Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Štujarnik

Postavio Pedja Pašćan 11/12/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Jednom davno, iza sedam gora i sedam mora, otac modernog štrukturalnog ribolova Bak Peri jednom za svagda kaz’o je: ako je voda plića od 3 metra, treba je pretresti od vrha do dna da bi se ustanovilo da li je, i u kom sloju riba aktivna. Budući da ima oči postavljene da motre naviše, štuja nas je spasla nepotrebnog oranja pridnenih slojeva. Ostaje površina i ona toliko izazovna zlatna sredina, tj. gornje dve trećine vodenog stuba, travuljinom ŠTUJARNIK armiranog...

Za današnju epizodu kriv ti je Sloba „Šuster“, prvi mi komšija. Vratio se sa neke baretine u forlandu, zadovoljan i ljut istovremeno. Jes’ da se pošteno nalup’o štuke al’ ga to zadovoljstvo košta 11 (i slovima: jedanaest) Mepsulja. Travuljaga, grančuge u vodi, grančuge nad glavom, plus loš, nov-novcat kanap... Obožavam taj tip vode, sa busenovima drezge dovoljno gustim da dete može da skače s jednog na drugi. Štuje ovde nalaze obilje zaklona i obilje hrane, ali su nažalost za nekog hevi-metalca opcije pri izboru prezentacije strahovito sužene. Ovo postaje očigledno već pri izboru municije. Budući da imaju teška, metalna tela, Aglia i Comet jedva zadovoljavaju. Da bi ostali u (pod)površinskom sloju, van dohvata trave, treba ih prilično brzo vući pa će biti puno neuspešnih napada. Zbog preobilja vegetacije, štuja ima isprekidani vizuelni kontakt sa „srećnim dobitnikom“. Malo-malo, pa se između nje gladne u zasedi i njega malog u mimohodu nađe busen travuljine. Nišaneći u ovoj „sad ga vi’š-sad ne“ varijanti, dželat pogrešno izračuna preticanje, i... Ovo je danak neiskustvu, ipak se radi o primercima iz završnih razreda osnovne (1 - 1,5 kg), uz solidan procenat upola do duplo teži’ srednjoškolki.

Uz kaficu i meze, lek za Slobinu mukicu lako pronađo(h) (smo). Možda i tebe nešto slično muči? Logično, ako je mamac dovoljno spor, promašaja neće biti. Da bi leptir bio dovoljno spor a ipak ostao u (pod)površinskom sloju, mora da izgubi teško telo, zauzvrat nešto mora i da dobije. Kako smo pametni! Pogačice s čvarcima zaista produhovljuju. Šteta da stanem kod 13-e, sujeveran sam. Vreme je da otvorim tajnu kutiju br. 5.

 

Besmrtna klasika

 

Slično većini veštačkih mamaca, i leptiri na grabljivicu deluju vibracijski i vizuelno. Po duboko ukorenjenoj predrasudi, krilce i u vizuelnoj sferi sve radi samo, telo leptira je tu tek reda radi. Hm, zašto li onda u Mepsu (Blue Fox-u, Wordensu...) gube vreme farbajući ih? Kako zaista stoje stvari pokazaće univerzalno srebrno krilce i štuja koja ga gleda sa strane. Široko, maksimalno zakrivljeno Aglia (Colorado) krilce nudi maksimalnu vibraciju hendikepiranu minimalnom refleksijom. Nasuprot ovome, minimalno zakrivljeni Long model je apsolutni šampion refleksije. Zauzvrat, hendikepiran je minimalnom vibracijom. Comet (Winner tj. Indiana) model pada između ovih krajnosti, kao univerzalno srednje rešenje: svugde dobri, ni u čemu najbolji. Eto i srži problema. Imitirajući prave „beljake“, hromirani mamci oponašaju vrhunac aktivnog kamuflažnog dekora (!), avaj. Ka oku grabljivca bljesnu tek ponekad a najveći deo vremena reflektuju boju svog okruženja, što ih, kao i pravu ribičicu, čini nevidljivim, bre. Jedini pravi, fiksni vizuelni orjentir koga štuja vidi sve vreme (p)ostaje trup mamca, makar zbog činjenice da je nesposoban za refleksiju. Svi vodeći proizvođači leptira znaju ovo. Zato bestelesni Lusox ima onaj dreč-crveni trup. Šteta što nije deblji... Živela plastična bižuterija i novosadski TT Steel-isti, Turkovich Brothers Inc.

Jedini pravi nedostatak „mog“ rasterećenog leptira je upravo i njegova najveća prednost, lakoća zahvaljujući kojoj tiho sleće. Na plitkom terenu ovo je od velike važnosti, jer udarac često usledi odmah! S druge strane, hici su osetno kraći a to drastično smanjuje površinu pretraženog terena: biće i manje udaraca, e, da... Stvar sam uravnotežio Sasame pletenicom od 0,12 mm u kombinaciji sa najvećim (čitaj: najtežim) krilcima, kalibra 4 il’ 5. Hici su opet dugi po 35 - 40 m, kol’ko da sva čula, i Njena i moja, uživaju do bola.

Štuja ovo najčešće napada koso nagore, ka nebu, pa izbor dekora zavisi od količine svetla na lovištu. Matore vidre od kojih smo kao klinci krijući se po kupinjacima znanje krali, tvrdile su sledeće. Bistra voda i vedar dan bez vetra traže tamna, bakarna krilca. Mutnija voda (plus vetrovito, plus oblačno) traži svetla, srebrna tj. hromirana krilca. Međusituacije (bistro + oblačno + vetrić) pokriva zlatno-mesingana sredina. Godine prođoše, stare vidre postasmo mi sami. Pokazasmo kako na preosvetljenom lovištu crna krilca ubijaju u pojam, a na premalo osvetljenom... Puno pričam.

 

Autor teksta: Ðorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 20, novembar 2010.

Ostavite komentar