Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Plovkaroška kilometraža

Postavio Pedja Pašćan 02/01/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Retke su pojave koje sa sobom nose toliko različitih i nepredvidivih situacija kao što je to slučaj u ribolovu. Ne umanjujući značaj ostalih tehnika, navedena konstatacija dolazi do punog izražaja tek kod ribolova plovkom. Svako ko kao ja poželi da podeli svoje iskustvo, uviđa kako zbog kompleksnosti teme to nije nimalo lako. Stoga ću ovom prilikom pokušati da napravim analizu jedne od važnijih stavki u plovkarenju i pokušam da na sistematičan način pretočim sopstvenu ogromnu kilometražu i iskustvo u lagano i praktično štivo.

Plovak je deo pribora zaslužan za onu fi nu, sofi sticiranu razliku između početnika i majstora. Svaki drugi deo opreme možete nabaviti na dva jednostavna načina. Pri kupovini štapa (ili najlona, role ...) ili pitate nekoga u koga imate poverenja ili jednostavno sledite logiku „šta košta to i vredi“. Na taj način dokazujete da niste nadmeni (u prvom slučaju) ili da imate mnogo novaca (u drugom). Sledeći iste principe bez sumnje možete nabaviti odlične plovke ali ne i rešiti pitanje kilometraže pa svi ti plovci mogu da posluže samo kao ukrasi za novogodišnju jelku.

Kada sam bio na početku karijere problem je bio jednostavniji, postojali su samo plovci od životinjskog pera ili, prilično retko, ručno pravljeni od plute. Sa druge strane, tadašnji majstori (sa kilometražom) bili su toliko nadmeni da im nije padalo na pamet da nekom tamo deranu pokazuju „cake“ i „fazone“. Bio sam drugi sin u porodici koja baš i nije bila u mogućnosti da svom podmlatku pruži neku zanimaciju. Reših ja tako da krenem sa pravljenjem kilometraže u ribolovu, od oholih matorih gorštaka usput kraduckajući poneku „foru“. Vremenom, bogami, stekoh i podosta svojih. U međuvremenu je i ribolovačka industrija napredovala, kao i sve što ide uz nju (uključujući i ovakve specijalizovane magazine). Kako po prirodi ne mogu da budem „oholi i nadmeni gorštak“, rado ću svoje spoznaje podeliti sa vama.

 

Anatomija plovka

 

Napokon, zima je stigla u punom svetlu, sa snegom, mrazevima i stabilizacijom vodostaja. Pred nama je period ribolova na rekama koga krase brojni imperativi. Niske temperature i smanjen metabolizam utiču na specifi čno ponašanje ribe, koja generalno hranu uzima ređe i opreznije. S druge strane, koncentracija ribe u zimovnicima zna da bude veoma velika. Zbog toga zimski ribolov može da bude veoma atraktivan jer osim lepih ulova nudi i prefi njeno uživanje. Jasno je da sve ove specifi čnosti upućuju na upotrebu fi nog pribora pri čemu odabir plovka najčešće ima presudnu ulogu. Kako odabrati plovak? Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje, ali se može napraviti klasifi kacija koja sužava opcije dovoljno da se napravi izbor. Šta generalno reći o plovcima na našem tržištu? Najjeftiniji modeli izrađeni su od balze lošijeg kvaliteta i zaštićeni bojama na nitro bazi. ’Ajde da ih nazovemo „Niški plovci“ jer primat u njihovoj proizvodnji bez konkurencije drži grad Niš. Osim što su šareni i u neku ruku lepi, ne krasi ih preterana preciznost u izradi, samim tim ni funkcionalnost. Jedna jedina dobra strana im je cena (u rasponu od 20-40 din). Najskuplji su uvozni plovci nekih italijanskih proizvođača. Izrađeni su od kvalitetnog materijala sa besprekornom zaštitom. U novije vreme boje se ekološki prihvatljivim pigmentima na vodenoj bazi. Zbog takve zaštite izuzetno su nežni ali i osetljivi, pa su veoma funkcionalni. Loše strane su visoka cena (preko 150 dinara) kao i činjenica da se lako upropaste. Naravno, kao i u životu i ovde postoji nešto između. To su modeli umerenih cena ali dobrih osobina, daleko iznad onih kod „niš- kog“ plovka. Tu pre svega mislim na manju grupu hand made plovaka, od kojih sa ponosom izdvajam sopstvene (u daljem tekstu „Gica team“) plovke. Prepoznatljivost „Gicinih“ plovaka je površinska zaštita celuloidnim lakom. To donosi veliku prednost jer je zaštitni sloj tanak i lak a istovremeno i snažan i elastičan. Tu je i sistem izmenjivih antena. Žica za najlon mota se oko gornjeg trna. Samim tim, ne može da se iščupa iz tela pa sve navedeno predstavlja visoko funkcionalan plovak. Novo u ponudi „Gicinih“ plovaka su modeli koje je baš za zimske uslove projektovao moj drugar Mida iz Kraljeva, sledeći iskustvo sa Ibra i Morave. Sve to oplemenjeno je standardima Gica plovaka (izmenjiiva antena, celuloidna osnova, žica koja se mota oko trna itd.).

