Iskoristite priliku! Zimsko SNIŽENJE. Primenite kôd "zima18" i ostvarite popust 10% na sve artikle.
Poslednji tekstovi
Oj Moravo
Oj Moravo
16/01/2018 0

Ludilo u Ki Vestu
Ludilo u Ki Vestu
16/01/2018 0

Francuski šarani
Francuski šarani
12/01/2018 0

Mesto, osnova uspešnog ribolova
Mesto, osnova uspešnog ribolova
12/01/2018 0

Feederom na 100 metara
Feederom na 100 metara
12/01/2018 0

Mesto, osnova uspešnog ribolova

Postavio Pedja Pašćan 12/01/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

Gomila kvalitetnih mamaca, vrhunskog pribora, dobre volje... Ako ne pogodimo mesto na kome se šaran hrani i kuda prolazi, sve će biti uzalud. Vraćamo se kući razočarani. Postoji više načina da se to čarobno mesto pronađe. U toplim danima, dno se može dosta dobro istražiti uz masku za ronjenje. Ovo je moguće i markiranjem dna marker-štapom ali to zahteva dosta osećaja koji se može steći samo dugotrajnim vežbanjem. Napredak tehnologije donosi nove mogućnosti u vidu raznih modela sonara.

Šta nam je u stvari interesantno u celoj priči? Pronaći neko uzdignuće na dnu, tvrdo i bez mulja, sprud tj. njegove obode u blizini mesta kuda se riba kreće. To su lokacije sa kojih ona gotovo sigurno uzima hranu. Ovaj put ću se zadržati na marker štapu. Da sada treba da krenem sa pecanjem šarana prvo bih naučio kako da pronađem idealna mesta. Šarana sam počeo da lovim davne devedesete godine, odlaskom na tada aktuelne vode (jezero u Erdeviku, Međeš u Šatrincima). Shvatajući važnost mesta gde se šaran hrani, počeo sam sam da markiram dno i ne znajući zapravo kako se to radi. Koristio sam olovo vezano za kraj najlona. Bacao sam ga u vodu i lagano vukao pa po osećaju otprilike izvodio zaključke gde je uzvišenje a gde nema mulja. I tako primitivnom tehnikom uspevao sam da ostvarim dosta dobrih rezultata. Takmičenje me nije zanimalo sve do dana kada smo se iz radoznalosti prijavili za kup Beograda na Adi Ciganliji. Rečeno nam je da će tu biti poluamaterske ekipe, međutim... Kada smo došli i izvukli mesto, sa leve strane nam je bio CT Dunav (Kiza i Sale) a sa desne Miša Majkić. Šta da se radi? Krenemo da pecamo ali nije to to. Prvi nam prilaze Kiza i Sale. Zahvaljujući njihovim savetima shvatimo šta treba raditi jer takmičenje defi nitivno nema veze sa slobodnim pecanjem. Kasnije se priključuje Miša koji nam daje rakete, pošto smo naše iskidali.

Pored Miše peca jedan bradonja koji baca neku ogromnu raketu a ekipa mu se zove CT Taurunum. Prilazim, upoznajemo se. Rađa se veliko prijateljstvo. Neposredno posle toga počinjem da pecam za CT Taurunum sa mojim bruderom Dekijem Rottom. Upravo on me uvodi u tajne ovog sporta, između ostalog i u tehniku markiranja mesta. Sada u ekipi funkcionišemo tako da on markira svoju stranu a ja svoju, pa onda ja proverim njegovu a on moju stranu. Upoređivanjem zaključaka steknemo besprekornu sliku kako izgleda dno. Nedugo zatim preko njega upoznajem Zorana Melega uz koga stičem još gomilu iskustava. Korišćenjem marker plovka sada mogu da izmerim dubinu, da znam tač- nu poziciju gde markiram, ukratko: čitav novi svet je predamnom. Kako Deki Rott to voli da kaže, prvo pravilo pecanja je mesto, drugo pravilo je prezentacija mamca a tek treće je sam mamac. Sva tri pravila su veoma važna ali najvažnije je prvo, dakle mesto pecanja.

