Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Eureka!!!

Postavio Pedja Pašćan 01/11/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Uzviknuo je pre mnogo, mnogo godina onaj pametni Grk brčkajući se u kadi (ili je bio, kao i svi genijalci, teška sirotinja, pa nije imao kintu čak ni da skokne do Zakintosa da se obanja, ili siromašak nije imao vezu da nabaci vizu za Tursku, pa da se ko čovek brčka po Antaliji). Uglavnom, nekome bog da pare, a nekome pamet (ukapirali ste već da dva dobra nikad ne idu zajedno), pa tako i meni uvali nešto malo „vijuga“ da lakše „plovim“ po Dunavu (za lovu ga nisam pitao – „Mobilni pretplatnik nije dostupan“), il’ što bi rekla moja draga: „Možeš s tim da se slikaš...“ (pa i slikam se ponekad za „Revire“). Pritisnut sveopštom, svetskom krizom (koja, ruku na srce, u Srbiji traje još od gore pomenutog Arhimeda), shvatio sam da „neću imati vremena“ da pokupujem sve moguće varaličarske „igračkice“ koje bi mi, u odredjenim situacijama, olakšale „dijalog“ sa Dunavskim smuđevima i štukama.

Nije bilo druge nego turi prst na čelo i potroši malko sive moždane mase... Da budem iskren, poprilično mi je u svemu tome pomogao kolega „Arhimed“ iz „Revira“ – Tibor Mesaroš. Njegove „mozgalice“ su me inspirisale da i sam potražim rešenja za neke, naizgled, nerešive situacije. Pa da krenem redom... Moju omiljenu grabljivicu, smuđa , veoma često sam prinuđen da pecam na ne baš pristupačnim mestima. Ili je u pitanju gomila granja i panjeva koje je voda nanela sasvim uz obalu (a smukiju to baš leglo , onako „k’o budali šamar“), ili drvena greda pričvršćena po obodu donje bankine. Obrni , okreni- iščupati ne možeš... Ako se „ukucaš“. A baš k’o za inat, ispod te grede je lepih 3-4m dubine sa kamenitim dnom, a smuki se uredno „spakuje“ u samo podnožje iste. Da bi je izbegao (gredu, a ne smuđa), moraš ranije da „bežiš“ prema površini, ali onda uzalud bacaš, jer si ga onda sigurno „preskočio“. Ako dođeš pod samu bankinu, imaš velike šanse da ga klepiš, ali za uzvrat i ogromne šanse da „pazariš“ gredu. Pa biraj... Kad voda padne i kad možeš konačno da siđeš na bankinu, džabe si silazio... Smuđ odavno više „ne stanuje“ tu... Do pre izvesnog vremena sam se nekako snalazio i problem rešavao uz pomoć dve, istina odlične, vrste tvistera – Orkin „Hamer“ sa štitnikom za udicu, i „Shinner“, koji na leđima ima „džep“ za sakrivanje udice. Međutim, složićete se, to i nije neki preveliki izbor koji može uvek da daje dobre rezultate. OK. Ne kažem... Na „Hamera“ sam se do sad slatko napecao, ali... Toliko dobrih i lovnih „gumica“ ima, a greda jedva čeka... Tu „dramsku situaciju“ (B. Lečić „Ni na nebu, ni na zemlji“) sam rešio na vrlo jednostavan način. Iz svog plovkaroškog pribora (jeste, imam ja i to) sam „pozajmio“ silikonske cevčice koje služe (u normalnim uslovima) za pravljenje bužira za plovke. Jednostavno ga vežem za alkicu na glavi džig udice, odsečem višak, i navučem je na vrh udice (vidi sliku i crtež). Prosto, da prostije nemože biti (Može! Ako gledaš „Grand paradu“)... Sada mogu da se na miruigram sa svim svojim silikonskim „igračkicama“ (Ne, nisam pominjao lutku na naduvavanje) bez straha da će neka završiti u granju ili na gredi (k’o ona Nađa Komaneči). Silikonska cevčica je dovoljno elastična i mekana da ne smeta smukiju da zagrize, a istovremeno dovoljno čvrsta da spreči kačenje udice za prepreke. Nirvana... „Izum“ br.2 za danas, podjednako je primenjiv i za smuđa i za štuku (kao i onaj prethodni u ostalom), u dane kada ove grabljivice baš nešto ne pokazuju preteranu želju dažvaću gumu“. U tim situacijama, ja im nudim malko „pojačan“ (da ne kažem „nabudžen“) šed ili tvister. U tu svrhu koristim krilca sa starih i otpisanih leptirastih varalica (uglavnom br. 1 ili 2 po Meppsu, a na veće šedove sasvim lepo „čučne“ i krilce br. 3). Dekor može biti standardni nikl ili bronza, ali zašto ne probati i ostale, pa čak i one fl uo-drečave. Funkcija ovog „ojačanja“ je da dodatnim vibracijama iziritira mrzovoljnog smuđa-štuku da ipak pojuri to parče gume što je upravo prošlo kraj njih. Sem vibracije, tu su još i dodatni „svetlosni efekti“ (brate, em mrda, em svetli, k’o snajka na „Exitu“). Ko bi tome odoleo? Problem je međutim nastao oko mesta na kome treba prikačiti kopču ili konac (za one koje to vole direktno, bez „zaštite“) Prvi „model“ je imao samo jednu virblu, i ma kako sam menjao mesto „vešanja“ nisam uspevao da nateram krilce da lepo, izazovno zavibrira. Iskopao sam iz kutije sa virblama i kopčama duplu virblu i... To je to ! Dobru vibraciju daje samo kačenje kopče na kraj prve virble (vidi sliku i crtež), tako da cela druga virbla koja nosi krilce ostane slobodna. Samo još jedna napomena, da ne bude kuknjave – obratite posebnu pažnju na alkicu koja spaja virble i džig-glavu... Ona mora da bude vrhunska, jer nosi kompletnu težinu ulovljene ribe (ona druga koja nosi krilce je nebitna). Znači (brate, ovoono) – Kinezima pristup zabranjen !!! Možete i ovu „kreaciju“ još dodatno da „nabudžite“ silikonskim štitnikom, ali nije nužno, jer se krilce sasvim lepo ponaša pri kontaktu sa preprekama na koje tvister (šed) naiđe. Jednostavno se odbije od prepreke i prekine „rad“, pa vam je to signal da lagano potegnete i nastavite sa motanjem dok ponovo ne osetite „roštiljanje“ sa druge strane konca.Samo lagano i bez zapinjanja i „naglih pokreta“ , i neće biti suvišnog kačenja u kršu.