 

Jedinstvo suprotnosti

 

Bez obzira za koji se plovak opredelite, pravilo koje morate slediti je njegova geometrija. Širina, debljina i dužina moraju biti u idealnim proporcijama kako bi plovak bio funkcionalan. „Niški“ plovci ovde već polako počinju da klackaju. Donje antene prave se od fi bera (trnova) dužine 60 cm pa je logično da će dužina donje antene biti 10 ili u najboljem slučaju 15cm, što nikako ne podržava koncept o idealnim proporcijama. Druga bitna stavka je gornja antena koja osim uloge signalizatora ima i zadatak da pruži plovku potrebnu stabilnost. Gornja antena može biti izrađena od pune plastike, fi bera, šuplje plastike ili balze. Različiti materijali imaju određene specifi čnosti pa se može reći da je najosetljivija (i najtanja) antena od fi bera, a najstandardnija je antena od pune plastike (u rasponu debljina 1-2mm). Deblje su retko funkcionalne (3-4.5mm). Antene od balze su najdeblje i koriste se za daleke izbačaje kada je imperativ vizuelna uočljivost. Antene od balze imaju sopstvenu masu pa nose dodatno opterećenje koje, u slučaju ribolova na Drini, može biti i do 2 grama. U novije vreme se sve češće upotrebljavaju šuplje plastične antene. Puna plastika ima niz dobrih osobina (sklad između osetljivosti i uočljivosti) a šuplja plastika donosi lakši materijal u većim prečnicima pa tako ne dolazi do karakterističnog „obaranja“ plovka, što je zaštitni znak punih, debelih plastičnih antena. Ovde budite oprezni. Na tržištu ima prelepih uvoznih šupljih plastičnih antena koje imaju tanke zidove pa se prilikom ribolova bolonjeze tehnikom najčešće lome pri prvoj kontri! Zbog toga se kod „Gica team“ plovaka šuplja antena posebno proizvodi sa debljim zidovima. Posle farbanja specijalnim postupkom dobija se odličan fi nalni proizvod koji trpi i najjače kontre. Donje antene se izrađuju od fi bera, karbona, metala (inox) ili bambusa. Najjeftinije i najlakše je koristiti fi ber antene što je razumljivo zaštitni znak „niških“ plovaka. Ovo nikako ne znači da je ovakva donja antena loša. Ona nudi nešto između ekstra osetljive metalne i tanke karbonske.

 

Oko sokolovo, vidrino srce...

