Poslednji tekstovi
Na lepom plavom Dunavu
Na lepom plavom Dunavu
07/12/2018 0

Podunavačke bare - Morava
Podunavačke bare - Morava
05/12/2018 0

Burek s'ribom
Burek s'ribom
29/11/2018 0

Varalice za veliku
Varalice za veliku
29/11/2018 0

Zimovanje kraj Drine
Zimovanje kraj Drine
28/11/2018 0

Poslednji komentari
Tehnike lova mušicom
Ivan Korhner

51. međunarodni sajam lova i ribolova
Zoltan

Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Burek s'ribom

Postavio Radovan Stanic 29/11/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Bez prethodne procene situacije na terenu nema efikasnog ribolova, moj Trpimire. Zahvaljujući tehnološkoj civilizaciji, evoluirali smo u vrhunske sveždere koji bi svakog dana da jedu nešto drugo. Da te šest dana teram da doručkuješ, ručaš i večeraš Karađorđevu na kajmaku, sedmog bi zavapio: „Gibanice mi dajte!“ (Tu li si, ’tico – rehabilitacija ti ne gine...)

Rek’o kalfa šegrtu da su „najbolji mamci za grabljivicu X vrste A, B, C, D i E“. Važi li ovo za svaku vodu u Vojvodini, Srbiji, Evropi? Većina početnika svemu veruje, čak i onom na tarabi napisanom. Bojim se, pomisliće: ako u keder-kanti imaju bar jednu od nabrojanih vrsta, nalupaće se ribe X. Bukvalista će proći još gore. U buretu od 100 litara tegli sve sa liste! „Sad nema promašaja“, kaže stenjući. Greši. I njemu će se desiti da omane. Pri izboru žrtve svaka grabljivica ispoljava pozitivnu selektivnost, dijametralno različitu od ljudske. Ova selektivnost je višeslojna, k’o burek. Prvi sloj je varljivo jednostavan a većina riboljuba ubeđena je da ga u potpunosti razume.

 

SELEKTIVNOST, PRVI SLOJ

 

Svaki mesožder uvek se gosti nečim što je u trpezariji masovno zastupljeno. Očigledno, i štuja i smuđ (i...) drže se čuvenog „žudi za onim što stalno srećeš“... Eto i prve zamke. Sećaš se bukvaliste što bure kotrlja? Uspehu se može nadati samo na vodi gde vrste A, B, C, D i E čine po 15-18% lokalne populacije (ostalo otpada na grabljivice). Bez obzira šta na troku natakao, šanse za udarac su realne. Istina, praktičnije je nositi malu kantu sa samo jednom vrstom, recimo A.

Toliko o teoriji. U praksi, jedna vrsta maksimalno ispuni određenu ekološku nišu. Recimo, kaugler u površinskom, planktonom bogatom sloju. Zaostajući po brojnosti, tu je neka druga vrsta, recimo bodorka u pridnenom sloju. Neka na ovo dvoje otpada 45% glasačkog tela. Preostalih 45% (10% su grabljivice) manje-više ravnopravno delile bi krupatica, kesega, „najlonka“, babuška, crvenperka, linjak, zlatni karaš, čikov, gavčica, sunčica, čebačok, bandar, sitan šaran, deverika, protfiš, štuka, bas itd., uz prosečno učešće od 2-2,5%. Zaključak je očigledan. Ovde se ne isplati loviti na „univerzalce“ kakvi su babuška, bandar, crvenperka: štuje ih retko sreću. Možda će se neka kilašica i prevariti, al’ mi bi nešto veće.

Prethodni primer je namerno pojednostavljen. Na tipičnoj ravničarskoj vodi, relativno plitkoj i zatravljenoj, štuja se namiruje jednom od dve dominantne (pod)površinske vrste. Obično se radi o kaugleru i crvenperki. Izbor upotpunjuju dve dominantne pridnene vrste, recimo bandar i bodorka (ili bandar i babura, ili babura i bodorka). E, ovde se isplati loviti na „univerzalce“, jer ih štuja ionako redovno sreće.

