Poslednji tekstovi
Ode mlađ u propast
Ode mlađ u propast
16/10/2017 0

Prirodna hrana šarana
Prirodna hrana šarana
16/10/2017 0

Kupujmo domaće
Kupujmo domaće
10/10/2017 0

Ingrediant profiles V-deo
Ingrediant profiles V-deo
04/10/2017 0

Ponos Mladenovca
Ponos Mladenovca
04/10/2017 0

Kači me nežno i polako

Postavio Pedja Pašćan 03/10/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Feeder pecanje je onda dobro pecanje, ako uspemo da eliminišemo iz glave svaku pomisao na oštru kontru. Ako nam je usaglašena oprema, čim primetimo pomeranje ili savijanje špica – što naravno da zna itekako da zagreje pecaroško srce – sasvim je dovoljno da lagano i nežno podignemo štap, i da tako overimo ribu na udici – reče nam legenda ribolovačkog sporta Erdei Atila, specijalista za štek, match i feeder tehniku svetskog glasa...

Zahvaljujući predusretljivosti i ljubaznosti našeg starog prijatelja Erdei Atile, u ranijim brojevima magazina imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa majstorijama i tajnama vrhunskog feeder ribolova. Atila nije nepoznat našoj ribolovačkoj sportskoj javnosti. Susretali smo ga često po Srbiji na plovkaroškim takmičenjima poput „Kupa Sente” koji se tradicionalno održava na Tisi, zatim na „Profi kupu” Zrenjanina na Tamišu, ali i na drugim visokorangiranim nadmetanjima. Atila je posebno cenjen po umeću sa match tehnikom. Komšije za njega kažu da je u toj disciplini u njihovoj zemlji neprikosnoveni kralj. No, Atila je svestran pecaroš, izuzetno dobro barata i sa štek štapom, a u feeder tehnici majstor je nad majstorima. Po naravi je ćutljiv, ponekad se našali, ali zato ribe vrlo uspešno lovi pa se od njega može puno naučiti. Drugari ga vide kao agilnog, naprosto fanatičnog ribolovca koji je jednostavno neumoran. Ako je na vodi, stalno razglaba mogućnosti primene neke nove tehnike počevši od načina zabacivanja i prihranjivanja, preko upotreba prefinjenije i lovnije montaže, do načina vođenja mamca u vodenom stubu pomoću koje bi se ribe uspešnije mogle nadmudriti. Kad nije na pecanju a ima nešto slobodnog vremena, kod kuće smišlja nove recepte, pravi specijalne riblje poslastice i mamce… Potražili smo četrdesetdevetogodišnjeg Atilu u svom rodnom mestu Makou da nam on kaže malo o sebi.

 

Atila, reci nam kad i kako si krenuo ribolovačkim stazama?

 

Počeo sam pecati sa vršnjacima kad sam imao šest godina. Osnove fine ribolovne tehnike učio me ujak Aradon Heidrich za vreme mojih letnjih školskih raspusta, kad sam po dve-tri nedelje boravio u Aradu u Rumuniji kod njega u gostima. Od ujaka sam naučio kako se vezuje udica i predvez, a po njegovim uputstvima sam uspeo da napravim i moj prvi plovak od balsinog drveta. Pokazao mi je i kako se pravi od sušene zlatne vrbe fini ribolovač- ki štap za lov bele ribe. Nešto kasnije moje ribolovačko znanje proširivao sam u omladinskim letnjim kampovima družeći se sa odraslima koji su bili verziraniji u pecanju od mene. Od moje desete godine učestvujem na ribolovačkim takmičenjima. Moj prvi uspeh za pamćenje je državno omladinsko takmičenje, petoboj, u ribolovnim disciplinama, gde sam postao vicešampion. Deset prvoplasiranih pojedinaca sa tog takmičenja stekli su u Mađarskoj prvi put zvanje sportskog ribolovca sa položenim ispitom. Na moju veliku radost, nagrada za taj postignuti rezultat bio je boravak u jednom međunarodnom ribolovačkom kampu u Češkoj.

