Poslednji tekstovi
Negde u Austriji
Negde u Austriji
14/12/2017 0

Mašinice i meč ribolov
Mašinice i meč ribolov
14/12/2017 0

Zimovanje sa ploticom
Zimovanje sa ploticom
13/12/2017 0

Mokre mušice
Mokre mušice
13/12/2017 0

Jesenje varaličarenje
Jesenje varaličarenje
13/12/2017 0

Noći na Nekaru

Postavio Pedja Pašćan 23/11/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Nekar reka, pregrađena branama na svakih 12-15 km, u čijoj vodi plivaju šarani od 7, 10, 12 pa i više kilograma. Dva mesta su posebno interesantna kod električne centrale u Obringheim-u. U njima se nalaze brojni šarani teški od 15-20 kg, kao i nekoliko primeraka težih od 25 kg...

Dok sam išao u školu, dosta vremena sam provodio pecajući na Nekaru, pogotovo tokom letnjeg raspusta. Deo na kome sam tada pecao je imao nekoliko šarana težih od 10 kg što je predstavljalo pravo zadovoljstvo. Iako je pecanje na reci Nekar teže nego na nekim jezerima, ja sam tada uživao zabacivajući sa njenih obala. Pecanje na ovoj reci me je naučilo mnogo štošta a uspeo sam i da uhvatim nekoliko izuzetnih primeraka.

Kada sam se, zbog studija, preselio u Heidelberg, odlučio sam da pecam na dva mesta u blizinu električne centrale. Topla voda u tom rukavcu je dobra za pecanje kako leti, tako i zimi, ukoliko to nivo vode dozvoljava. Čuo sam za nekoliko velikih primeraka koji su tu obitavali, pa je meta bila pronađena. Odlučio sam da pecam na onom koje je bilo bliže mojoj kući, iz čisto praktičnih razloga. Tokom razgovora sa drugim pecarošima bilo mi je jasno stavljeno do znanja da će pecanje na ovoj reci biti sve osim lakog. Reka Nekar je izuzetno bogata prirodnom hranom, broj šarana nije naročito velik, a kada se još zna da se to mesto prostire 12 km u dužinu, dolazite do zaključka da šaran može biti bilo gde i da osim vaše hrane ima raznovrstan prirodni izbor. Reka prosto obiluje školjkama.

 

Lokacija i oprema

 

Šaran iz Nekara nije preterano oprezan pa komplikovana oprema nije potrebna. Mnogo je bitnije da se koristi dobra mašinca i čvrst najlon kako bi se izbeglo kidanje. U većini slučajeva i na većini mesta kidanje se može dogoditi zbog školjki, oštrog kamenja, starih grana ili trave sa dna.

Oprema koju koristim na ovoj reci je 3.5 m duge Fox Aquos štapove, Soft Steel najlon, 15 m upletenog snag leader-a (Fox power), Fox Loaded rig tube i udice veličine četiri, Armadillo ili Fox Rigidy. Ništa posebno. Bitna je snaga i pouzdanost. Zbog činjenice da se pecanje uglavnom odvija blizu obale, korisna će vam biti i Cobra, koja služi za prihranjivanje peletima, boilama i partiklama.

 

„Ugašena” reka

 

Na osnovu iskustva, mogu reći da je reka Nekar jedna od najtežih voda za pecanje u Nemačkoj. Pecanje na njoj je veoma nepredvidivo. Ponekad se može pomisliti da se reka jednostavno ugasila i da se riba u njoj uopšte ne hrani, što može biti krajnje frustrirajuće. Ovakav način pecanja nije za svakoga, ali ima svojih prednosti. Da je ribu lakše upecati, sigurno bi reka bila pod većim pritiskom. Ribe mogu biti prilično velike i da bi se upecale zahtevaju mnogo truda i strpljenja, što je pravi izazov. Dobra stvar je da kad upecate šarana, on najčešće ima 15 i više kg. Ako se dobro mentalno pripremite, dugo čekanje na obali vam neće predstavljati napor. Samim tim što je pecanje veoma teško na ova dva mesta, normalno je da je veoma mali broj pecaroša koji ovde redovno pecaju...

Tokom jeseni 2003. godine odlučio sam da se oprobam na drugom delu, koji sam spominjao, a koji se nalazi dalje od moje kuće. Kada sam počeo da pecam, bio je septembar, iza sebe sam imao sjajnu godinu i mogao sam da se pohvalim izvanrednim primercima.

