Poslednji tekstovi
Negde u Austriji
Negde u Austriji
14/12/2017 0

Mašinice i meč ribolov
Mašinice i meč ribolov
14/12/2017 0

Zimovanje sa ploticom
Zimovanje sa ploticom
13/12/2017 0

Mokre mušice
Mokre mušice
13/12/2017 0

Jesenje varaličarenje
Jesenje varaličarenje
13/12/2017 0

Vegler plovci i meč ribolov - II deo

Postavio Pedja Pašćan 20/11/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

U periodu između dva broja „Revira Srbije” dobio sam par pitanja vezana za tematiku vegler plovaka i meč ribolova koja se idealno uklapaju u naš nastavak teksta na ovu temu...

Poslednje o čemu smo pisali su vegler plovci sa promenljivim otežanjem, konkretno u našem primeru 8+2 g. Postavljeno mi je pitanje: „Zašto se sa veglera nosivosti 8+2 g odmah ne skinu pločice otežanja i pretvorimo ga u vegler 6+4 g? Time bi postigli da se on brže ispravlja i eliminisali bi sitnu ribu koja bi u propadanju mogla da ošteti mamac.” Goran, Zrenjanin.

E, pa, stvari stoje ovako: ukoliko su uslovi na vodi loši (jak bočni vetar), uradićemo upravo to, tj. skinućemo otežanje sa veglera i dodaćemo ga na najlon ispod plovka. Ali, ako to nije slučaj, moramo razmisliti o sledećem. Vegler nosivosti 8+2 g se lakše i dalje zabacuje od veglera nosivosti 6+4 g, bez obzira što je težina u oba slučaja ista. Plovak koji na sebi ima više olova dalje leti kroz vazduh bez obzira koliko olova ostaje ispod njega. Razlika u daljini izbačaja nije drastična i kreće se oko 10%, ali i tih par metara nam nekada može puno značiti.

Isto tako trebamo imati na umu da kod veglera nosivosti 6+4 g prilikom uzimanja mamca riba „oseća” težinu od 4 g što je duplo više nego da smo upotrebili vegler nosivosti 8+2 g. Ponekad ova razlika u težini olova može biti presudna za dobar ribolov. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kod ribolova deverike koja je po pravilu veoma osetljiva na otežanje sistema sa kojim lovimo. Još ako slabo uzima ponu- đeni mamac, momentalno će osetiti veću težinu sistema i ispljunuti udicu pre nego što mi uspemo da reagujemo. Deverika najčešće uzima mamac tako što se diže u više slojeve vode i pri tome izdiže plovak. Tada ona oseća kompletnu težinu olova koje se nalazi ispod veglera. Ponekad razlika od samo jednog grama može značiti puno.

Stoga je veoma važno da se nađe optimalno opterećenje koje će pri datim uslovima pecanja (jačina vetra, daljina zabačaja, brojnost sitne ribe u višim slojevima vode, raspoloženost ribe da uzima ponuđeni mamac…), dati najbolje rezultate.

Iz svega što smo u prethodnom delu teksta naveli možemo izvući zaključak da su vegler plovci sa promenljivim opterećenjem univerzalniji od onih kod kojih je opterećenje fiksirano. Zbog toga savetovao bih ribolovce koji su neodlučni prilikom kupovine veglera da nabave barem par plovaka sa promenljivim otežanjem.

Iskusniji meč ribolovci mogu uspešno pecati na veoma velikim daljinama. Ovde se misli na zabacivanje vegler plovka na daljine od 70-80 m, a upotrebom veoma teških veglera uparenim sa robustnijim meč štapovima moguće je postići i dalje zabačaje. Naravno, ovako velike daljine nose sa sobom i određene probleme koje ćemo sada nabrojati i dati savete kako da ih otklonite.

Na prvom mestu bi pomenuli vidljivost plovka. Džaba nama zabačaj od 70 m i više ako ne vidimo plovak! Bez obzira koliko vam je vid oštar, neće biti lako uočiti antenu debelu svega 2-3 mm na toj udaljenosti. Još ako vam sunce bije u lice, eto problema! Dobre polarizacione naočare su veoma poželjne u takvoj situaciji, ali ni one neće u potpunosti otkloniti problem. Jedno od rešenja se nameće u vidu nekog optičkog pomagala (svojevremeno je italijanska firma „Milo” imala u svom asortimanu specijalne naočare sa duplim sočivima koja su bila postavljena na kliznom ramu, pa se njihovim pomeranjem veoma lepo i lako dobijala potrebna žižna daljina, tj. optimalna slika uvećanog plovka. Takođe, neki takmičari koriste i mali dvogled koji se često upotrebljava pri gledanju pozorišnih predstava) ili dodavanjem deblje antene na naš vegler. Ta deblja antena je tanka plastična cevčica koja je debelo prosečena skoro celom dužinom. Isecanje uzdužnog dela antene se radi iz preventivnih razloga, tj. da se šuplja antena ne bi napunila vodom i tako potapala naš vegler. Naravno, preporučuje se nabavka cevčica u različitim bojama kako bi na licu mesta mogli odabrati najbolje uočljivu shodno uslovima na vodi.

Sledeći problem na koji nailazimo kod ribolova na ovakvim daljinama je veoma nestabilan let veglera praćen rotacijom vršnog dela. Rotacija veglera u vazduhu može bitno skratiti daljinu zabačaja, a takođe i umrsiti sistem. Da bi se to izbeglo i da bi se obezbedio miran i stabilan let veglera kroz vazduh, a samim tim i produžila daljina bacanja, mnogi proizvođači postavljaju na antenu mala stabilizujuća krilca. Ona se postavljaju na gornji deo veglera, bliže njegovom vrhu i mogu imati tri ili četiri krilca (slično kao kod strele, ali mnogo manja). Ovakva krilca se ugrađuju samo na veglere namenjene veoma dalekim zabačajima. Ugradnjom ovakvih svojevrsnih stabilizatora, let veglera je izuzetno miran, rotacija je svedena na nulu, a vegler leti poput strele veoma daleko.

I na kraju, nije nam svejedno koliko brzo ćemo namotati vegler do obale i ponovo zabaciti. Ovaj faktor dobija na težini pogotovo prilikom takmičenja gde je svaka sekunda dragocena. Uzmimo primera radi da vi i vaš kolega takmičar pecate na približno istoj daljini koja se kreće oko 60-70 m. Vaša meč mašinica ima prenos 5,2:1 a kolegina 7,0:1. To va šem protivniku daje prednost od po 5-6 sekundi pri svakom vađenju plovka, pa ako za vreme takmičenja zabacite pedesetak puta dolazimo do grube računice da je vaš kolega pecao duže od vas najmanje pet minuta, što je dovoljno da se izvadi par riba koje mogu drastično uticati na krajnji plasman. Ali, čak i ako pecate u slobodnom ribolovu, izaberite bržu meč mašinicu (prenos min 6,0:1) da vam vađenje plovka sa tolike daljine veoma brzo ne dosadi.

 

Autor teksta: Nenad Dumić
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 19, oktobar 2010.

Ostavite komentar