Prirodna hrana šarana

Postavio Pedja Pašćan 16/10/2017 0 Komentara

Ribolovci vole upoređivati ribe sa svime i svačime. Šaran je po svojoj prirodi svaštojed. Radi boljeg razumevanja njegovog načina prehrane, poređenjem sa nekom domaćom životinjom, najsličniji bi bio svinji. Možda vam na prvi pogled grubo zvuči, ali zaista je tako...

 

Šarani vole biljne plodove

 

U prirodi, bez kontakta sa čovekom, poje- šće bukvalno sve i svašta. Od raznih vrsta voća, plodova samoniklog grmlja i drveća, što rastu uz obalu reka i jezera, do raznih drugih biljnih kultura, plodova, izdanaka i korenja, čak i nekih vrsta podvodnog bilja.

Kada smo kum i ja pre nekih desetak godina u junu lovili šarane na omanjem mrtvom rukavcu reke Česme, stacionirali smo se zbog hlada ispod jedne poveće murve (duda), koja je baš bila u zrenju. Svetli i crvenkasti slatkasti plodovi, koje smo za vreme ribolova čak i mi pomalo degustirali, otpadali bi s krošnje drveta i padali u vodu. Kako smo vreme iza štapova najviše provodili u dokolici, uglavnom posmatrajući vodu i živi svet u njoj i oko nje, u jednom sam trenutku ugledao velikog šarana koji je vrlo blizu prišao obali, na mestu tačno ispod našeg duda, naravno da jede.

Dok su naši štapovi bili zabačeni na boile, u ljudskom razmišljanju vrlo favorizovani mamac u odnosu na neugledni plod, samo dvadesetak metara dalje od plodonosnog drveta, brkati prijatelj došao je da nam se „naruga”, jedući svoj prirodni „gablec“ doslovno pod našim nogama.

Naravno da smo jedan štap odmah izvadili i zabacili na dud, montiran bez olova na predvez na dlaku, i za sat vremena ulovili šarana teškog oko devet kilograma. Onaj kojeg smo videli, bio je još veći, i njega nismo uopšte ulovili, makar smo na istom mestu u ribolovu proveli još dan i noć.

Puno kasnije saznao sam da je murva (dud) šaranova omiljena hrana, pa čak da je i slavni Rod Hutchinson uvrstio njenu aromu u svoju elitnu ponudu (Mulberry Florentine), što je i danas jedan od vrlo efektnih mirisa.

 

Znatiželjni sladokusci

 

Kako su šarani po prirodi vrlo znatiželjne ribe i veliki sladokusci, nema sumnje da će se na jednaki način, poput onog iz prethodne priče, počastiti pitomim ili divljim trešnjama, malinama, kupinama, višnjama, kao i vrlo verovatno velikom većinom plodova voća, koji na ovaj ili onaj način dokotrljaju, padnu ili bilo kako drukčije dospeju u vodu. Stoga se uopšte ne treba čuditi vrlo velikoj paleti proverenih mirisa koji najpoznatiji engleski proizvođači stalno proširuju i nude ribolovcima širom sveta.

Pogledamo li ponovo u paletu istog proizvođa- ča, vrlo lako ćemo uočiti dokaze navedene postavke (Rich Strawbery/jagoda; Passion Fruit/voćni miris; Wild Cherry/divlja trešnja; Blueberry/borovnica; Banana/banana; Blackberry/kupina, itd).

Tu se još često mogu naći mango, ananas, breskva, šljiva, narandža, mandarina, limun, kao i mnogi drugi više ili manje poznati citrusi.

 

Lešnici, orasi, bademi, semenje…

 

Uz ovo već proslavljeno i poznato „šaransko” voće, manje je poznato da su šarani takođe veliki obožavatelji lešnika, oraha, badema i kikirikija. U istu grupu spada i među ribolovcima vrlo često korišteni tigrov oraščić, kao i indijski oraščići.