 

SELEKTIVNOST, DRUGI SLOJ

 

Najmlađi u ekipi sastavljenoj od jednog kalfe i dva Majstora. Prepodne prolazi. Svi zajedno, nula. Krišom skidam sajlu i stavljam Aglia d(e)vojčicu, ne kog od bandara-papučara da obeznanim. Posle dva minuta, udarčina. Sremica - od 35 deka, dobila u vrh gubice. Pod budnim okom one dvojice, uzimam nož. Šta si nam papala, srećo? Desetak što svežih, što polusvarenih pigmejčića: bandarčići, tri centimetra dugi. „A-ha, sitno ’oćeš...“, kaže Majstor smeškajući se. Umesto Aglia petice stavlja najmanjeg Ef-Ceta sa broj većom trokom. Do uveče je priveo... Uh, čuće nas neprijatelj. Beše ovo tipičan primer fiksacije plenom određenog kalibra/gabarita. Takvo ponašanje je potpuno instinktivno. Dakle (nikad ovako ne započinji rečenicu!), sem što se regrutuje iz redova neke od najbrojnijih vrsta, plen pripada i jednoj od dve najbrojnije uzrasne kategorije.

Krupna štuka ovo radi relativno retko, u „godini malih mamaca“. Prethodna godina treba da ispuni uslove za odličan mrest i razvoj mlađi, garantujući vi soku stopu preživljavanja. Sledeće sezone krupni primerci štuke postaju pre - okupirani plenom koji jedva da je dovoljno velik al’ ga zauzvrat ima više nego - vode... A glupav što je! Zanemare li se ova zastranjivanja, Najlepša rezonuje onako kako se od nje to i očekuje. Što veće, to bolje. Sredinom jeseni ovakav pristup zna da ode u svoju krajnost. Dvokilašica se nekako navukla na crven perku k’o muška šaka, pa sve podseća na bou koja je utamničila tapira.

 

SELEKTIVNOST, TREĆI SLOJ

 

U normalnoj zemlji, štuke se dele na male, srednje, velike i kapitalke. U Srbiji – ne računajući „Jocu“ (i tajne vode 1 i 2), poslednja kategorija ne postoji. Desetokilašica zdomila bandara od po’ kile. Za nju, ništa naročito. Ne očekuješ valjda da to isto uradi dvokilašica? Šta ako se porcija zaglavi? Za svaku uzrasnu kategoriju štuke postoji optimalna veličina porcije. Kilašice biraju pozicije koje im omogućavaju da najčešće viđaju ribice od 5-7cm, uglavnom crvenperke i sunčice. Kod trokilki i petica to bi, recimo, bile babuške od 10-15cm i/li kesege od 12-18cm. Osmice i desetke divile bi se bandarima od 15-20cm, pa i većim. Ništa od ovog nije sporno: s obzirom na veličinu dželatovih usta, svakoj uzrasnoj kategoriji to bi bili adekvatno veliki obroci. Postavlja se pitanje koliko je ovakav scenario realan.

Da bi dostigla kapitalne gabarite, štuja treba vodu specifičnih odlika koje se smenjuju egzaktnim redosledom. Ako jedna od ovih „stepenica“ nedostaje, Najlepša je onemogućena da težinski napreduje. Umesto da meri 12-15kg, kol’ko bi u ovom uzrastu imala da je rođena u Švedskoj, Austriji ili Rusiji, naša matorka je bar duplo lakša. Džaba čučiš uz usidrene „balerine“ okićene crvenperkama-kapitalkama. Ne može se uloviti riba koja ne postoji. Na većini vojvođanskih voda štuke tog uzrasta nema jer ih 80% pogine u pelenama. Dvojka Long, prizmatik.

Okruženje kome nedostaje neka vitalna karika usporava/zaustavlja i rast neke od vrsta kojima se štuka hrani. Ako voda nije u stanju da obezbedi uslove za razvoj krupnih bandara, najčešće nije u stanju ni da iznedri velike štuke u ozbiljnijem broju. Najveći problem je teren koji pogoduje razvoju velikih štuka ali njen plen iz nekih razloga ostaje zakržljao. I tako, dvokilašica jede crvenperke od 100-150g, petica koka bodorke od 150-300g. Shodno ovoj progresiji, desetokilka bi trebala da ždere ribe od 300-500g. Budući da je na njenom feudu ova uzrasna kategorija malobrojna, Glomazićka se namiruje iz redova 150-gramskih bandara, kao njena petostruko lakša unuka! Da bi velikanku priveo, ovde ti treba relativno mala zelena kašika/vobler, a ne velika hromirana džerkulja sa fluo-pink tufnama!

