Poslednji tekstovi
Vranska Torpeda
Vranska Torpeda
14/09/2018 0

Neuhvatljive
Neuhvatljive
06/09/2018 0

Istakni se
Istakni se
06/09/2018 0

51. međunarodni sajam lova i ribolova
51. međunarodni sajam lova i ribolova
05/09/2018 0

Panonska lepotica - Tisa
Panonska lepotica - Tisa
05/09/2018 0

Poslednji komentari
Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Muke po dozvolama
Dragan Ugrcic

Određivanje jačine izmenjivih vrhova fider štapa
dkdragan

Neuhvatljive

Postavio Pedja Pašćan 06/09/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

„Ne, verovatno nikada neću uhvatitu ovu ribu.“ Jeste li ikad pomislili ovako nešto? Ne oklevajte! Najteže je uhvatiti one velike ribe, jer su one već naučile kako da izbegnu hvatanje, te je na vama da smislite nov način pomoću kojeg ćete uspeti.

Ono što je za nas pecaroše hobi, za ribe je svakodnevna borba za opstanak. Ribe neprestano uče kako da izbegnu te proklete udice. Negativna iskustva sa udicama će itekako ostaviti traga. Sve će pokušati kako bi izbegle takve teskobe. Voda nije naše prirodno okruženje ali mi svejedno zalazimo u nju. Mi smo tu stranci koji uznemiravaju, ali ribe se sve više i više navikavaju na nas. Njihovo ponašanje se menja zbog prisustva pecaroša. Kada pecaroš brine kako neće upecati željenu ribu, on sam sebi stvara tu dilemu.

 

ČUDNI FENOMENI

 

Vaše mesto nije ranije hranjeno i niste ništa upecali? Da li novajlija, od svih pecaroša na jezeru, uspeva da uhvati najveću ribu (za koju se mislilo da je uginula još pre par godina)?

Na vašem lokalnom mestu, da li se dva specijalna šarana uvek upecaju tokom istog izleta?

Match pecaroš uspeva da uhvati nepoznatog divljeg šarana samo uz pomoć plovka i crva?

Neupadljivo mesto na kojem niko do tada nije pecao najednom postaje „hot spot“?

Na vašoj lokalnoj vodi, pomoću boili, desi se da upecate starog linjaka?

Ako ste se susreli sa barem jednim od ovih fenomena, možda vam, u nastavku ovog teksta, mogu predstaviti rešenje.

 

NEPOZNATI KOMONI

 

Pre nekoliko godina, pričao sam sa dvojicom lokalnih pecaroša koji pecaju na istom reviru već godinama. Činilo mi se da znaju dosta o zalihama ribe u jezeru. Rekli su da ima oko 35 špiglova u jezeru, kao i da im je prosečna težina velika. Pored njih, u jezeru su živela i dva vretenasta šarana. No, na svom prvom pecanju na ovom reviru ja sam uhvatio... velikog komona. Možda zbog togašto na toj poziciji dugo niko nije pecao? Ili zbog moje krajnje efektivne opreme? Možda se taktika sa 10 mm boilama pokazala ispravnom? Očigledno je to bila posledica svih ovih udruženih činilaca. Bilo kako bilo, ja sam napravio proboj. Lokalni eksperti su nagađali da je taj šaran verovatno iz nekog drugog jezera. No, kasnije iste godine, ja sam uhvatio još jednog komona. Jednog dana, jedan pecaroš mi je potvrdio da ta dva komona žive već dugo u jezeru. Kako to da nisu bili hvatani uprkos tome što je taj revir pod konstantnim pritiskom? Kako se čini, lokalni pecaroši su uvek pecali „negde pored“ tih riba. Očigledno je da su se, tokom tih godina, šarani podosta hranili; inače ne bi narasli toliko veliki.