 

Tvoji najveći uspesi, nagrade?

 

Zavoleo sam pecanje i takmičarski ribolov od rane mladosti. Ribolov je postao ne samo bitan činilac već i sastavni deo mog života. Braneći boje mog lokalnog USR-a iz Makoa niz godina sam razmenjivao pecaroško znanje i iskustvo sa mojim klubskim drugarima Ambruš Tiborom i Barna Szilárdom. Nastupali smo timski i na ribolovnim vodama Srbije pecajući kup takmičenja na živoj Tisi. Vremenom postignuti rezultati doneli su i priznanja. Nakon osvajanja titule klubskog državnog prvenstva, našao sam se u Notingemu na svetskom prvenstvu. Ovo svetsko prvenstvo zatim je pratilo još trinaest. Pecao sam i za klub Kalocsa Browning, kasnije za Délpest Maver. Bio sam 15 puta reprezentativac u plovkaroškom timu Mađarske, a moji rezultati su četiri timske bronze na svetskim prvenstvima, četiri timske bronze na klupskim svetskim prvenstvima, plus jedno svetsko srebro u pojedinačom u Čehoslovačkaj, kao i jedno prvo mesto u Hrvatskoj. Titulu šampiona i vicešampiona države osvajao sam po četiri puta.

 

Na kojim vodama i koju vrstu ribe najradije pecaš?

 

Tvoja omiljena ribolovna tehnika? Volim da pecam sve vrste ribe na svim vodama. Lovio sam velike deverike u Irskoj i Nemačkoj, predivne linjake u Francuskoj, pecao sam šarane u Italiji na Arni, Sevilji, Toledu, ali i na rekama u Portugaliji. Na južnim vodama power gum šteka rastezali su mi ribe-torpeda, zvani muleti. Spomenuo bih još Plovdiv i Kijev, zatim Lappenrant u Finskoj, kao i Brandenburg u Nemačkoj, pecaroška mesta za koje me vezuju prelepe avanture i pecanja za pamćenje. Moja omiljena ribolovna tehnika je ona koju mogu prisvojiti i uspešno koristiti. Sa zadovoljstvom pecam na Velence jezeru sa waglerom. Slider tehnika mi je u početku zadavala teškoće, ali sa dozom upornosti uspeo sam da odgonetnem njene tajne, tako da je danas rado primenjujem na dubokim stajaćicama, na kanalima i rekama. Štek štap je neizostavno oruđe u takmičarskom sportu, a bolonjezom sam sa uživanjem lovio „jolje” u BiH. Špic štapu mogu zahvaliti jednu od titula državnog prvenstva, koju sam ostvario pecajući na kanalu u Kunheđešu. Možda mi i nije najomiljenija metoda, ali pomoću dugačkog špic štapa na Velence jezeru lovio sam i više od 13 kg kedera za tri sata. Pecajući štek štapom moj lični rekord od 124 kg šarana postignut je u Ðirmotu, na takmičenju koje je trajalo šest sati. Volim da pecam i sa feeder tehnikom. Za sličnu vrstu pecanja držim uvek spremno bar 5-6 vrsti štapova počevši od onih najosetljivijih, pa do teške artiljerije. Naravno da svaka vrsta zahteva stalno vežbanje ako ih čovek želi koristiti na profesionalan način. Možda sam najviše vremena provodio sa 3,9 metara dugačkim 200 gr Extremo feeder štapom vežbajući precizno zabacivanje na udeljenost od preko 100 m.

 

Od kada pecaš sa feeder tehnikom? Tvoja iskustva?