Isto tako, dođu li s njima u kontakt, šarani neće prezati ni od raznolikog semenja, bilo da su to žitarice (kukuruz, riža, pšenica, soja, ječam, ovas…), plodovi samoniklog bilja, koje možda raste uz vodu (žir, glog…), ili plodovi povrća (krompir, pasulj, grašak, bob, paprika, beli luk…).

Semenke nekih drugih kultura, takođe su im neodoljive, a tu pre svega spadaju suncokret, lan, buća, niger, konoplja, proso, itd.

Iako većina od ove prirodne hrane ne raste i ne razvija se u vodi, ona može rasti pored nje i tako dospeti u nju. Međutim, ako je čovek svesno baci u vodu, tada to postaju prirodni šaranski mamci, a kao što i sami vidite, njihova je paleta zaista vrlo široka.

Vrednost semenja u lovu šarana je ogromna, jer delom se koriste kao arome, delom kao sastavni delovi mamaca, a nekad samo kao atraktori.

 

Vodeno bilje i mesni prilozi

 

Poznato je da, naročito s proleća, šarani vole jesti mlade, proteinima bogate izdanke nekih vodenih biljaka (npr. kanadska vodena trava).

Iako često riju po mulju, usisavaju korenje, „glođu” stabljike raznog podvodnog bilja, to nije dokaz da su trenutno „vegeterijanski” raspoloženi. Oni na taj način mogu skupljati barske puževe, jesti njihovu sluz, skidati školjke s krša, ali i tražiti larve mušica, vilin konjica i vretenaca, kao i loviti razne insekte koji su im u svim stadijumima pravi delikates.

Staništa larvi običih mušica šarani vrlo često posećuju. Englezi ih zbog izgleda (tamno crvena boja) još nazivaju i krvnim crvima (bloodworms).

Kako ih u mnogim prirodnim, ali i glinokopnim jezerima ima poprilično, možete ih dosta lako locirati po velikoj količini mehurića na površini vode, koje stvaraju ove gladne ribe, dok vredno riju po jezerskom dnu. Ona se obično nalaze u starijem mulju, punom truleži, najčešće uz krševe ili potopljeno drveće. Ponekad su to malo dublje depresije u jezerima, ali katkad i plićaci uz samu obalu. Jedan od važnih uslova je da ta mesta nisu često posećena od strane ljudi. Jer i najmanje ometanje (poput galame, lupanja nogama po obali, čestog zabacivanja i slično) najčešće je dovoljno da u ovim plahovitim ribama podstakne strah, koje one putem instinkta osećaju prema svom najvećem i najopasnijem živom neprijatelju čoveku.

Veliki su šarani ponekad u letnje doba, kad se voda zagrije i kad prirodne hrane ima u izobilju, njome toliko preokupirani, da uopšte ne mare za bilo koju drugu vrstu hrane koja im se nudi. Vrlo često boile pored velikih kolonija ovih ribljih poslastica ostaju netaknute ili prepuštene manjim ribama. Tada krupnog šarana može biti jako teško uloviti i još teže navući na bilo kakav veštački mamac. Neupućeni ribolovci tad obično tvrde da šaran ne radi. Kad bi samo znali kako nisu u pravu...

Najbolje arome za lov su one koje najvernije oponašaju prirodnu hranu - aroma krvnih crva.

 

Kako je u rekama?

 

Šarani se u rekama, vrlo često kreću blizu obale. Naročito, ako je u blizini jaka vodena struja i polja lokvanja kao omiljeni zaklon. Naime, u mulju, oko njihovog korena česta su nalazišta školjki, što ove večito gladne ribe neobično privlači. Ponekad su satima u stanju prevrtati po mulju tražeći školjke i puževe, i kad ih nađu, nezasitno ih usisavaju i gutaju.

 

Šarani su i mesožderi

 

I dok je u mnogim ribolovačkim glavama slika prehrane šarana nekako povezana s pretežno biljnom hranom, s povremenim izletima u sitni vodeni životinjski svet, u prirodnim uslovima je potpuno drugačije. Iako su žganci i kukuruz nekad, a danas boile, još uvek ostali kao jedan od glavnih uzroka takvog razmišljanja, pogledamo li u prirodni meni ove zanimljive ribe dobićemo potpuno drugačiju sliku.