 

DUEL BOILA

 

Različite ribe imaju različite sklonosti. Može se desiti da naše boile ne odgovaraju načinu ishrane ribe koju želimo da upecamo. U tom slučaju, one će ignorisati mamac, čak i ako on leži odmah pored njih. To se može desiti, još uvek postoje šarani koji se ne hrane boilama već prirodnom hranom. Oni jednostavno jedu hranu na koju su navikli od ranije, na primer slatkovodne škampe, puževe, dagnje... Takva hrana „šalje signale“ koje šaran prima. On zna da se nikad ništa loše nije dogodilo prilikom hranjenja njome. Mnoge kompanije koje proizvode mamce se trude da oponašaju te vrste hrane. Kako moje iskustvo pokazuje, to je ispravan način razmišljanja i činjenja. Uprkos naporu da obezbedite ribama hranu, neke vrste poput boila, peleta, konoplje i kukuruza, njima su jednostavno nepoznate, i postoje ribe koje će se fokusirati samo na „prirodnu“ hranu. To su šarani koje ćemo teško, ili nikako, uhvatiti sa svojom hranom. Želite primer? Bio sam na izletu na Donjoj Rajni, u blizini holandske granice. Sa prijateljem sam hranio mesto dvema vrstama boila. Obe vrste smo sami pravili. Jedna se sastojala od jednostavne, ali opet efektivne i dobro istestirane karbohidratne mešavine. Veoma je jeftina ali i odlična za veća hranjenja na rekama. Druga vrsta je bila mnogo skuplja i imala je dodatke poput ribljih ekstrakata, jetrenog brašna, ribljeg ulja i varenog, niskotemperaturnog ribljeg brašna. Ove boile šalju podvodne signale koji stimulišu ribe. Ali za te dodatke treba izdvojiti novca. Kilogram košta oko 8 €. Trgnuo bih se svaki put kada bi kilogram temešavine zabacili u mutne rajnske vode. Skor prvog izleta je bio 14 riba- a svakog puta, riba je padala na sve atraktivniji mamac. Zadivljujuće, zar ne? Popularnost ovog mamca je očigledno velika, jer ni promena mesta štapova nije napravila nikakvu razliku. Setite se da smo pecali na delu reke gde riba nikad nije ni videla mamac, a kamoli se na njega upecala. Šta smo naučili iz ovoga? Mamci sa većim nivoom atrakcije se poklapaju sa ribljim uobičajenim izborom hrane iz prirode. Da bi napravili test, sledeći put smo odlučili da hranimo samo (jeftinijim) karbohidratnim boilama. Kakvo iznenađenje- ovaj izlet se pokazao uspešnim isto koliko i onaj prethodni. Šta smo iz toga naučili? Ako riba ima izbor, odlučiće se za atraktivniju hranu. Ako ima samo jednu opciju, prihvatiće je. Tokom drugog izleta, veliki špigl se bacakao oko naše pozicije. Nismo ga tamo uhvatili. Da li bismo ga mogli uhvatiti sa atraktivnijim mamcem?

 

POZICIJA SA CRVIĆIMA

 

Još jedan primer- moj prijatelj je pecao, čekajući vretenastog šarana da zagrize. Pecao je noćima i uhvatio dosta riba, ali vretenaš nije bio među njima. Neke od riba je čak izvlačio dva puta. Ni promena mesta nije urodila plodom. Rekao sam mu da sa obližnjeg drveća osmotri ima li ribe u blizini. Možda je odatle mogao da shvati sklonosti ribe na ovoj vodi. On je otišao do margine zarasle travom i počeo da kopa. Fokusirao se na šaranov prirodan izbor hrane. Za to vreme, neke srodne vrste su se dobrano hranile par stotina metara od mesta prihranjivanja. Moj drugar je odlučio da pokuša sa sitnom, prirodnom hranom. Na kraju dana se to pokazalo kao dobra taktika, sve uz pomoć samo tri crvića i štapa na plovak. Riba je očigledno preferirala sitnu, prirodnu hranu a ignorisala boile. Očigledno, ta riba spada u kategoriju „plašljivih“ (vidi međunaslov: Profi li riba) i ostaje verna svojim navikama.

 

GDE JE?

 

Špigl ima jaka i ružna usta. Uglovi usana izgledaju kao da su bili iskidani a zatim ponovo srasli u nekom čudnom obliku. Treba imati sreće i uspeti, i pored tih poteškoća, pa dobro zakačiti i izvući ribu. Po mom mišljenju, to je razlog zbog kojeg se neki špiglovi dugo ne upecaju. Ubeđen sam da je ta riba čest gost prilikom hranjenja ali da se retko upeca. I pored toga, ja sada pecam špigla „Dominatora“. To je najveća riba u jezeru. Mora stalno da se hrani kako bi mogla da ima energije da pokreće svoje masivno telo. To nije tako lako kada imate veliku konkurenciju. Dominator nije uhvaćen već dve godine. Pažljivo sam sve radio, deo po deo, kao pri slaganju puzli. Zahvaljujući podrobnom istraživanju, znao sam njegove sklonosti i navike. Znao sam gdeje mesto na kojem je bio uhvaćen, kao i da je ljubitelj boili. Na pomenutom reviru sam neke ribe upecao dva puta. Među njima su se nalazile čak i ribe koje se relativno retko pecaju, kao i neke koje se upecaju kada i Dominator. Ali njega nikako nisam uspevao izvući.