Opredelio sam se za mesto na kojem ljudi ređe pecaju jer sam želeo da predstojeće nedelje provedem na miru. Moj prijatelj Jürgen Proske je imao sli- čan plan, s tim što je on pecao nekih 500 m uzvodno od mene. Lepo je znati da u blizini neko poznat peca, kako zbog razmene informacija tako i zbog slikanja ukoliko se ulovi velika riba. Do oktobra, Nekar je bio veoma neproduktivan. Do tada je tokom cele sezone upecano svega nekoliko šarana. Da vam dočaram - jedan iskusni lokalni pecaroš je pecao tokom 50 prolećnih noći i sve što je uhvatio su bila dva šarana od po 20 kg.

Jürgen i ja samo znali da neće biti lako, ali nagrade su tu da bi bile osvajane. U principu, sve što je potrebno je da budete dovoljno „ludi“ da sedite po čitav dan držeći sve u pripravnosti i motivišući sebe.

 

Noćni giganti

 

Nekar je obično produktivniji noću. Većina riba se uhvati između ponoći i 5 ujutro. Preko dana barže saobraćaju od 6 ujutro do 10 uveče. Preko noći prođe samo nekoliko. Na mnogim mestima one ni ne smetaju pa se štapovi ne moraju vaditi iz vode. Pljosnate udice 5o z+ sprečavaju veliko pomeranje mamca pri prolasku barži.

Početkom septembra sam išao na pecaroški izlet na Lac du Der a krajem meseca sam već bio na Nekaru. Prvi izlet je bio trodnevni i prošao je bez apsolutno ikakvih dešavanja. Voda je još uvek bila prilično topla, a ja sam bio siguran da ću nešto uloviti samo ako budem strpljiv i ako dovoljno vremena provedem na reci. Između čestog premeštanja i prilike da se ulogorim, izabrao sam ovu drugu. Bio sam siguran u to mesto i znao sam da će riba početi sa hranjenjem čim se uslovi poprave.

Druge noći sam uhvatio mrenu. Poslednji dani su bili veoma topli i sunčani. Vreme se promenilo i blagi povetarac je duvao dolinom Nekara. Ja sam se namestio i zabacio štapove. Jedan na nekih 10 m ka prvom nagibu, drugi ka sredini reke. Oko štapa na nagibu sam prihranjivao 20 mm The Source boilama a oko onog na sredini reke sa 20 mm Squid & Octopus Fluro pop up-ovima iz Dynamite Baits-a. Pop up sam namestio da peca na oko 2,5 cm iznad dna reke. Uz pomoć Cobre sam zabacio boile i Swim Stim pelete iz Dynamite Baits-a. Bio sam siguran da će noć biti dobra, pogotovo zato što je jedan lokalni pecaroš tog dana upecao šarana. Na ovakvim mestima to je tako, ili ide ili ne ide. Nekad se nekoliko šarana može uhvatiti za 24 sata a zatim nijedan tokom nekoliko sledećih nedelja.

Oko tri sata izjutra se oglasio štap koji je bio okrenut ka nagibu. Riba je toliko bila snažna da nisam nikako mogao da je zaustavim. Krenula je ka granju u uglu. Zbog mraka nisam mogao da vidim ribu, ali sam nakon nekoliko minuta nadigravanja osetio da najlon dodiruje nešto, najverovatnije neku granu. Olabavio sam najlon kako bih uzeo kacigu sa lampom. Video sam da najlon prolazi kroz neke grane, na otprilike osam metara udaljenosti. S vreme na vreme sam osetio da je riba tu jer se najlon zatezao. Odmah sam uvideo da moram da otplivam i da oslobodim najon. Voda je još uvek bila topla pa nisam oklevao. Bio sam zabrinut da se riba otkačila. Uspeo sam da oslobodim najlon bez problema. Istog časa sam osetio da vuče u kontra smeru. Najlon se umalo nije zapleo oko moje kacige. Otplivao sam što sam brže mogao do obale i uzeo štap kako bih nastavio nadigravanje sa ribom.

 

Bio sam presrećan što je riba još uvek tu, jer na Nekaru će možda proći i dve nedelje dok vam se ne uhvati nova. Razlog više je i taj što je baš ta riba mogla biti jedna od onih većih. Nadigravali smo se dok se nije zamorila. Kada sam je prvi put video, dok je izranjala na površinu, izgledala je ogromno. Na sreću niko me nije mogao videti - bio sam potpuno go! Iako noć nije bila topla, meni nije bilo hladno, moje telo je bilo puno adrenalina.

Uspeo sam da je izvadim pomoću mreže iz vode i na prvi pogled mi je bilo jasno da je ta riba jedna od većih u Nekaru. Divan špigl težine 21,2 kg. Bio sam presrećan svojim prvim ulovom na toj vodi ove godine. Stavio sam ribu u čuvarku, obukao toplu odeću i nakon što sam ponovo zabacio taj štap, otišao sam na spavanje. Ujutru je Jürgen napravio nekoliko slika i video zapisa pre nego što sam je vratio u njeno prebivalište. Izgledalo je kao da ove godine, što se pecanja tiče, ništa ne može poći po zlu.