 

Primitivni vodeni organizmi, larve, insekti

 

Šaran se od svoje najranije mladosti zapravo vrlo intenzivno hrani skoro svim vrstama primitivnih vodenih životinjskih organizama. Kao mlade jedinke, šarani pretežno jedu zooplankton a s odrastanjem u svoj jelovnik upisuju sve više različitih ve- ćih i manjih vodenih životinja.

Paše im sve: od većine stadijuma larve raznih vrsta insekata, pa sve do odraslih.

Sećam se dobro jednog davnog kasnog letnjeg popodneva, pre petnaestak ili više godina, kad smo kum i ja peške prolazili našom starom stazom, koja je uz jezero vijugala prema mestu gde smo ove ribe svakodnevno hranili i lovili. Na pola puta do njega, negde oko sat vremena pre mraka, zaintrigirala nas je „neuobičajena gužva” na vodenoj površini. Naime, vodena površina od područja uz samu obalu, pa sve do 30-ak m na vodu, crnila se od insekata (mislim da su to bili mravi), koji su se u blizini verovatno rojili, i nakon toga popadali u vodu. Ono što je nas impresioniralo bio je veliki broj raznih ribljih usta, koja su te mrave nezasitno gutala. Bilo je tu svega: od malih klija, crvenperki, i babuški, pa sve do pastrvskih grgeča, običnih grgeča, klenova, ali i šarana. Isprva smo sumnjali da baš šarani jedu mrave, ali kad je nekoliko velikih žutih ribljih usta cmoknulo po površini gladno grabeći žive insekte, postalo je jasno da su se i šarani pridružili nenadanoj gozbi. Tu je bilo nekoliko riba, po našoj proceni, oko pet kila. Istu noć prošli smo bez poteza, jer na hranjenom mestu riba očigledno nije radila. U to je vreme na jezeru bilo manje šarana nego danas, i svaka prirodna gozba bila im je dobar signal da se okanu ljudskih mamaca i pređu na prirodnu prehranu. I da to nismo svojim očima videli, mislili bi kako se šarani možda uopšte ne hrane, a oni su se, baš suprotno, do sita prejedali.

 

Rakovi, račići, puževi

 

Uz insekte, šarani rado jedu male račiće, rečne rakove, barske puževe i školjke. Rakovi i račići su poznata riblja poslastica, pa stoga ne čudi što mnogi svetski renomirani proizvođači mamaca koriste pojedine komponente za izradu boili baš od njih (rakovo brašno) ili ih koriste kao atraktore. Samo veliki Rod Hutchinson ima nekoliko vrhunskih aroma na toj bazi (npr. Monster Crab, Lobster Thermidor, Crayfish…), a i da ne spominjemo druge.

Puževi i školjke su tu opet priča za sebe. Šaran naprosto obožava jezerskog puža (galba trucatula), ali će rado pojesti i veliku većinu drugih, ako mu se u njegovoj večnoj potrazi za hranom nađu na putu. Na vodama sa vrlo bujnom zelenom vegetacijom, gde obično postoje i jake populacije ovakvih puževa, šaran ih danima može gutati pretražujući rubne delove vodene trave. Naročito su za to pogodni obalni pojasevi pliće vode, te ivice „vodene šume”, jasno uz uslov da ih čovek tu ne ometa. Ako osete ljude, ove će ribe pobeći što dalje u mirnije, dublje, pa makar i hranom znatno siromašnije delove jezera, samo ukoliko se tamo osete sigurnijima.

 

Školjke

 

I sa školjkama je slično. Šarani ih jednostavno vole, bez obzira žive li u jezerima, mrtvim rukavcima ili u reci. Rijući po mulju, usisavaju ih sve do svojih ždrelnih zuba koji ih drobe u male komadiće, nakon čega idu dalje na probavu u creva.

