Poslednji tekstovi
Kerezable sa što više krakova
Kerezable sa što više krakova
17/10/2018 0

Ribolov na moru
Ribolov na moru
17/10/2018 0

Poslednji (ne)veseli spust niz Ibar
Poslednji (ne)veseli spust niz Ibar
16/10/2018 0

Bolonjez ribolov IV-deo
Bolonjez ribolov IV-deo
28/09/2018 0

Kad rijeke oteku
Kad rijeke oteku
28/09/2018 0

Poslednji komentari
51. međunarodni sajam lova i ribolova
Zoltan

Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Muke po dozvolama
Dragan Ugrcic

Sačmarenje

Postavio Pedja Pašćan 28/09/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Bez obzira radi li se o dubinskom utegu, karolina otežanju, džig-glavi, pilkeru ili nečem petom, jedno je sigurno. Što je teret kompaktniji brže će postići radnu dubinu tj. stići na dno. Istovremeno, lakše će zapeti. Logično, sistem treba potopiti rasutim teretom. Ovo je prvi korak panonskog valcera „Na praznom smeđem Dunavu“. Shvatio si: idi na obale reke Tise. Po kultnom bećarcu, tamo Sosa pere... dunje. (u drugoj strofi , na obali reke Kupe jedna Dunja pere... kosu). Tisa je dublja, Kupa je raskošnija.

Srce sistema čini klizni predvez od presavijenog komada monofila. Okiti ga zasečenim olovnim sačmama kakvu koriste plovkaroši. Uzmi sortiment sa velikim kalibrima (1-1,5gr), lakše ćeš dobiti potrebnu težinu. Koristi dramlije identičnih težina, na identičnim razmacima (5-10cm). Nošen strujom, ovakav predvez lenjo migulja preko vrhova kamenja, idealno se stapajući s okolišem. Čak i kad neka sačmica zapne, lako ju je „otresti“ bez kidanja sistema. Mnogo toga zavisi od adekvatno osetljivog štapa. Neki 40-50-gramac lepo bi javljao čukanje džiga desetogramca o dno. Isti taj teret razvučen na 6-7 jednoipogramskih kuglica traži fi nije gudalo, sposobno da prijavi struganje dve-tri najniže dramlije o vrhove kamenja. A to znači, trometraš ultra-fast vrha (najbolje „miksovanog“), uzt.b. 5-25, eventualno 10-30 grama.

U jedan mah, dubina tj. brzina toka preći će neku kritičnu granicu. Ovo je tipično za spoljne rečne krivine. Dramlije više ne zadovoljavaju. Previše ih treba pa bi predvez bio predug, otežavajući zabacivanje. Vreme je za „suze“ (2-3gr): sve suze na predvezu su istih težina. Jedini ustupak ekstremnim situacijama sme da se učini nešto zgusnutijim rasporedom na donjem kraju predveza, bližem dnu (3-5cm). Sad je potrebna baš ona motka što je malopre bila prejaka. Budući da je u igri veći teret, čija se čukanja jasno osećaju, sve liči na klasično džigovanje.

 

SNAĆI ĆEŠ SE.

 

Predvez sa mamcem je upola do duplo duži od onog koji nosi otežanje. Na taj način možeš da budeš siguran da se, prilikom tonjenja sistema, oni neće međusobno umrsiti. Virbla (vrtilica) je obavezna. Omogućava korišćenje najrazličitijih mamaca - recimo leptira - bez bojazni po kval’tetnu strunu od 100 dinara. Ne računajući zimu, za glavnu strunu uvek koristim pletenicu. Pri istoj nosivosti, mnogo je tanja od monofila pa lakše proseca vodu, brže stižući do dna. Struja je slabije zanosi, što omogućuje sporiju, detaljniju pretragu terena. A tek kontrica...

 

ČETA MALA, LEPA PA UKUSNA

 

Prvo glavni epizodista, smuđ. U ovoj varijanti gađaš ga plivajućim minou-voblerom, il’ vidles gumicom (na vorm udici). U obzir dolazi i totalno zapostavljeni leptir(!), samo ga prethodno treba „frizirati“. Priča je u krljušt ista i sa glavnim junakom današnje epizode, protfi šem. I tu je na prvom mestu vobler, al’ kruškast a ne izdužen. Gumice i leptiri(ći) vode mrtvu trku za drugo mesto. Glasam za gumu, pod uslovom da miriški (tj. smrducka). U jesen, kad prirodni izvori hrane počnu da se tanje, plen postaju i deverike, velike (leptir 0). Pred prve mrazeve, i šaran ume da iznenadi. Nežno čukanje, misliš: smuđ-neutralac od 2-2,5kg, ’oće da mezne. Malo sutra. Trostruko teža Zlata, na avganistanskom kamenjaru! Zzzinggg... Puče struna. (Ili se izazovu nedorasla trokica ispravila). Ribolov smiruje? Lažu doktori.

