Poslednji tekstovi
Međeš=48h=100kg šarana
Međeš=48h=100kg šarana
16/07/2018 0

Boila od pekarske kifle
Boila od pekarske kifle
28/06/2018 0

Umetnost prihranjivanja-III
Umetnost prihranjivanja-III
26/06/2018 0

Plovak III-deo
Plovak III-deo
21/06/2018 0

Kakav početak sezone
Kakav početak sezone
21/06/2018 0

Poslednji komentari
Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Muke po dozvolama
Dragan Ugrcic

Određivanje jačine izmenjivih vrhova fider štapa
dkdragan

Fishing World D.O.O.
ljiljana lalic iz crvenke

Poklon 5% posle svake kupovine!
Branislav Valkovic

Fly vs Spin

Postavio Pedja Pašćan 12/04/2018 0 Komentara Destinacije / Vode,

Poveo sam sa tri prema nula i pomislio da mi je pobeda zagarantovana. A onda je voda prokuvala a Bugijev štap se savio do krajnjih granica. Krčanje drila na njegovom čekrku uskoro je sve moje nade odnelo u vetar...

E, i ovo smo morali jednom da probamo; takmičenje između mušičara i varaličara. Nekoliko poslednjih godina vodimo polemiku o tome koji je način ribolova uspešniji u lovu bucova. Od kako smo “provalili” nekoliko sjajnih strimera, mušičarenje je postalo izuzetno uspešan metod u lovu “brzog Gonzalesa”. To je posebno davalo rezultate u uslovima bistre vode, kada su varaličari obično ostajali kratkih rukava. Mutna voda je umanjivala šanse mušičarima ali su zato veliki komadi padali na voblere, i tu nije bilo priče. Problem je nastajao onda kada su uslovi bili isti za sve; normalan vodostaj i srednja bistrina vode, pa su se podjednako uspešno mogle koristiti i varalice i strimeri. Šta je tada uspešnije? Oko ovog pitanja lomili smo koplja jedne večeri sredinom aprila, pred lovostaj bucova. Uz prisustvo našeg drugara Čede, profi fotografa i stalnog člana naše ekipe, Bugi i ja razvezali smo priču dajući niz argumenata i za fl y i za spin. Zanimljivo je da obojica podjednako volimo i mušičarenje i varaličarenje i da je iznošenje činjenica bilo potpuno nepristrasno. Uz pivo, priča se odužila sve dok Čeda nije predložio:,,Pa što se lepo vas dvojica ne takmičite, na primer sutra ujutro, pa ćemo lepo na delu videti šta je bolje.’’ Krećemo u pola pet ujutro. Gde idemo? Na Tamiš ispod i iznad opovačke brane. Ko je sudija? Čeda.

Zvonio mi je budilnik u četiri izjutra. Fenomenalna ideja od sinoć sada mi je izgledala potpuno suludo, posebno ovaj deo o ranom ustajanju posle nekoliko popijenih flaša piva i spavanja od svega par sati. Sjurio sam kafu, malo se povratio svesti i na brzinu potrpao sve od opreme za mušičarenje i varaličarenje bucova. U poslednjem trenutku sam se setio da se nismo dogovorili oko najvažnije stvari: ko će da bude Fly a ko Spin? Pokupio sam autom prvo Bugija a zatim i Čedu. Bilo mi je lakše kad sam video njih dvojicu onako mamurne i neispavane. Dok se nekako smeštao u auto sa sve foto opremom, Čeda je prokomentarisao: ,,Baš ćete mi biti lepi na fotografi jama ovako zgužvani, izgledate kao da vas je poplava izbacila’’. Još se nije ni razdanilo kad smo stigli a već smo na sredini vode, u brzacima, mogli čuti po nekog bucova kako se razgibava.

Da bi odredili ko će koga da predstavlja, izvlačili smo drvce. Izvukao sam kraće; znači, ja sam u ulozi varaličara. Svu mušičarsku opremu i strimere stavio sam Bugiju na raspolaganje a za uzvrat dobio pet punih kutija najrazličitijih voblera. Malo sam se uplašio da će ovog puta površinski strimeri odraditi posao uspešnije nego vobleri, jer kad se bucov javlja ovako po mraku na površini šta li će tek biti kad izađe sunce. Polako smo se pripremali dok je Čeda dremao naslonjen na betonski zid ustave. Krenuli smo da zabacujemo. Bugi se odlučio za “Opovačkog Garglera’”. To je crni strimer koji se kreće po površini vode i pravi talasiće kao ranjeni keder, do sada najuspeš- niju kreaciju kada bucov raubuje. Već po prvom povlačenju imao je promašaj i to ne malog bucova. “Za malo da povedem”, rekao je Bugi zadovoljan odabirom mamca. Ja sam se opredelio za Rapalinog plivajućeg Šed Rapa sa plavim leđima i srebrnim telom. Pokušavao sam da igram na kartu veličine mamca: toliki su otprilike bili kederi koje je bucov napadao. Kako je svitalo, tako su raubi postajali sve češći. Povremeno bi se javio i poneki “teškaš” ali napada još uvek nije bilo. “Šta rade ovi”, pitao je moj protivnik, “samo se kupaju?” Prvi zraci sunca probili su se kroz vrbak i bacili duge senke na površinu vode. Osetio sam snažan udarac na štapu i kontrirao. Za trenutak sam pomislio da je riba mnogo veća. Bio je to mališa od jedva pola kile ali je to značilo da sam poveo; jedan nula za mene. Bugi je opet imao promašaj na garglera. “Nije mi jasno da li je suviše mali pa ga maše, ili u poslednjem trenutku shvate da je u pitanju prevara”, glasno je razmišljao. Čedomir se razmrdao posle prvog ulova i preuzeo ulogu sudije. “Šta se u stvari računa”, pitao je, “broj riba ili veličina?”

