Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Montaže u feeder tehnici II

Postavio sportski ribolov 09/03/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Koje su se od feeder montaža pokazale najuspešnijim u praksi, prikazuje nam Šandor Njika.

U prošlom broju predstavili smo našim čitaocima neke feeder montaže koje se lako vezuju i koje se uglavnom koriste na stajaćicama. Naravno da pecanje na jezerima itekako ima svoje čari, ali naša zemlja je bogata i sa moćnim rekama. A čarobni vrtlozi, uvalice, isčekivanje dotad neupecanih borbenih riba u divljini Dunava, Tise, Save... mnogim našim ribolovcima znači istinsku ribolovačku avanturu i pravi izazov. Da bi malo približili feeder tehniku okorelim rečnim pecarošima, u nastavku prikazaćemo neke feeder montaže koje su se pokazale uspešnim na rekama.

 

Montaža „prosta omča”

Ova montaža spada među najjednostavnije feeder montaže. Lako se vezuje, povrh toga ne traži nikakve dodatne potrepštine. Sve se rešava sa jednom hranilicom, olovom i jednom udicom. Ova montaža može se primenjivati skoro u svim situacijama, lovna je, pa je mnogi iskusni feederaši smatraju alfom i omegom rečne feeder montaže.

Način pripreme:

Na osnovni najlon vežemo omču dužine 50-70 centimetara. Zatim je rasečemo u razmeri 1/3-2/3. Neko će primetiti da je bolja varijanta ako omču rasečemo u razmeri 1/4-3/4, ali konačnu odluku bolje da prepustimo svakom pecarošu ponaosob. Da u zavisnosti od situacije na vodi svako oceni koja je ona lovnija verzija, pogotovu što su napomenute razmere samo polazne i izrečene su više kao orijentacione, a ne kao rezultat nekih matematičkih proračuna. Svakako kad se malo više uštosimo u korišćenju ove monta- že, omču ćemo raseći rutinski i to na onom mestu gde smo i navikli, te shvatili da je u datim uslovima baš ta dužina dobra. Vežemo hranilicu na kraći krak, a na duži krak udicu. Kao što smo i primetili kod ove montaže ne upotrebljava se poseban predvez, već se udica vezuje na osnovni najlon. Montaža „prosta omča” može se koristiti maltene na svim vodama i u svim prilikama, a pogotovu se preporučuje na potezima reke sa jakim strujanjem vode.

 

„Triplex” montaža

Triplex montaža nam dođe kao neka high-tech verzija već opisane „proste omče”. Kako nam velemajstor feeder tehnike, Šanjame- šter otkriva, ni ne pada mu na pamet da se izjašnjava koja je efikasnija od ove dve montaže.

- Ne pitajte me zašto je to tako u praksi, ali da se čovek načudi, čas „prosta omča” daje lepe ulove, dok „triplex” samo tu i tamo daje pokoju ribu. A na narednom pecanju odjednom se sve dešava obrnuto. Tada „triplex” montaža postaje udarna, dok sa „prostom omčom” na jedvite jade se dolazi do poteza, iako se kod obe montaže radi o istom osnovnom najlonu, predvezu, udici i mamcu. Zato na mojim omiljenim pecaroškim mestima na Dunavu i na Dravi praktikujem da obe montaže upotrebljavam paralelno, tojest na jedan štap vežem „prostu omču” a na drugi štap „triplex montažu” – prepričava nam svoja iskustva iz prakse Šandor Njika.

Osnovu „triplex” montaže čini ova neobična trokraka alatka.

Način pripreme:

Na jednu virblu kraka pločaste plastične trokrake, koja se ne nalazi kod pravog ugla vežimo osnovni najlon. (Primetimo da trokraka alatka liči na pravougaoni trougao sa jednakim krakovima). Zatim na virblu kog pravog ugla alatke vežimo hranilicu. To treba da uradimo pomoću 15 do 20 santimetara dugačkog najlona, koji je poželjno da bude za 0,02 mm tanji od osnovnog najlona. Tako će nam hranilica doći na 10- 12 cm udaljenosti od navedene virble. Navucimo fabrički gumeni bu- žir na predvez sa udicom, (alternativa može da bude i gumeni ventil za bicikl) koji treba da je dužine od 8-10 santimetara. Vežimo predvez sa udicom na preostalu slobodnu virblu, zatim navučemo bužir na tu virblu. Ova tehnika nam omogućuje da bez problema koristimo i predvez sa udicom dužine od čak 50 do 100 santimetera. Da napomenemo, tanji najlon za vezivanje hranilice odigraće svoju ulogu, pogotovo na terenima gde se kači, jer će on prvo pući. Tako će nam u takvim slu- čajevima biti dovoljno samo da dopunimo montažu sa novom hranilicom, što možemo uraditi lako i brzo. Kako nam Šanjamešter priča, triplex montažu je istestirao i na jezerima, no tamo nije primetio nikakve njene prednosti. Međutim, reke su sasvim druga priča. Kad hranilica ili olovo legne na dno na reci, tik iznad od strujanja vode trouglasta pločasta alatka počeće da leluja, a pomeranje se prenosi i na udicu sa mamcem, što ribama plus privlači pažnju.