Tokom sledećih nedelja pecao sam gotovo svake noće, što je bilo naporno, ali sam uživao. Obič- no sam dolazio oko 8 uveče, nameštao se, pecao tokom noći i vraćao se kući oko 9 ujutro, spreman za dan na univerzitetu. Tokom sledeće tri nedelje nisam uhvatio nijednog šarana već samo dve deverike. Nisam bio ni najmanje zabrinut. Pecanje na Nekaru je jednostavno takvo i to morate prihvatiti. Uhvatio sam jednog šarana i bio sam zadovoljan sa njim, iako nisam sumnjao da ću uhvatiti makar još jednog. Jürgen takođe nije upecao ništa tokom te tri nedelje, ali smo se međusobno motivisali, što je mnogo pomoglo.

A 21. noći je na Jürgena bio red. Uhvatio je lineara teškog 14 kg, koji je poznat i kao „lopta“. Iz očiglednih razloga, Jürgen je bio presrećan. Svi znate taj osećaj - nedeljama ne upecate ništa, ali se na kraju trud i strpljenje ipak isplate. Ujutro smo fotografisali Jürgen-ovu ribu i napravili video zapis.

Noći su bile sve hladnije i hladnije tokom nedelja a kiša je malo-malo pa promicala. Na svu sreću nije uticala na vodene struje. Ona ponekad može da onemogu- ći pecanje jer se lišće i drugo zapetlja u najlon. U kombinaciji sa jakom strujom, to može predstavljati ozbiljan problem, ostavljajući vam svega nekoliko mesta na celoj reci na kojima se može pecati.

Jürgen je sledeće večeri ulovio špigla od 15 kg, što je bio lep bonus. Zatim se Nekar ponovo „ugasio“ na nedelju dana. Jürgen i ja smo odlučili da pecamo gotovo svake noći do kraja oktobra a zatim da posete smanjimo.

Sećam se da sam sedeo kod kuće jednog četvrtka tokom poslednje nedelje oktobra. Znao sam da moram biti na univerzitetu sledećeg dana. Uprkos tome, odlučio sam da odem na pecanje bez obzira što su velike šanse da ću ostati praznih šaka.

Do mog mesta sam stigao oko 8 uveče i pripremio se. Jürgen, koji je pecao uzvodno, pitao je da li bi hteo da se družimo sa par lokalnih pecaroša na sat-dva. Patrik i njegova žena su tog dana dobili bebu, i Patrik je pozvao društvo na piće na Nekaru kako bi proslavili i naravno, malo pecali.

Jürgen me je pokupio i otišli smo do njih. Nije bilo potrebe da se brinem zbog opreme jer je u dolini reke Nekar veoma tiho tokom noći. Čestitali smo Patriku i čavrljali narednih nekoliko sati. Pola sata pre ponoći zabacivali smo štapove na na- šim mestima i otišli na spavanje.

Oko 3:30 ujutro, opet je zagrizao štap zabačen ka nagibu. Riba je bila veoma snažna, ali sve je prošlo dobro. Brinuo sam se da struja možda nije donela granje na moju poziciju, jer ga tu nije bilo ranije. Otpustio sam najlon, ali se ništa nije događalo. Jako sam cimnuo - i opet ništa. Upalio sam lampu i video da glavni čvor gotovo dodiruje vrh štapa. Otpustio sam najlon ponovo i odlučio da vidim da li mogu pažljivo da ga rukom namestim. Na moje iznenađenje, olovo je počelo da se pomera i nekoliko sekundi kasnije sam ugledao ogromno granje koje je izronilo na površinu. Dobra vest je da se u sredini tog granja skrivao špigl šaran! Povukao sam granu i postavio mrežu ispod ribe. Trebalo mi je nekoliko minuta da je oslobodim. Imala je tačno 15 kg. Jürgen je ujutru napravio nekoliko slika, pre nego što sam se ja odvezao kući a zatim otišao na univerzitet.

 

Score

 

Bili smo zadovoljni rezultatom koji smo ostvarili. Posle mesec dana pecanja, odlu- čili smo da napravimo malu pauzu i da se odmorimo. Nekima od vas po dve ribe za mesec dana može zvučati malo, ali reka Nekar je pravi izazov a nas niko nije terao da pecamo baš tamo. Jedino što je uistinu bitno to je uživanje u pecanju. Još nešto je sigurno - Jürgen i ja ćemo se vratiti na Nekar uskoro.

Javiću vam kako smo prošli.

Autor teksta: Christian Finkelde
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 19, oktobar 2010.

Ostavite komentar