 

Da se sada vratimo na zimu i specifi čne uslove ovakvog ribolova. Prezentacija mamca i uočavanje trzaja (uzimanja mamca) najvažniji su preduslovi uspeha. Kako je zimi sve fi no i suptilno, osnovno je odabrati idealan plovak na donjoj granici nosivosti, da bi se izbegla najčešća greška tj. dobar plovak u gramaži većoj od realno potrebne. Ovo drastično smanjuje uspeh. Po dolasku na vodu, nemojte žuriti. Veoma je važno dobro osmotriti deo toka na kome se nalazite. Pre početka plovkarenja osmatramo kretanje vode i izbacivanje ribe. Izbacivanje ribe je dobar pokazatelj gde se naš plen nalazi ali fi nalni kriterijum mora biti strujanje vode: ima li kakvih prepreka na dnu, gde su prelazi iz dubine u plićak ili obratno, i mnogo drugih bitnih stvari. Idealno je kada se u blizini mesta gde se riba izbacuje nalazi deo neznatno sporijeg toka, popularno nazvan „džada“. Dno mora biti čisto, od kamena ili krupnog šljunka, mada po velikim hladnoćama riba često dođe i na sitniji šoder ili pesak.

Karakteristika svih dobrih „džada“ je da voda na površini ide neznatno brže od vode pri dnu. Zbog toga je neophodno da se plovak kroz tu liniju vodi specifi čnim načinom, naizmeničnim kočenjem i popuštanjem. Cilj je što češće biti u idealnoj situaciji pri kojoj zadržavanjem mamac pođe unapred i blago se odigne od dna, da bi nakon popuštanja usporio a plovak ubrzao. Na taj način izazivamo ribu da napadne mamac. Deluje krajnje jednostavno, ali verujte, potrebno je mnogo vežbanja i osećaja kako bi se ove radnje izvodile skladno i nabijala kilometraža.

Često će na pecanju biti neobičnih situacija. Dešava se da riba uzima mamac isključivo na slobodnu vožnju, kad se uhvati onaj idealan talas. Tada je neophodno precizno podesiti dubinu, tako da plovak ne zapinje za dno čak i kada ide potpuno slobodno. Nisu retke ni situacije kada je neophodno da udica blago dodiruje dno a ceo sistem se koči i maksimalno pridržava. Nikada se ne libite da probate i na mestu koje na oko i nije baš dobro: često površinsko „kuvanje“ i previranje vode zna da zavara. Dešava se i da riba radi na plitkim delovima ili čak i na kontra toku po velikim vodama!? Naoružajte se strpljenjem i hrabro krenite u kilometražu. Dovoljno je da znate sledeće:

-glatka voda umerenog toka sa ravnomernom dubinom: gornja antena od pune plastike do 2mm ili šuplja plastična, donja antena od fi bera ukoliko se peca slobodnom vožnjom ili blagim kočenjem, metalna kada treba maksimalno usporiti plovak (15-20cm). Koristite dužu gornju antenu za slobodnu vožnju (6-8 cm). Ako ima vetra, antena ne sme biti deblja od 1,5mm. Telo plovka može biti izduženo ali je bolje ako je kraće, sa nižim težištem (zbog vetra).

-kuvanje i previranje: koristiti teže plovke koji moraju savladati previranje vode, uz kraći predvez kako ga voda ne bi izdizala van domašaja ribe, antena najbolje od šuplje plastike.

-daleki zabačaji (Drina): telo plovka mora osigurati dalek i miran izbačaj. Antena ide od 3mm do maksimuma za antene od balze. Nema kočenja plovka, već se traži sporiji prolaz i slobodna vožnja. Donja antena od bambusa ili fi bera, kratka. Samo olovo i dugačak predvez.

- Neravnomerna dubina glatkog toka ili iza prepreka: otežanje se sastoji od glavnog otežanja i dramlije dodate iznad predveza, kako bi se osigurala lovna dubina. Plovak treba voditi slobodno i na plićem delu, kada se sve više i više koči.

Ovakvih konstatacija ima koliko i nas ribolovaca, pa sve to puta 365 dana u godini. Nabrojao sam samo delić najkarakterističnijh situacija u želji da bar nekome pomognem, ne kvareći vam onaj prelepi fi ling otkrivanja sopstvenih saznanja. Zbog toga samo napred, pravite kilometražu i uživajte u tome kao i ja.

 

Autor teksta: Goran Radović - Gica
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 22, Januar 2011.

Ostavite komentar