 

PAMETNA RIBA

 

Valja ponoviti- za ribu je, ono što je za nas zabava, borba za opstanak. Svaki put kada se riba tokom svog krstarenja zaustavlja, postaje opreznija i mudrija. Njeni instinkti postaju oštriji i svaki sledeći put kada se nalazi u sličnoj situaciji, postaje još opreznija. To za posledicu može imati činjenicu da je ribu sve teže i teže uhvatiti. Nemojte zaboraviti da se riba hrani našim mamcima, ali da se sa sve većom pažnjom šunja oko njih i opreme. Naučile su da se otarase mamca i da ne budu upecane. Dešava se i da samo nepomično stoje kad primete udicu.

 

ZAVISI OD OPREME

 

Različite ribe imaju različite navike u vezi sa hranjenjem. Samim tim, nije svaka oprema podesna za svaku ribu. Uzmite za primer gore navedenog špigla, sa svojim specifi čnim ustima. On se hrani veoma polako, zapljuskujući grudnim perajima, a kada se upeca, ne čini gotovo nikakave pokrete. Uveravam vas da će se šanseza hvatanje ove ribe povećati ukoliko koristite teško olovo zajedno sa polu-fi ksiranom opremom i kratkim podvezom vezanim za „plovak-udica-opremu“. Zašto? Teško olovo (141 gr) ima dovoljno kontra pritiska da dobro zakači udicu za donju usnu ribe. Ploveća udica je u odličnoj poziciji ako je ispred donje usne.

 

MLATARANJE GLAVOM

 

Možda znate sledeće- tokom borbe, kada riba stoji nepomično na svojoj poziciji, prvo primetite udarce na štapu- posle toga riba je pobegla i ne osećate ništa- to je simbol za izgubljenu ribu. E sad, šta biste vi uradili kada bi vam neko zabacio omču oko glave i vukao? Da, pokušali biste rukama da se oslobodite. Ribe nemaju ruke, pa umesto toga koriste pokrete glave. Čim primete da je nešto krenulo po zlu, odmah počnu da mlataraju glavom. Fiksirano olovo na koje je vezana oprema je dobro, jer se brzo zakačinje, ali to, takođe, omogućava ribi da izbaci udicu pomoću mlataranja glavom. Polu-fi ksirani sistem omogućava da olovo klizi preko najlona dok riba trese glavom. Zbog toga treskaranje glavom ribi ne može pomoći, jer težina olova „nestaje“. Udica će ostati u ribljim ustima.

 

UUPS, DA LI JE TO BIO TRZAJ?

 

Po mom mišljenju, indikator ugriza je veoma potcenjen. Danas, pecanje sa olabavljenim najlonom praktikuju mnogi ribolovci. Najlon leži labavo na dnu jer se koriste laki hengeri, inače bi najlon bio zategnut. To je opravdan metod. On omogućava da ribe slobodno plivaju u okolini bez mogućnosti uplitanja. Tako im je teško da namirišu zamku. Kada pecam na nepravilnim zemljanim strukturama, olabavljeni najlon je uvek moj prvi izbor. Mana ove tehnike je što, u tom slučaju, ima dosta najlona u vodi. Tada riba može ne osećati nikakav kontra pritisak i mlataranjem glavom neće uzbuditi alarm. A čak i ako se začuje biper, on će biti slab i povremen i pecaroš će najverovatnije pomisliti da se oglašava zbog vetra... makar po vetrovitim uslovima. Eto, može se desiti da se riba zakači i ostane u mestu, umesto da krene u pomahnitali beg- a da vi ne primetite ni da je zagrizla. Pre par godina, poučen sopstvenim iskustvom, ja sam počeo da na rekama koristim teže hengere. Sa njima mogu da držim najlon u napetom stanju i da imam direktan kontakt sa olovom. Uz to, koristeći i zadnje olovo, imam i bolji indikaor ugriza i manje rastegljiv najlon (koji ide po dnu slično kao kod pecanja sa opuštenim najlonom). Tako ćete uhvatiti i poneku deveriku ili linjaka, čak i ako te ribe nisu uobičajene na vašoj vodi. Pecanje sa zategnutim najlonom je slično feeder pecanju, gde ne samo što vrh štapa pokazuje ugriz, već i pokazuje odlične efekte pri zakačinjanju. Možete koristiti taj metod pri svim uslovima na vodi, posebno kada pecate na pravilnim zemljanim strukturama.