 

 

 

 

 

 

Šarani školjke jednostavno vole

 

Velike rečne bezupke obično se nalaze u mulju, uz obalu na ivici polja lokvanja i lopoča, ili uz korenje stapki. Stoje okomito zabodene u mulj tako da im napolje viri jedva jedna šestina ljuske. Otvore ljusku i skupljaju hranu filtriranjem vode. Često su prilično neprimetne, pa nekad ribolovac mora imati istrenirano oko i dobro se zagledati u vodu, kako bi ih lakše uočio, ili dobru uvežbanu ruku da ih u muljevitoj vodi napipa. Ukoliko je voda bistra, može ih se pratiti po izdajničkom tragu, koji svojim pomicanjem prave po rečnom ili jezerskom dnu.

U jezerima, često ih nalazimo na podvodnim platoima, ili po plićim sprudovima. Biraju dubinu i temperaturu vode u zavisnosti od godiš- njeg doba. Po velikim hladnoćama i jakim vrućinama znaju se povući u dublje delove, ali u načelu vole topliju i plitku vodu (od pola metra do dva). Školjke su izvrstan somovski, ali jednako tako i odličan šaranski mamac, poznat od davnina.

Još uvek pamtim neke od priča starih (nažalost danas već pokojnih) kupskih profesionalnih ribara, kako su često znali uloviti velike šarane na „matuze” (rečne parangale), postavljene po dnu, i u srednjem sloju vode, te balansirane s bučicama, za somove.

Iako na udici nije postojana, jer je voli i lako s nje skida gotovo sva sitna rečna riba, školjka nije mamac za podcenjivanje, jer se baš možda na nekoj od modernim mamcima opterećenih voda ona možda jednom pokaže kao joker u rukavu za lov krupnog ili kapitalnog šarana.

Da bi školjku stavili na udicu, potrebno je nožem iza zgloba ljušture malo prorezati, zatim ljuske rastvoriti i probosti udicom kroz malo tvrđe žuto ili narančasto stopalo, a creva i iznutrice omotati oko nje.

Ako na vodi gde lovite šarane ima školjki, nemojte ih zanemariti, bilo da ih koristite kao žive mamce, pasirate i stavljate u boile, ili jednostavno vaše omiljene mamce aromatizirate s nekom od aroma na njihovoj bazi.

Ni sam ne znam koliko sam puta posle držanja velikog šarana do slikanja, u čuvarci našao sitne ljuskice školjaka, odnosno ostatke od zdrobljenih školjki pomešane s ostacima boili iz izmeta ribe.

Zbog toga iskusne ribolovce i ne čudi zašto su poznate delotvorne arome na bazi školjke, kao na primer Freshwater Mussel, Shellfish postale među šaranašima širom sveta tako popularne.

Isto tako postoji puno vrlo efektnih dodataka mamcima, koji su upravo napravljeni kao koncentrati školjaka i baš oponašaju prirodnu hranu (npr. kao Amino Swan Mussel) poput aminokiselina iz palete Rod Hutchinsona, ili Green Lipped Mussel Extract od Nutrabaitsa.

Ovde je važno napomenuti da je većina ovakvih aroma, koncenrata, aminokiselina ljudima najčešće vrlo neprijatnog mirisa, pa ako ste oženjeni ili imate suprugu „nežnog nosića” pripazite malo gde radite ili aromatizirate boile.

Fanatici, koji su bar jednom pokušali sušiti, mleti ili koristiti ove mamce u usmrđenom stanju, kao deo mase za boile u kući, dobro će znati o čemu se radi, jer je i sam pisac ovih redaka zbog jednog takvog eksperimenta jedanput skoro prespavao pod mostom.

 

Pročitajte i srodne tekstove: Šaranski ribolov - Prirodna hrana II deo i Kako se šarani hrane

 

Autor teksta: Krešimir Kuri
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 17, avgust 2010.

Ostavite komentar