Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Štuja posle mresta

Postavio sportski ribolov 07/04/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Kao i većini kvalitetnih riba, zakonodavac je i štuji odredio dva meseca za „one stvari”. Da je zima bila blaga, mrest bi se odigrao početkom, eventualno sredinom februara. Oštrija zima pomera to na drugu trećinu zakonom odrezanog perioda. Duboke vode (preko 4 m) su posebna priča. Na njima, zimuljaga koja je istovremeno i oštra i duga kao ova odlaže orgije na kraj marta. Dozvolu si, nadam se, uzeo. Treba li, u večitoj potrazi za štučjim Svetim Gralom, prvog aprila izaći na neki kanal il’ baru? Treba. Treba li se nadati krupnim primercima? Ne treba! Ovo nema nikakve veze sa tim da li su vode čuvane ili ne. Tvrdim, udaraće samo mužjaci. Pravi muškarac ni-ka-da ne blinka mužjake. Amin.

Kakve su nam vode (ne računajući Beli Bager, Zvorničko i jedno fruškogorsko jezero), ovde niko ne bi bio gadljiv na štukca od 5 il’ 6 kila. Ništa od toga. Rekordni mužjaci teži od 3,5 - 4 kg love se samo u zemljama visoke ribo-eko kulture. Mi? Svašta. Daj Bože da mužjak kod nas dobaci do 2,5 kg. Zahvaljujući sve brojnijoj armiji „štukaroša-pedofila”, ovde 4/5 mužjačića „pogine još u pelenama”. Ni jednom se ne izmrestivši! Kad po povlačenju leda izmršavele junoše spaze Mepsovog Long „keca“ sa prizmatik folijom, mrak im pada na oči. Nažalost, ništa bolja nisu ni njihova starija braća, i očevi njini. Tek što su dame „ispolivali”, a već po starorimskoj tradiciji, žderu kao da sutra ne postoji. Nasuprot njima, ženkama je potrebno vreme da se oporave od napora i šoka kojima su bile izložene. Izgubiti u dan-dva 15-20% telesne težine nije šala. Stoga im izvesno vreme nije do jurcanja. Svi vodeći svetski eksperti slažu se oko ovoga, tvrdeći da ovaj post važi na celoj severnoj hemisferi, od Kanade preko Evrope do Rusije.

 

Hmmm, a Vojvodina?

Štukaroš-početnik je zbunjen. Onomad je pročitao kako velike ženke baš treba juriti neposredno po mrestu, a mali Ðokica, hrabro se sakrivši iza Lindnera, Stendža i Egersa, tvrdi suprotno. Šta da ti kažem? Problem je u raskoraku između teorije i prakse. Teoretski, štuka treba da se izmresti do 31. marta, u praksi... Zamisli super-meku „zimu“, nus-produkt globalnog zagrevanja. Na plićim terenima ženke se „popalile” u trećoj dekadi januara (!). U dubljim sve je gotovo do dana žena, koje li simbolike. Kao pravi sportista čekaš 1. april. Nagrađen si petokilašicom... Ovo je bilo moguće samo zato što je od mresta prošlo dovoljno vremena da se dame koliko-toliko oporave. Iako im stomaci još uvek vise, kao kod nekog ko naglo smrša, što i jeste slučaj, zubi su im u prvoklasnom stanju. Sada im ni inače savršena mimikrija ne pomaže: ako pažljivo oslušneš, lako ćeš naći po krčanju crevca!

 

Devet od deset blinkeraša pomisliće „Evo još jedne situacije skrojene za voblere“, i pogrešiće. Daleko od toga, na neki srednjeronac ne valja. Valja, ali postoje dve grupe mamaca koji su i mnogo jeftiniji i trenutno mnogo efikasniji! Lako ih je naći u iole ozbiljnijoj prodavnici.

 

Something old, something new, something ...

Kako se ovde nepozvani oko štučje svadbe motamo, u međunaslovu citirao sam anglo-saksonsko verovanje po kome mlada treba da nosi i nešto novo i ne- što staro (a da nije mladoženja), kao i nešto pozajmljeno, i nešto plavo. Mlada sa „šljivom“ ispod oka, da se vidi ko je gazda?

 

Na Bulerovoj listi najvećih štuka nema (naravno) ni jedne sa ovih prostora. Najmanja od trideset prvoplasiranih velikanki težila je 30-ak kg. Kako stvari stoje, kolo će zauvek predvoditi riđokose Irkinje s kraja 19. veka: 1. 96 lb (45,4 kg), jezero Broadwood; 2. 92 lb, reka Shannon (1882); 3. 92 lb, opet reka Shannon (1839); 4. 90 lb 8 oz, jezero Lough Derg (1862); 5. 90 lb, opet reka Shannon (1926); 6. 78 lb, jezero County Clare (1830), itd. Radi uštede dragocenog prostora neću secirati kompletnu listu naj- štuja svih vremena. Poslednja, 107. (jezero Lough Corrib, Irska, 1965) meri za naše uslove leeepi’ 45 lb, tj. 20 kg. E sad, kol’ko znam najveći mužjak-štukac ikada uhvaćen imao je nepunih 7 kg. 6,5 puta je lakši od Big Mame sa vrha liste! Ovako kržljav (73 kg) ne smem ni da zamislim sex sa damom teškom pola tone. Možda, u vodi... Ali, ne u martu. I ne pred tol’kim svatovima.