 

DEBELI DOMINATOR

 

Naravno, treba uzeti u obzir i faktor sreće. Tokom potrage za Dominatorom, kojeg sam već pominjao, izgubio sam dve ribe. Možda je i on bio među njima i možda je naučio po neki novi trik tokom ovih par godina, usled negativnih iskustava. Možda zna da se hrani na lokacijama gde se peca a da ne bude uhvaćen. Video sam ga ponovo, znači još uvek je živ- i što je još bitnije, još je masivniji! Očigledno je proždirao mnogo hrane na mestima prihranjivanja.

 

PROFILI RIBA: PLAŠLJIVCI I PROBAČI

 

Plašljivci:

Obično oprezno čekaju i na prvi znak sumnje beže u zaklon. Hrane se prirodnom hranom, koju ne povezuju sa opasnošću. Takav način ishrane poznaju od najranijih dana. Hrane se ikrom, puževima, dagnjama i larvama. Teško ih je uhvatiti veštačkim mamcima poput boila. Zbog toga nikad neće dostići težinu koja je tipična težini njihovih vršnjaka.

Proždrljivci ili probači:

Znatiželjni su, jedu gotovo sve, često su nesmotreni i bivaju uhvaćeni i više puta tokom godine, na mestima gde se dosta prihranjuje. Čini se da iz loših iskustava nikad ništa ne nauče. Baš ništa, posle svih tih godina! Često su to veoma teške ribe. To nisu ribe koje žive u nekom posebnom delu revira. Bivaju upecane gotovo svuda a tragovi tih hvatanja su vidljivi ožiljci po njihovim telima- ogrebotine, posekotine, povređena usta i sl.

Verne navikama:

Uopšte im nije bitno koliko hrane ima u nekom drugom delu vode- ove ribe se ne pomeraju. Kako biste ih uhvatili, morate ih locirati i pecati baš tu. Tunalaze sve što im je potrebno za preživljavanje: tišinu, bezbednost i hranu. Pomeraju se jedino za vreme mresta ili ako ih pecaroši na tom mestu počnu previše uznemiravati.

Dominatori:

Gazde među ribama, koje iskazuju distinktivnu teritorijalnost. Najčešće su to velike ribe. Čim poraste konkurencija, na primer posle poribljavanja, kreću u akciju i hrane se posvuda, jer moraju da sakupe dosta energije za svoja velika tela. U teoriji, lako ih je uhvatiti.

Naravno, postoje i ribe koje imaju izmešane profi le. Plašljivci mogu biti i verni svojim navikama. Kategorizacija se može ogledati i kroz parnjake. Na primer, koja riba ima kakvu ulogu u „podeli rada“. Veoma često, kada su u paru, jedna riba izigrava probača i ta najčešće prva biva uhvaćena. Profi l ribe se može izmeniti tokom vremena. Možda one verne svojim navikama prestanu da se osećaju sigurno na nekom mestu i promene svoju poziciju.

 

KOJE SU ŠANSE?

 

Dobri izgledi za dobar ulov:

* Velika konkurencija za hranom (na primer posle poribljavanja)

* Glad

* Znatiželja

* Borba za dominaciju

* Akumuliranje energetskih rezervi (na primer posle mresta)

Niski izgledi za dobar ulov:

Izobilje dostupne hrane

Nedostatak konkurencije za hranom (mali broj riba, možda usled pomora)

Ograničena pokretljivost (riba se slabo pomera iz delova koji su bogati hranom. Izuzetak- vreme mresta).

 

Autor teksta: Etienne Gebel
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 29, Avgust 2011

Ostavite komentar