 

Sirotinjski sonar

 

Sistem za markiranje je veoma prost. Na olovo (ima specijalno pravljenih modela za to) se montira jedan veći plastični prsten, da bi najlon što lakše klizio kroz njega. Zatim se navuče na najlon. Potom navučemo jednu kuglicu, da spreči zaglavljivanje plovka koga vezujemo na kraj najlona. Štap za markiranje treba da bude oštar i veće libraže, da bi što bolje slao informacije o dnu. Kao pomoć za merenje dubine, na blanku štapa obelezimo 25 i 50cm od vođice na mašinici. Možemo početi sa markiranjem. Zabacimo plovak i čekamo da ispliva, zatim zatežemo najlon dok plovak ne udari o olovo na dnu. Popustimo kočnicu na mašinici pa polako puštamo najlon do crte koju smo obeležili na štapu. Ovo ponavljamo dok plovak ne ispliva. Prostim množenjem (x puta 25, tj. x puta 50) dobijemo dubinu na mestu gde je plovak. Zategnemo kočnicu i polako povlačimo štapom ceo sistem par metara, usput sakupljajući informacije o konfi guraciji dna. Ako olovo lagano klizi, tvrdo je, ako propada - muljevito je. Iskustvom steknemo osećaj kada se olovo penje a kada propada. Na papiru se napravi mapa dna i unose podaci koje dobijamo tako da stičemo dosta preciznu sliku o izgledu mesta. Koliko je to važno videćete sami kada budete poredili rezultate u ribolovu sa i bez markiranja. Ispričaću vam jedno naše iskustvo iz koga ćete sami zaključiti šta znači MESTO.

Početkom ove godine krećemo na druženje sa prijateljima iz Makedonije, pošto smo članovi njihovog šaranskog udruženja Mac Carp. Dolazimo na jezero Pelagićevo u RS i izvlačimo pozicije. Dobijamo mesto broj 7. A tamo trava do kolena, znak da tu niko nije pecao skoro. Mesto važi za jedno od lošijih ali šta je, tu je. Krećemo sa pripremama. Markiramo teren i malo udesno, na nekih 80m od obale, nalazimo neko blago uzvišenje. Pravimo hranilište i krećemo sa pecanjem. Vreme prolazi a rezultati mršavi, dve-tri ribe, doduše krupne ali nedovoljno da se postigne rezultat vredan pažnje. Sutra ujutro od našeg druga Stanka, meštanina, dobijamo informaciju da bi ulevo, ali na još većoj daljini trebalo da bude neki sprud. Da pokušamo da ga nađemo? Marker u ruke, počinje besomučna pretraga terena. Posle mnogo zabačaja povlačim sistem koji naglo propada. Merim dubinu: 4,5 m, za dva metra dublje nego prethodno merenje. Povlačim ponovo, međutim sad se olovo penje u nedogled. Kada je najzad stalo, merim ponovo: 1,8m. Povučem ponovo par metara – ista dubina. Još jedno povlačenje, olovo opet propada, sad je dubina 2,5m, kao na samom početku. Bingo!! Kako se kasnije ispostavilo, pronašli smo sprud pored mesta gde izvire voda. Obeležavamo ga markerom i krećemo sa prihranom F1 boilom Meleg Baits (sada MKM Baits). Čarolija počinje. Jedna za drugom izlaze kapitalne ribe. Najmanja ima 13,6 a najveća 18,5kg! Postižemo fantastičan prosek od 14,58 kg. Osvajamo drugo mesto i to sa pozicije na kojoj smo bili otpisani iz plasmana. Eto primera koliko mesto pecanja znači u lovu šarana. Posle desetak dana, na jezeru se pecala liga BiH. Ekipa koja je dobila mesto br. 7, na osnovu Rottove informacije osvojila je prvo mesto.

Važno je kako se prezentuje mamac, važan je i njegov kvalitet, način spravljanja spod mixa kojim ćemo privući šarana ali o tome neki drugi put. Pozdrav za sve koji počinju sa lovom šarana... Nadam se da sam pomogao da krenete u pravom smeru.

 

Autor teksta:Nenad Milanović
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 22, Januar 2011.

Ostavite komentar