 

Nešto staro: kašikice moje mile. Budući da se eksploatišu relativno plitki tereni u široj zoni mrestilišta (1 - 1,5 m) zaboravi na kompaktne i relativno teške jesenje favorite kakvi su Ef-Cet, Dardevle, ABU Atom i sl. Potrebni su veliki, bar 8-10 cm dugi i što lakši modeli. Najbolji su specijalci namenjeni lovu lososa trolingom. Uz ovakav anorektičarski escajg hici su kraći, pa je obim pretra- ženog terena manji. Ako. Ovo je jedan od dva vrhunca lova štuje „na viđeno“. Uz malo Vinetuovskog talenta i par polarizacionih naočara čak i na prosečnoj vodi nekoliko bliskih susreta nisu ništa neobično. Od domaćih kašika u obzir dolazi otmeno izdužena „Lavica“ made by Lav MD, Legendarna FD 65- ica (produžena) i mnoge nažalost bezimene Ruskinjice sa „Najlona“. Apsolutno najbolje: Silver Leaf.

 

Nešto novo: džerkovi. Ni drveni, ni plastični, neg’ mekani, silikonski. Basisti već znaju šta sledi: Slug-Go, Flapin’ Shad, Mag i Shad Assassin, Fin S Fish. To što ovi soft džerkovi uspevaju uz osmeh, donekle uspevaju jedino kašike. Meki su, dami deluju prirodno, pa ih ona „drži” s puno ljubavi. Moraju se montirati na vorm udicu, čime postaju nezakačivi. Uh, tema je preobimna. Možda na jesen, na tri strane? Apsolutno najbolje: Mann’s Shadow.

 

Nešto pozajmljeno: prezentacija (pozajmili od kanadskih pajkera). Sve staje u dve reči: džigovanje, bre! I to u slobodnoj vodi, bez kontakta sa dnom... Zabaci, kad „Lavica“ sleti na vodu preklopi čekrk. Sporo obarajući motku pusti jadnicu da, ošamućeno lelujajući, propadne 0,5 - 1 metar ka dnu. Sledi dizanje motke, skupljanje strune (kašika skoro na površini), pa novo obaranje itd. Najviše udaraca – često, svi udarci – dese se u fazi tonjenja mamca na labavoj struni.

Reci, može li ijedan vobler ovo? Ne zaboravi, većina voblera ima plivački potpis zdrave ribe, a štuja ga neće startovati jer zna da će joj, onako izmučenoj, neko zdrav lako zbrisati. Čak ni Rapale (!) nisu dovoljno ranjene da bi garantovale sigurnu egzekuciju. E sad, ona kašikica je baš gegava, sevap bi bio muke joj skratiti.

 

Nešto plavo: u normalnim okolnostima udeo dekora u uspešnom lovu ne prelazi 5%, pa ipak, ipak... Bistra voda, lišena planktona i bujne vegetacije - šta sad? Po vedrom danu upotreba sjajnih, hromiranih mamaca ne preporučuje se. Bolji su obojeni, jer ne mogu da bljesnu, pa je vizuelni kontakt između dželata i žrtve neprekidan. Slučajno, većina američko-kanadskih losos kašika je dvolična. Ispupčena strana obojena je nekom fluo-bojom (zeleno, plavo, oranž), unutrašnja je po pravilu bela (sedef). Dok suludo ljulja i meša, crno-beli Silver Leaf stalno nastaje i nestaje, hipnotički bljeskajući. Od ovakve koreografije i naj’ladnijoj ženki krv mora da proključa. Vrati poneku, za buduća pokolenja!

 

P.S. Slagah, časni sude. Kapitalke je ipak moguće loviti neposredno posle mresta! Britanci to već decenijama uspešno rade prirodnim mamcem tj. ribom. Pazi, nisam rekao živom ribom. Štuka je oportunista. Velika štuka je veliki oportunista. Onako izmrcvarenoj nije joj do nedoličnog jurcanja. Hm, šta li to miriše? Mrtva bodorka. Zahvaljujući ledenoj vodi nema pokvareno meso, iako je uginula ko zna kad. Posle ovako oštre zime, dno posuto mrtvim beljacima sasvim je normalna pojava, i velikanke će je eksploatisati. Za razliku od tamo nekog voblera, ova klopa ne može da pobegne... A ima i mnogo bolji ukus.

 

Fajront

Baš da vidim kako zvuči: Ðole - trendseter, bre. Od ovog broja Revira reših da na kraju svakog svog teksta serviram esenciju onog o čemu pričam. Možda će se ideja svideti i GLOD – Goranu pa će ubuduće i ostali tekstovi proći istu riders-dajdžest transformaciju? Kad može „Rat i mir“ na 12 strana (izdato u USA!), može valjda i ovo moje. Da probamo?

 

Autor teksta: Đorđe Veber 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 13, april 2010.

Ostavite komentar