Od „nezvani’“ gostiju izdvajaju se troje. Prvo ono najgadnije, somčadija u klasi 4-6kg. Pravi Panonac zna, ovakvi „kajmakaši“ zaslužuju specijalan tretman: ufati, u tiganj vrati, s ekipom uz ren-sos umlati! Na terenu gde su ilovača i kamenje pomešani, krajem leta dosađuju mrene. Ma, kobiletine. Kuc-kuc, kontra. Ode ala uzvodno, sve se puši. Zbog ukusnog mesa i odsustva kostiju, mnogi ovo puštaju (uz prethodni volej, strašno). I na kraju, štuja. Sajlu nemaš, a i šta će ti. Protu i smuđa juriš. Vučem krušku uz odsek, izlazim na plato. Bup! Veliko. Ode... „Obožavam“ ovo, naročito kad vidim Belu lađu koja se pomalja iza nizvodne okuke. Pa pre pola sata jedna ode nadole! E, da mi je jedan VEBER (ve-be-er, višecevni bacač raketli), idiota trajno da parkiram, mamu li mu imperijalističku. Iz zatrke, više puta, uz tarabu. (Zato na tarabi i piše... to što piše).

 

HLEB SE JEDE, MESO SE VOLI

 

Po definiciji, kolege koje ne vole da prljaju rukice (p)ostanu varaličari. Većina njih ubedila je sebe kako drvo, plastika, gvožđe ili silikon po svojoj izazovnosti iefi kasnosti ne zaostaju za prirodnom ribljom klopicom. Malobrojni odoše još dalje: varalica je bolja! Greše (čitaj: grešimo). Uz dosta toga, većini varalica fali ukusno-mirisna komponenta. Čak i kad je imaju, to nije ni blizu onog što je Gazda, u samo sedam dana, upakovao u ukusno-neodoljivu dečicu svoju. (Berkli jeste opasno blizu ali skup je, bre). Kao neko ko je prošao ribolovačku osnovnu školu, sve nizijske ribe lovio sam na skoro sve prirodne mamce. Ni danas, i pored ormana punog varalica, nije mi teško da ovim sačma-sistemom lovim neprirodno, na nešto prirodno.

Ribice tj. mlađ (3-5cm) u startu otpadaju. Isuviše su selektivne. Leti bi se na ovo odazivali samo pravi grabljivci a to protfi š po svom mentalnom sklopu ipak nije. Kao ni one mrene, deverike, šarani... I zato, gliste. Nema ribe koja ih u nekom uzrastu ne papa. Mnogi „svežderi“ to rade celog života. (Ne treba mnogo pameti da bi se shvatilo zašto na komercijalnim jezerima brane lov šarana na glistu: guta do... do onoga što pere Dunjica iz uvoda). Elem, još kao klinac gliste sam podelio na ozbiljne i neozbiljne!? Ðubretara i crvena (i „holandska“) su neozbiljne jer na njih dolazi uglavnom neozbiljna riba, kako po gabaritu tako i po vrsti. Ozbiljni modeli su zelena (ritska) glista i lauferka. Belu glistu namerno preskačem. Mnogi mladi ribolovci je nikad nisu ni videli a kamo li njom lovili, šteta. Zbog tvrđeg mesa, komad zelene gliste bolji je izbor za terene kamenog dna. Lauferka bi – budući mnogo mekša – loše podnela neprestano čukanje o kamenje. Zauzvrat, na ilovačastom terenu nema joj ravne. Naopak kakav jesam, obožavam da šetam lauferku baš po kamenjaru! Privodim protfi ša br. 23. Prilazi drugar koji fl ajiše na suvu muvu i koji i sam ima desetak protfi ša: „Ðole, sad je dosta“.

 

JEDINSTVO SUPROTNOSTI

 

Red je da priču vratim na početak. Čini se da su pred tobom dve opcije, prirodna ili veštačka. U praksi postoji i treća, prirodno-veštačka. Tako je: uzmeš varalicu, na udicu joj met’eš komad gliste i gađaš protu! Većina fi ligranski izbalansiranih mini-voblera u startu otpada. Ostaju samo bucmaste kruškice širokih kljunova... Pravi izbor ipak su leptiri. Na troku možeš da okačiš bilo šta (viršlu, recimo) a krilce na Aglia „kecu“ i dalje će nesmetano rotirati. Iskoristi to. Primetićeš još nešto. Krilce stvara otpor, izdižući čitav sistem. Da bi dohvatio dno, predvez se mora dodatno otežati kojom sačmom. Ne zaboravi da ih skineš kad se, kroz pola sata, vratiš na voblišku, vidles silikonca ili čistu glistu.

Šangaj, na kraj šora novosadskog. Plitak plato sav u kamenu. Ispod svakog kamena, gomila gamarus(kinj)a. Dok nekog mlatneš, njušku da odereš (ako si prota). Hmmm, šta je ovo? Treperi i bljeska kao mala ribica, a tek što miriše... Zguttt. Kontrica i ono divno, guzato koprcanje. Mir-na, Sonja. Šta li je bilo presudno, vibracija ili ukus-miris? I jedno i drugo? Nikad nećemo saznati. Ne vredi je pitati, zaklela se na ćutanje. Stomačić joj pun gamarusa, znam. (Po ljudskim merilima, ne deluje logično da ribica miriše na glistu? Na ruku ti ide navika protfi ša da obeduju u jatu. Konkurencija u ishrani čini svoje. Onu koja dugo merka, pretekne ćerka! Onu koja mnogo šetka, pretekne tetka...).

Trk na vodu, Vojvodino.

 

Autor teksta: Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 31, Oktobar 2011

Ostavite komentar