Za kraj, dva, može se reći „stara modela“, ali sa novom „opremom“. Koristim ih uglavnom za situacije kad smuđ-štuka „mrljavo“ jede, odnosno kad ne napada varalicu punom snagom, onako „u šprintu“ i sa „glave“, nego onako traljavo „od pozadi“ (što bi mangupi rekli – hoće da je „zbrzi“). Veći broj promašaja i spadanja je siguran znak da treba „potegnuti“ neki od ova dva modela, pa da vidimo koji mangaš nam varku prepada. U prvom slučaju, šed (tvisteri nemaju tih „muka“) dodatno „naoružavam“ trokrakom (može i dvokrakom) udicom, koju preko virble sa kopčom kačim na koleno džig udice i zabadam sa donje strane „stomaka“ varalice (to je možda malo rezultat i moje lenjosti da „šniram“ troku preko sajlice kroz telo šeda, a i lakše je izvodljivo na samoj vodi, čak i po mraku). Na džig udicu na kraju navučem još „stoper“ od komadića silikona sa nekog starog, bačenog tvistera, tek da slučajno virbla u toku borbe sa ribom ne sleti sa udice (šansa je 1:1.000.000.000.000, al’ đavo nikad ne spava...). I ovde morate voditi računa o kvalitetu virble i kopče koja drži troku jer se često dešava da je riba zakačena samo na njoj i slobodno „visi“ van tvistera (džig-udica ostaje slobodna) da ne bude (vidi sliku)... Druga kombinacija je po meni bolja jer je „vešanje“ trokrake-dvokrake direktno (k’o kod boljih automobila), ali zahteva malo strpljenja i sigurnu ruku. Na plamenu sveće (na vodi upaljač ili šibica) malo zagrejem troku i sa trbušne strane šeda je utisnem u delu gde bi, po logici, trebalo da prođe džig-udica kad montiram varku. Čitava „umetnost“ ogleda se u tome da pri provlačenju džig-udice „pokupim“ i okce troke (ili „dvoke“) koja je sada sakriveno u telu šeda (vidi sliku i crtež). Ako vam to ne uspe iz prve, nemojte se „jediti“... Uz malo vežbe, vrlo brzo ćete ovu „operaciju“ i po mrklom mraku raditi bolje i od Dr. Hausa (a vaši „pacijenti“ kao ni njegovi, neće znati šta ih je snašlo). Šta da vam kažem (kad sve znate)? Jesen stiže (ja se ne oženih) – spremite „gumice“ pa u svatove (pardon, na vodu). Bistro vam bilo i vidimo se negde, u nekom kršu kraj Dunava...

Bistro!


Autor teksta: Dejan Mučalica - Uča
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 30, Septembar 2011

Ostavite komentar