 

”Veličina”, u jedan glas složila su se dva takmičara. Pomerio sam se malo uzvodno, ka bržoj vodi, i zabacio vobler u najveći vrtlog. Pustio sam da ga vir odnese na oko metar dubine i dok je izranjao samo sam ga cimkao vrhom štapa. Usledio je snažan cim i bucov je prokuvao na površini. Dva nula. Ovaj je bio nešto veći od prethodnog. Ovu tehniku lova bucova naučili smo od našeg “idola” i prijatelja Neše Velikog koji je, koristeći veću varalicu, dobijao bucove veće od sedam kilograma. On koristi suspending varalice a mi smo sličan efekat postizali i plivajućim voblerima ali samo u najjačim virovima. Bugi je opet imao promašaj i to baš velike ribe. “E nećete više vi mene da z...te.”, obratio se bucovima. “Sad ću da vam stavim nešto što nećete da mašite’’. Klouzer Minou, otežani strimer koji je konstruisao legendarni Bob Klouzer za lov morskih riba, u smanjenoj verziji bio je odličan i na našim vodama. Ovaj strimer se koristi tako što se povlači dugim zamahom ruke pa se pusti da propada. Često je znao da nam priredi lepe trenutke i to onda kada nije bilo površinske aktivnosti. Dok je Bugi vezivao Klouzera, ja sam dobio i trećeg bucova na Šed Rapa. To je bio het trik i potvrda starog pravila da se igrač koji daje golove ne menja.

A onda su na površini počeli da se javljaju zaista veliki komadi. Moj favorit više nije bio zanimljiv. Rešio sam da igram na blef i na kopču stavim površinsku varalicu. Bio sam u zavidnoj prednosti i mislio sam da mogu sebi da dozvolim rizik. Već duže vreme eksperimentišem sa tvič varalicama namenjenih bucovima i sada sam došao do modela koji se na probama pokazaokao izuzetno lovan. “Vucka” se vrhom štapa po površini i ponaša slično kao “Zara” ali ima samo jednu udicu i sitniji rad. Već pri prvom zabačaju poveliki bucov zveknuo ju je svom snagom ali se otkačio. U “redovima” mušičara zavladala je panika. Bugi je znao da će riba raditi još desetak minuta i da posle toga više nema svrhe zabacivati. Pomerio se tako da iza leđa dobije veliki prostor i ispucao je skoro celu strunu. Klouzer je pao u “rep” struje. Bugi ga je povlačio školski, praveći pauze i puštajući ga da propada. U trenutku kada je povlačio mamac, voda je prokuvala i štap se savio do granice pucanja. Morao je da popušta strunu da riba ne bi otkinula predvez. Ubrzo se začuo dril na čekrku. Shvatio sam da je moj san o pobedi otišao u nepovrat.

 

 

Ovo je bila ozbiljna riba. Čak i ako se otkači moraću da priznam poraz. Bugi je bio na “slatkim mukama”. Zver je pobegla u najjaču struju a on se naslađivao gledajući kako se tanki mušičarski štap odupire begovima velikana. Dok sam to posmatrao, mahinalno sam zabacivao i vrhom štapa cimkao svog favorita. Presekao me je strahovit udarac na štapu i veliki raub na vodi. Sada sam i ja imao na udici krupnog bucova. Nadao sam se većeg od protivnikovog. Čeda je bio oduševljen situacijom: ”Čoveče, pa ovo je kao na košarkaškoj utakmici, do poslednjeg trenutka ne zna se pobednik”. Polako i pažljivo svako je izvadio svoju ribu. Nežno smo ih položili na meku travu da ih ne povredimo. I kao što kaže Piroćanac: “Kraj će si kaže ko je bolji”, očigledno je bilo da je Bugijeva riba nadmašila moju i po dužini i po težini. Čestitao sam pobedniku posle slikanja i puštanja riba. Kad bolje pogledam, pa i nisam izgubio. Nije niko. Svi smo se sjajno zabavili. Čeda je napravio lepe fotke, bucovi su srećno otplivali a Bugi i ja smo se lepo napecali. E, kad bi tako bilo češće i u svakodnevnom životu, gde bi nam bio kraj?

 

Bistro!

Autor teksta: Srđan Savulov
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 26, Maj 2011

Ostavite komentar