 

Oko šest godina se ozbiljno bavim feeder tehnikom. Krenuo sam sa najfinijom verzijom i kako se kasnije ispostavilo, bio je to pravi put. Fina feeder montaža (u kojoj valjkasta hranilica klizi u duploj omči i kod koje je tanak predvez sa udicom dugačak oko 50 cm) čini skoro sva dešavanja na dnu vode vidljivom. To je bila osnova koju sam kasnije nadgradio sa „grubljim” elementima, i tako stigao do metod montaže. Budućim feederašima skrećem pažnju da ne smeju zaboraviti da je kod feeder tehnike veoma značajno precizno zabacivanje i precizno hranjenje. Zato neka budu uporni i strpljivi! Od samog početka treba označavati dužinu zabačaja, kačenjem najlona u zakačaljku na špulni mašinice ili sa direknim obeležavanjem najlona sa zato predviđenom marker olovkom. Dobro je znati da praškasta hrana uglavnom primamljuje ribe, dok partikli i živi mamci ih zadržavaju na mestu. Prihrana prikuplja ribe, a kad nam to uspe, lako je upecati. Ja za primamu obično koristim dvokilogramsko pakovanje „EA specijala” koji pomešam sa kilogram „Maroš Mix XXL Lite”-om. Navedenu sme- šu volim malo i da ojačam sa Maros mézes (med) aktivatorom. Pecam li sa najfinijom feeder tehnikom u smešu ubacujem još i crviće, pinkije i larve od komaraca. Ako su mi ciljne ribe krupne u smešu dodajem šećerca, konoplju, grublje mrvice i 6-8 mm velike pelete. Kad pecamo „metod” veoma je bitan način pripreme montaže, počevši od toga koje debljine i dužine treba da nam je predvez, koju vrstu i veličinu udice treba da koristimo, jer kad riba usisa mamac uspešno kačenje umnogome zavisi od same montaže. Osim toga treba da obratimo pažnju i na specifičnu težinu mamca u odnosu na težinu udice, zatim i na boju i aromu. U potrazi za što lovnijim mamcima došao sam do ideje da i sam počnem da pravim pelete. Skoro svi, pa tako i ja, volim da lovim krupne šarane, pogotovo na takmičenjima. Tako sam pou- čen iskustvom kolega boilaša smislio roler za pelete. Počeo sam praviti pelete iz razloga što kod ručne izdrade pritisak pod kojim se prave je mnogo manji nego kod fabričkih. Samim tim ručno pravljene su poroznije te mnogo lakše upijaju aromu, što znači da i u vodi lakše ispoljavaju svoja primamljujuća svojstva. Od te ideje je nastala EA MAROS pelet alatka, odnosno presa za pelet za koju se može pazariti i pelet prah.

 

Tvoji planovi?

 

Leto je, takmičenja su u toku, počevši od onih klubskih pa do državnog prvenstva. Planiram da ih otpecam što više! – kao iz topa usledio je na kraju Atilin odgovor. A mi još dodajemo. Što se feeder tehnike tiče, u junu na najvišem rangiranom feeder kupu u Mađarskoj koji se održava pod imenom „Haldorádó - Sikeres Sporthorgász”, gde zbog rekonstrukcije mesta događaja se takmičilo „samo” 50 ekipa, u veoma jakoj konkurenciji EA-Maros Mix Team (Erdei Attila, Szarka Imre) osvajanjem 1. mesta uspeli su da ponove prošlogodišnji uspeh. Imajući u vidu da se ove godine pokreće u Mađarskoj državno prvenstvo u ribolovu sa feeder štapom, ubeđeni smo da će Atila biti i na tom nadmetanju. Kao i u to da neće propustiti ni međunarodni plovkaroški kup na Tisi u Srbiji koji će se održati na jesen u Senti. Kao ni ponovni susret sa starim prijateljima u novembru na Tamišu kod Tomaševca, kad se peca kako Atila kaže „eskimo” kup koje tradicionalno održava USR iz Zrenjanina.

 

Autor teksta:  I.K. ;
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 17, avgust 2010.

Ostavite komentar