Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Šaranski ribolov - Prolećni usisivači

Postavio sportski ribolov 15/06/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Posle kiše dođe sunce, kaže ona stara… Da je baš tako, uverio sam se pre neki dan kad sam odlučio da posetim jednu obližnju baru na kojoj često lovim kad vode nabujaju posle velikih kiša. Tri dana je lilo kao iz kabla. Pa, zar je ovo proleće, pitao sam se!? Napokon, četvrti dan je stalo, a sunce je obasjalo moj kraj u Bosni, dan kao stvoren za malo uživanja kraj… Nabujale vode, nemoguće!

Šta da radim, gde da idem, jednostavno moram na vodu, pa makar u baru. E, tu smo! Setio sam se jedne bare koja posle obilnih padavina bude jedino mesto na koje se može zabaciti, barem dok se vodostaj ne stabilizuje. Voda nabuja i izlije se, pa napuni bare vodom, a i ribom, barem je tako bilo pre zime.

 

Pred sam kraj zime je takođe bio vodostaj visok, pa je lako moguće da je koja štuka zalutala. Nema druge, pakujem se i krećem. Ako ništa drugo, makar ću smiriti živce u prirodi i skinuti se na par sati sa kompjutera na kojem svakodnevno visim tj. radim.

 

Odlučio sam se za voblere, i na sreću varalice, a usput ću da ponesem stari hleb, pa da nahranim sitnu ribu, ako je uopšte bude bilo!?

 

Tražeći po kući šta bi mogao da ponesem od starog hleba, nabasao sam na Corn flakes (pahuljice) koje inače obožavam da jedem za doručak. Jedno čokoladno pakovanje se našlo, koje baš i ne volimo u kući, te odlučih i to da ponesem. Inače, radi se o brendu Kellogg’s tj. malo kvalitetnijim čokoladnim pahuljicama.

 

Napokon sam došao do zarasle bare na kojoj očigledno mesecima niko nije lovio. Pri samom dolasku primetio sam sitnu belu ribu kako zanosno pliva po površini vode. Odlično, imaće ko da pojede hleb i pahuljice! Uporno sam bacao voblere, pa varalice, ali bez efekta. Ma, ni da čuje, što se obično kaže kod nas. Promenio sam par pozicija, te došao do samog ugla bare koja inače nije velika, ali sasvim dovoljna da riba boravi u njoj. Spremajući se da zabacim čuo sam simpatični zvuk pljass. Riba? Naglo sam se okrenuo, ali nisam uspeo da vidim o čemu se radi. Mada po zvuku sam pretpostavljao da je šaran kojeg obožavam da lovim, ali ne verujući svojim ušima vratio sam se bacanju voblera. Nakon par neuspešnih zabačaja reših da snimim novu poziciju gde bih mogao nastaviti sa ribolovom. Gledajući ivice na sredini bare, spazih jedan omanji busen sena koji pluta na površini vode, a ispod njega par lepih klenova koji se skrivaju. Bogami, nijedan nije ispod kilograma.

 

Vidi, vidi, pa, ima neke ribe, ali, ok, neću klena da diram.  Baciću hleba i pahuljica pa neka jede bela riba, a i klen ako bude imao hrabrosti da izađe iz njegovog lukavog skloništa pod senom. Pobacao sam hleb i pahuljice koje su se širile vodom pod naletima blagog vetra, a sitna bela je navalila na dugo priželjkivani obrok. Pomerio sam se par metara i nastavio sa bacanjem, kad sloop, sloop! Nisam mogao da verujem, pa to je šaran! Usisa sa površine bačenu hranu. Brzo odlažem štap i šunjam se da potvrdim moje nagađanje, dok mi srce ubrzano lupa. Oči me ne varaju, ako me sluh možda izdaje! Stvarno, prelepi proletnji šaran usisa pahuljice, ali zanimljivo hleb ni da pogleda! Mudro ga zaobilazi. Znači, ipak se malopre izbacio on! Nakon par trenutaka pridružuje mu se ekipa od još tri komada, pa još dva. Više ne mogu da brojim, neverovatno!

 

Brzo se vraćam do svoje torbe i vadim mobilni telefon sa izvrsnom kamerom od 8.1 mega piksela da uslikam ovu nesvakidašnju scenu. Šunjam se da ih ne bi preplašio, kad njih još više! Pa, ovo je, bre, ribnjak, neverovatno! Zbunjeno se okrećem oko sebe, izgubljen u prostoru. Ma, ipak je baruština, pored koje je brdo smeća - redovno ga dovoze i krišom bacaju, jer manje bare koje se isuše ili imaju manje vode odlične su za ljuljnuti smeće, nažalost. Krećem sa slikanjem, uopšte se ne boji ili je toliko gladan da i ne obraća pažnju na mene. Primičem se do same ivice na nekih metar dva od njih, ne benda, radi svoje, sloop, sloop. Predivna slika, ovo još nisam doživeo! Za par minuta su očistili površinu vode i jednostavno nestali, osim sitne bele, kao da se ništa nije dogodilo. Da li sam lud? Ma, bili su tu, imam slike. Brzo pregledam na telefonu uz širok osmeh od srca. Znam - pahuljice su jako hranljive, a poznato je da „usisivač” zna šta jede!

 

Odlazim kući i burlam po smeću da pronađem kutiju od pahuljica, našao sam je. Brzo u prodavnicu po jedno pakovanje kako bih izvršio mali eksperiment. Punim čašu sa vodom i ubacujem par komada. Nakon dva sata još ne tonu, samo se blago osipaju. Fantastično! Pahuljicu na dlaku, a više udica na 2-3 cm. Malo olovo, nema dalje, a!?

 

Bušim pahuljicu, ne raspada se! Šta reći dalje... BISTRO!

 

Autor teksta: Boris Ostojić
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Tagovi: saran

Ostavite komentar