Bronza zlatnog sjaja

Postavio sportski ribolov 11/09/2015 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u lovu ribe udicom na plovak za mlađe kategorije, nacionalni tim Srbije u kategoriji juniora do 18 godina činili su kapiten ekipe Vukašin Tomić (Kladovo), Andrija Miletić (Trstenik), Goran Pozonji (Srbobran) i Nikola Kraković (Čačak), zatim rezerva Ilija Antanasković (Karavukovo), selektor Milanče Virijević (Smederevo), trener Nebojša Ilić (Ćuprija), pomoćni trener Vladan Mrkušić (Paraćin) i član logističkog tima Ivan Grujić (Gornji Milanovac).

Kao domaćini svetskog prvenstva bili smo pod velikim priti-- skom, jer se smatralo da smo u prednosti nad ostalim ekipama. Nastojali smo da se sa time nosimo vrednim radom, tj. upornim i analitičnim snimanjem kompletne staze tokom svih takmičenja i treninga. Na osnovu iskustava sa domaćih nadmetanja održanih na ovoj vodi, stručni timovi svih selekcija procenili su da se do ekipne medalje može doći uravnoteženim pecanjem kedera i bele ribe, a da bi lov krupne ribe (ubačenog šarana) za tim bio rizičan, ali bi mogao da donese neku pojedinačnu medalju. Prva tri treninga šu pokazala da nam »akcentovano« pecanje bele i kedera leži, ali ne u svim sektorima, dok pokušaji pecanja krupne ribe, primenom taktike koja je pojedincima ranije davala dobre rezultate na Sartidovom kanalu, sa većom količinom seckanih glista u hrani i dohrani, nisu davali nikakve rezultate. Tako je bilo sve do poslednjeg zvaničnog treninga, na kom smo imali prve šarane na štapu, zahvaljujući, kako će se ispostaviti, ključnom zaokretu, koji je drugog takmičarskog dana doneo željeni rezultat. Naime, gliste smo sasvim eliminisali iz merica, a povećali smo količinu lepljenih živih belih crva i u hrani i u dohrani.

Prvog dana smo odlučili da idemo na belu ribu u sektorima A i D, a na kedera u sektorima B i C, sa dva izlaska na krupnu ribu, od kojih je drugi bio polusatni i počinjao je 45 minuta pre kraja takmičenja. Priprema mesta za krupnu ribu je bila dobra i na štapovima smo imali tri šarana, ali nijedan, nažalost, nije izvađen, pa smo prvi dan 
završili na slabom 12. mestu, sa zaostatkom od 18 sektorskih poena do bronze. 

To su mnogi smatrali nedostižnim, ali ne i naša ekipa, pa smo odmah nakon ručka krenuli u teorijsku i praktičnu pripremu za drugo poluvreme, podešavajući opremu za pecanje krupne ribe, udice na veličinu 10 i sisteme na 0,18-0,16 mm. Bili smo svesni rizika koje pokušaj lova šarana u svim sektorima nosi, ali je stručni štab bio jedinstven u toj odluci i imao je puno poverenje u reprezentativce, pa je odlučeno da drugog dana peca ista ekipa.

Glistu, koju šaran očigledno nije želeo, sasvim smo izbacili, a dodatno smo povećali količinu belih crva. »Patos« je činilo 15 velikih kupica hrane sa živim crvima, a dohranjivali smo uporno, na deset minuta, po jednim kupom 
puštenim sa visine od 1m (da »bućne« i dozove šarana), za kojim je odmah sledila kupica sa petnaestak ulepljenih crva, spuštena tik iznad vode, nekih pola metara uzvodno, dok je na udicu No.10 išlo 7-8 crva.

O činjenici da imamo mesta A 13, B 14, C 5 i D 9 nismo ni razmišljali, jer smo verovali u naše momke i taktiku. Osećaj kada su svi naši reprezentativci na štekovima imali šarane, u sektorima A i B čak i istovremeno, dosad mi je kao treneru bio nepoznat i ne mogu ni da ga opišem, a pogotovo ne emocije koje su me preplavile kada sam začuo aplauz publike nakon što su se te ribe našle u meredovima. Tog drugog dana svetskog prvenstva je 16 ekipa sa 64 takmičara imalo ukupno 18 šarana, od kojih je 14 završilo u čuvarkama naših reprezentativaca. Potajno smo sanjali »poker kečeva«, tj. pobedu u svim sektorima, ali nismo nezadovoljni ni sa dva prva mesta i dva druga, jer nam je tih šest negativnih bodova u konačnom poretku donelo bronzu koja sija zlatnim sjajem.

Izvor: List RIBOLOV, br: 384
Autor: trener plovkaroške reprezentaclje Srbije do 18 godina - Nebojša Ilić 

 

Ostavite komentar