj ruci i trijumfa u prošloj noći, odlučio sam dasledeću noć ne pecam, pa sam zatopokupio markere, jer će do sledećegpecanja proći sigurno još par nedelja.Skupljajući markere, na spotove sam istovario još po koje kilo boila · kući mi netrebaju, a ovde nek se nađu, potrošačaima očigledno dovoljno.

I na kraju bih želeo da naglasim, dasam ovim tekstom, koji je možda za neke u početku (a za neke i do kraja) biodosadan, hteo da kolege po štapu navedem na teži, ali efikasniji put do zadovoljstva. Po fotografijama i informacijama koje posedujem sa voda u našojzemlji, znam sigurno da je na dosta njihtakav rad i pristup neizbežan i da ćeonoga ko se malo više potrudi nagraditidobrim ulovom. Gde i koje su to vode,morate otkriti sami, jer su pred vašimvratima. Naravno, pre čišćenja vode odtrave treba pristupiti (radikalno) čišćenju vode od manijaka i psihopata kojiubijaju ribu mrežama, agregatima i ostalim psihopatskim pomagalima.

U nadi da će dosta vas odabrati ovajput do uspeha, želi vam zategnutestrune, vaš Toma Popović.

 

Autor teksta:Toma Popović
Izvor: časošpis "Ribolovački magazin", br:2, septembar 2001. godine

Ostavite komentar