Poslednji tekstovi
Ode mlađ u propast
Ode mlađ u propast
16/10/2017 0

Prirodna hrana šarana
Prirodna hrana šarana
16/10/2017 0

Kupujmo domaće
Kupujmo domaće
10/10/2017 0

Ingrediant profiles V-deo
Ingrediant profiles V-deo
04/10/2017 0

Ponos Mladenovca
Ponos Mladenovca
04/10/2017 0

Ponos Mladenovca

Postavio Pedja Pašćan 04/10/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Ako krenete put Markovačkog jezera, očekujte sve ono što pruža svaka vrhunska voda. Dobar prilaz, kvalitetna voda i pristupačna dodatna ponuda - glavni su aduti ovog revira, koji može da pruži mnogo, mnogo više od toga...

Kao i većina vrhunskih revira u Srbiji, i Markovačko jezero je veštačkog porekla, nastalo nakon izgradnje brane. Mladenovački kraj je svoj, danas već prestiž- ni, revir dobio sredinom šezdesetih godina, kada je za potrebe zalivnog sistema obližnjeg poljoprivrednog kombinata i jabukare, oformljena akumulacija na reci Košarna. Tada su počela i prva poribljavanja. Akumulacija se postepeno punila a 1969. godine jezero je imalo svoj maksimum. Tada je bilo dugačko oko 1500 m i široko oko 200 m. Tih godina je kod brane izmerena i najveća dubina od 12 m. Međutim, vemenom je, usled taloženja mulja, vodostaj opao, a jezero počelo da poprima odlike tipičnog šaranskog revira.

Markovačko jezero danas zauzima površinu od oko 27 do 30 hektara (u zavisnosti od vodostaja), a dubina varira od jednog do osam metara. I dalje je najdublje kod brane, dok je u delu ribolovačkih staza prosečna dubina oko pet metara. Dno je zemljano, tvrdo. Vodeno ogledalo je dugačko oko kilometar, a ribolovne staze raspoređene su duž 800 m obale sa svake strane. Ostatak jezera rezervisan je za mrestilište.

 

Kao kod svoje kuće

 

Ako krenete put Markovačkog jezera, očekujte sve ono što pruža svaka vrhunska voda. Dobar prilaz, kvalitetna voda i pristupačna dodatna ponuda - glavni su aduti ovog revira, koji svakom ribolovcu može da pruži mnogo, mnogo više od toga.

Jezero se nalazi u selu Crkvine, šest kilometara južno od Mladenovca, a do njega se dolazi putem Mladenovac - Aranđelovac – Topola. Do samog revira vodi čvrst put. Automobil se može ostaviti na bezbednom parkingu u okviru kompleksa. Revirom upravlja „Ribarstvo Dunavac” iz Kostolca i „Srbija centar” a po rečima Mihajla Bojata, predsednika USR „Milorad Pavlović-Mića”, koji je ujedno i ribočuvar, ovde važe stroga pravila ribolovačko-ekološke etike.

- Iako mi upravljamo revirom, očekujemo da svi oni koji dođu, ostave obale i vodu u stanju koje su i zatekli. To za sada savršeno funkcioniše, jer smo obezbedili sve što je potrebno da se naši gosti osećaju kao kod kuće – kaže Bojat.

Po njegovim rečima, ovaj revir tek treba da zablista u punom sjaju, jer se i dalje radi na unapređenju ponude. Za sada, domaćinsko gazdovanje se isplatilo i upravitelji revira mogu da se pohvale velikim interesovanjem i brojnim posetiocima. Zbog toga je revir otvoren tokom cele godine, a obezbeđeni su i svi uslovi za noćno pecanje.

O kvalitetu ove vode govori i podatak da je Markovačko jezero domaćin ligaških i kup takmičenja, te da se na njegovim obalama iz godine u godinu održava već na daleko poznata manifestacija „Zlatni kotlić Markovačkog jezera”.

 

U jezeru i oko njega

 

Biljni i životinjski svet Markovačkog jezera je prilično bogat, kako u njemu, tako i oko njega, čime mogu da se pohvale tek retki reviri u Srbiji. Markovačko jezero danas nastanjuju plemenite vrste riba, među kojima su zastupljene šaran, som i štuka. Takođe ima puno smuđa, krupne deverike, amura, tolstolobika, babuške, crvenperke i bodorke. Česti stanari su i kaugler i bandar, kao i nimalo popularne sunčica i cverglan.

- Kako bi zaštitili riblji fond i očistili revir od štetnih uljeza, prošle godine smo od marta do oktobra izlovili oko pet tona cverglana. Šteta koju ove vrste prave ostalim ribama je nemerljiva, pa planiramo da, ukoliko to bude potrebno, dodatno intervenišemo – kaže Bojat.

Stanovnici priobalja su divlje patke, veliki gnjurac, bela i siva čaplja, crna liska i rode, što govori da je ovde nastala jedinstvena i ekološki održiva oaza prirode. Po Bojatovim rečima, i van kompleksa Markovačkog revira prilično je živo. Okolne šume nastanjuju razne životinjske vrste, pre svega zec, fazan i prepelice, a u par navrata viđeni su i srndaći. Sve to doprinosi da ovaj revir dostigne savršen balans prirode i urbanog, te omogući ribolovcima i ljubiteljima prirode raznih afiniteta da maksimalno uživaju.

Zahvaljujući ovom šarenilu vrsta, revir je česta meta i najmlađih koji kroz razne aktivnosti uče o vrednostima prirode i života. „Ribolovačkim štapom protiv droge” i „Čas ekologije u prirodi” samo su neki od programa namenjenih najmlađima.

 

Možete imati i kapitalca

 

Zahvaljujući gazdovanju u skladu sa ribolovačkom etikom i potrebama savremenih ribolovaca, Markovačko jezero danas nudi savršenu vodu sa potencijalima da svako može da ulovi kapitalca.

- Najveće ulovljene ribe su som od 36 kg, amur od 22,5 kg i šaran od 17,5 kg, ali mnogi koji su se oprobali na našoj vodi znaju da imamo i veće primerke. To je pravi izazov za ribolovce jer, dok pecaju, vide kako se na površini bacaju pravi kapitalci – ističe Bojat.

Dozvoljeno je pecanje isključivo sa obale, uz maksimalnu upotrebu tri štapa. U skladu sa pravilnikom revira, dozvoljeno je da se nose tri plemenite i pet kilograma bele ribe.

- Čak i oni koji ne pecaju moći će da uživaju u Markovačkom jezeru. Tu je i lepo uređena plaža, a restoran „Aleksandra” ima prijatnu baštu i odličnu ponudu raznih specijaliteta. Gostima su na raspolaganju bungalovi, hotelski smeštaj i kamp. Svaka soba u hotelu ima pun komfor: klimu, grejanje, televizor i kupatilo – ističe predsednik USR „Milorad Pavlović-Mića” i ribočuvar Mihajlo Bojat.

Da bi oprobali ribolovačku sreću na ovoj vodi, potrebna vam je godišnja dozvola i da uplatite komunalnu taksu u visini od 100 dinara. Neophodno je da se prethodno blagovremeno najavite.

 

Autor teksta: Ivan Ubiparip
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 17, avgust 2010.

Ostavite komentar