 

„Kotrljajuća” montaža

Ova tehnika je tipična rečna i upotrebljava se samo na rekama. Možemo je dosta lako savladati, ali ona postaje moćno oružje tek u rukama verziranog ribolovca, koji i razume i oseća tu tehniku i dobro je ovladao njom u praksi. „Smuđari” i „mrenari” kotrljajuću ribolovnu metodu doveli su maltene do savršenstva, a ona polako postaje sve popularnija i među feederašima. Kao što i sam naziv govori, suština metoda leži u tome, da se olovo kotrlja, proklizava i skakuće na dnu reke noseći sa sobom i udicu sa mamcem. Sve se to dešava iz razloga što vodena masa koja struji gura i nosi zabačeni najlon, kao i montažu sa olovom i udicom. Brzinu kretanja, daljinu zabačaja, pa i osetljivost kotrljajuće montaže ribolovac-akter može da reguliše sa oblikom, dimenzijom, i težinom olova, a pri tom, pogotovu ako se radi o jakom strujanju vode, ne treba da se ustručava da koristi i deblji najlon od onog uobičajenog od 0,22 milimetara, koji se inače koristi u feeder tehnici za teške terene. Pogotovo što na reci u nekim situacijama može zatrebati i otežanje, tj. olovo od 40, pa sve do 80 grama.

 

Odlučimo li se za feeder tehniku i za „kotrljajuću montažu” bitno je da izabrani teren na kom želimo da pecamo bude šoderast ili peščan, gde je dno reke kako-tako ujednačeno, odnosno relativno glatko. Naime, dovoljno je da se nađu na putu naše kotrljajuće montaže neke kolonije školjki ili neki sprud od kamenja pa ćemo imati toliko kidanja da će nam ranije ili kasnije presesti slično pecanje. Koji ćemo mamac upotrebiti kod ove montaže, samo od dovitljivosti ribolovca zavisi. S tim da ne smemo ispustiti iz vida da izabrani mamac zbog kotrljanja i trenja prilikom dodirivanja dna bude toliko postojan da se zadrži na udici. Kao za primer može dobro poslužiti jedna pozamašna kišna glista, ili buket živahnih crvića, jer živi mamci itekako mogu biti interesantni za gladne ribe, koje se nađu u blizini naše udice.

 

Sam način kako se peca sa „kotrljajućom montažom” naizgled vrlo je prost. Dovoljno je da zabacimo namamčenu udicu ispred sebe, eventualno nešto malo u kontra tok reke. Pa kad olovo dodirne dno, samo puštamo mamac sa visoko podignutim štapom. Sitno treperenje, i zapinjanje špica feeder štapa će nam pokazivati dešavanja na dnu. Ukoliko naslonimo prst na osnovni najlon iznad mašinice, još određenije ćemo osećati dešavanja.

 

Ukoliko olovo zastane na dnu pomažemo mu sa opreznim podizanjem štapa da krene dalje. A potez prepoznajemo po jednom ili višestrukom cimanju. Ako smo „detektovali” potez odlučno i jače treba da kontriramo da bi zakačili ribu s obzirom da mnogo-mnogo metara najlona se nalazi u plusu, te treba da anuliramo „stomak” viška najlona koji se stvorio između vrha štapa i udice.

 

Kao što smo ranije i primetili, riolov sa kotrljajućom montažom teoretski se čini vrlo prostim. No u praksi potrebno je da prođe neko vreme, da ovladamo ovom tehnikom i da u našoj ruci ova feeder montaža postane „ubojita”.

Pripremanje montaže:

Navučemo izabrano kuglasto olovo na osnovni najlon. Ispod olova stavimo gumenu perlu ili neki odgovarajući graničnik od gume ili plastike. Zatim vežemo virblu na osnovni najlon. Vežemo u virblu predvez sa udicom. Predvez uvek treba da bude tanji od osnovnog najlona, a njegova dužina treba da se kreće od 60 do 120 santimetara.

 

Autor teksta: Šandor Njika, Ištvan Kazi
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Tagovi: feeder fider

Ostavite komentar