 

SELEKTIVNOST, ČETVRTI SLOJ

 

Došlo je vreme da ti budeš selektivan, proceniš koliko je koja uzrasna kategorija brojna i shodno tome nišan postaviš. Čak i neko sa koeficijentom inteligencije kelerabe zna da će najbrojnija biti sitna štuka. Pravog sportistu ove glad(ne bud)alice niti interesuju, nit’ za nji’ ima dovoljno sitne mamce. Pre samo 20 godina, Štukoljuba interesuju velikanke. Ovime ispoljava antiselekciju tipičnu za vrhunskog predatora naoružanog velikim mozgom. Očigledno, vidra je procenila uzrasnu kategoriju od 6-9kg dovoljno brojnom da joj se vredi posvetiti. Tri udarca za ceo dan, šta ćeš više?

Kapitalke su odavno nestale sa objedinjeno-odjebinjenih voda vojvođanskih. U stopu ih prate i velikanke pa je merna skala morala da pretrpi izvesne izmene. Za tipičnog srpskog štukaroša sa početka 21. veka, po’kilašice nose epitet „dobre“, trofrtaljke su „leeepe“, one od 900gr imaju „tu, 12 deka“. Sve preko 15-20 deka je veliko, sve preko 35-40 je kapitalka... Nedostatak kvaliteta nadoknađuje se kvantitetom. U tri dana, genije priveo 208 komada (Begečka jama), ukupno 35 kila. „Kako se u ovoj zemlji rano smrkava“, reče pesnik, bacivši karbonsko koplje u trnje.

 

VRLI NOVI SVET

 

Prva rečenica ove pismene vežbe počinjala je sa: bez prethodne procene situacije na terenu... U zemlji gde najpotpuniju sliku o tome imaju nesankcionisani krivolovci (koji često postaju ribočuvari!) ne treba se nadati čudu. Sekundarni izvor informacija su sportski ribolovci. Čak i da ti kaže 95% onog što zna, varaličareva ocena je polovična. U lošem danu - koji su sve češći - pokriva negativan aspekt problema: čućeš na šta sve neće, ne i na šta hoće. Slično važi i za čekalicu koji lovi živom ribom. Tek kad se njihovi iskazi preklope, dobija se pouzdana procena štučjeg raspoloženja.

Nešto ipak nedostaje: plovkaroš il’ dubinkaš! Probaj da rastumačiš ovu enigmu. Pomoć prijatelja? Velikanka nit’ bi nadgledala nit’ bi obilazila pozicije sa kojih ova dvojica redovno čupaju babure trofrtaljke ili deverike kilašice. Prevelike i preširoke porcije, bre.

Nasuprot ovome, potez koji fiderašu, uprkos obilnoj primami, daje samo sitniju belu ribu itekako obećava. Jaganjci su tu - kad ala uleti, neki će zauvek da utihnu. Nek’ im je večna slava i hvala... Šta, nemaš FD 65!?

Otkad se to bez one stvari na svadbu ide?

 

SAMO TAKO, NAOPAKO

 

Niko ne može sa sigurnošću reći kad je ljudska anti-selektivnost začeta. Još u predbiblijsko doba? Recimo, onaj Noje. Dobio poverljivu meteo-informaciju sa najvišeg mesta: kiše će bidne mlogo, lele. Sagradio anti-potopski teretni brod, u njega nagurao po par od svake životinjske vrste. Na krstarenje poveo suprugu i sinove svoje, ovi poveli svoje žene...

Posle nekog vremena, ogladneli. Životinje trpe, ne diraju jedna drugu. Posada bi da nešto ljudski prezalogaji. Recimo, recimo - onog ukusnog jednoroga! Smazali ženku. Hm, sad ni mužjak ničem ne služi. Smazaše i njega iako su jednorozi već tada bili retki. Ista sudbina potom zadesi i fenikse, utve zlatokrile...

Četrdesetog dana ukaza se kopno. Red je da se to proslavi. Stradaše oba kvecalkoatla (leteće zmije koje i danas žive u predanjima Maja). Mnogo smo ješni i grešni, bre.

Planeta Zemlja naš je svemirski brod a mi prevoz skupo naplaćujemo.

THE END, BRE!

 

Autor teksta:  Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 33, Decembar 2011

Ostavite komentar