Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Poštovani gospodine, obraća vam se jedan običan smuđ

Postavio Pedja Pašćan 16/03/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Evo već duže vreme razmišljam da li da vam se pismenim putem obratim. Predomišljam se, dvoumim, ne mogu da spavam. Žena me pita zašto sam tako odsutan, deca viču, plaču. Ćerka kaže da, kad se igramo negde, sve gledam kroz nju, u daljinu.

Ja sam jedan običan smuđ. Srećom, odrastao sam u Dunavu, ali se na žalost vremena menjaju pa ovde više nije dobro. U stvari, više uopšte nije dobro. Uvaženi gospodine, pošto ste Vi na visokom položaju pretpostavljam da ste još kao student ili magistrant proputovali sveta, da govorite nekoliko jezika, da ste široko obrazovani i naravno da posao kojim se bavite poznajete kao što ja poznajem dunavske dubine, napere, granje i vodu. Naravno, iz ovoga proizilazi da ćete razumeti šta ću Vam ovde reći.

Moj brat od tetke, koji živi u Kanadi, priča mi kakvi su to ribolovci koji ih love – za moj ukus malo čudni ljudi. Kaže da kada se zadnji put upecao, jedan lepo obučeni deda se slikao sa njim, stavio mu je kapi nekog leka na usnu da mu rana brže zaraste. Kaže, kako ga je deda pre nego što će ga nežno vratiti u vodu još i poljubio u glavu. E sad, to mu je bilo, kaže, malo bljutavo ali je izdržao, i ponovo pliva. Kažu da tamo uopšte ne strahuju za život i da smuđevi slobodmo plivaju jezerima Kanade. Takođe sam čuo da to kako je u Kanadi ima i tu kod nas po Evropi ali... Ja sam ipak smuđ pa ne znam kako se koja zemlja zove i gde se nalazi – meni nije zameriti što ovo ne znam jer sam odrastao u Dunavu i nisam mogao da idem u školu.

Deda mi je pričao da je plivao jednom kroz zemlju divljaka. Pričao je o toj zemlji sve najgore i najcrnje... Sećam se da je rekao da u toj zemlji ne postoji red, da nas smuđeve love iz obesti, iz primitivnih pobuda. Deda mi je pričao da u toj zemlji divljaka sutra ne postoji ni kao metafora ni kao nadanje – o sutrašnjici misli neki fi ni svet koji je na žalost u manjini. Iz te zemlje svi smuđevi koji su dobri plivači, dobri lovci, pametni i vredni beže ako mogu glavom bez obzira. Moj deda smuđ, koga sam jako voleo, mi je pričao da je zemlja u kojoj ljudi ne rade ono što najbolje znaju u stvari zemlja divljaka, i da se u toj zemlji ništa ne zna i da tu normalne stvari nisu izvesne.

Poštovani gospodine, mene iskreno brine da mi odgovorite kako da prepoznam tu zemlju jer ovde je nekada toliki mrak da se uopšte ne razaznaje pravi put od lažnog. Ja samo znam da ovde život više nije baš lep i da mi smuđevi razmišljamo da se kolektivno učlanimo u neku organizaciju kod gospodina Soma, jer nam on obećava mnogo bolji život. Znate kako je, Somu za bolji život malo treba...

Ja sam mlad i ne znam kakva je to somovska organizacija ali deda mi je rekao da to nije baš za svakog. Rekao mi je da za to treba imati poseban stomak, ali ja ne znam o čemu je pričao jer svi mi smuđevi imamo isti stomak.

Još jednom Vas molim da me posavetujete šta da radim, zabrinut sam i kući su svi nezadovoljni sa mnom...

S poštovanjem, jedan običan Smuđ...

 

Autor teksta: Rade Vujičić 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 25, Mart 2011

Ostavite komentar